Габо Ђара — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Објасни
сређивање
Ред 1: Ред 1:
-{T|sr:''Габо Ђара'';sr-ec:''Габо Ђара'';sr-el:''Gabo Đara''}-{{Инфокутија Књига
⚫
'''''Габо Ђара''''' ({{јез-енг|Gabo Djara}}) је роман српског и аустралијског писца и антрополога [[Сретен Божић|Сретена Божића]]. Писан је у форми бајке. Објављен је под његовим књижевним именом Б. Вонгар ({{јез-енг|B. Wongar}}) а припада тзв. нуклеарном циклусу<ref>http://www.wongar.com/?q=books_and_editions Books and Editions, THE NUCLEAR CYCLE</ref>. Српски превод имена романа са домородачког језика је ''Зелени мрав''. Прво издање овог романа на енглеском језику<ref>John Frow, Meaghan Morris: Australian Cultural Studies: A Reader, University of Illinois Press, 1993 pp. 12.</ref> је приредила издавачка кућа ''Dodd, Mead and Co.'' 1987. године а превод на српски језик и његово публиковање издавачка кућа ''Јасен'' 2012. године. Превод на српски језик је прегледао и одобрио писац.
| назив = ''Габо Ђара''
| назив_оригинала = -{''Gabo Djara''}-
| превод = ''Зелени мрав''
| слика =
| опис_слике =
| аутор = [[Сретен Божић]] /Б. Вонгар/
| илустратор =
| дизајн корица =
| држава = [[Аустралија]]
| језик = [[Енглески језик|енглески]]<br />[[Српски језик|српски]]
| жанр = [[теоријска фикција]]
| врста_дела = [[бајка]]
| издавач = -{Dodd, Mead and Co.}-&ensp;<small>(1987)</small><br />George Braziller&ensp;<small>(1991)</small><br />Јасен&ensp;<small>(2012)</small>
| време и место настанка = [[Аустралија]]
| датум_издања = [[1. јануар]] [[1987]].
| врста_корица = меки увез
| број_страница = 242
| приповедач = Габо Ђара
| гледиште = „их” форма
| време_радње = [[17. век|17.]] и [[18. век]]
| место_радње = [[Арнемова земља|Земља Западног Арнема]] ([[Аустралија]])<br />[[Цирих]] ([[Швајцарска]])
| главни_лик = Габо Ђара
| врхунац =
| теме = [[алегорија]] о удару европске цивилизације на аустралијско абориџинско становништво ради искоришћавања природних ресурса;<br />антропологија и култура
| претходни =
| следећи =
| isbn = 9780807612439
}}

⚫
'''''Габо Ђара''''' ({{јез-енгл|Gabo Djara}}) роман је [[Србија|српског]] и [[Аустралија|аустралијског]] писца и антрополога [[Сретен Божић|Сретена Божића]]. Писан је у форми [[Бајка|бајке]] и према жанру се убраја у дела [[Теоријска фикција|теоријске фикције]]. Објављен је под његовим књижевним псеудонимом Б. Вонгар ({{јез-енгл|B. Wongar}}), а припада тзв. нуклеарном циклусу.<ref>[http://www.wongar.com/?q=books_and_editions ''The Nuclear Cycle'']. Books and Editions.</ref> Прво оригинално издање овог романа, на [[Енглески језик|енглеском језику]]<ref>Frow, John; Morris, Meaghan (1993). ''Australian Cultural Studies: A Reader''. University of Illinois Press. стр. 12.</ref> приредила је издавачка кућа „-{Dodd, Mead and Co.}-” [[1. јануар]]а [[1987]]. године,<ref>{{cite book |url=https://books.google.com/books/about/Gabo_Djara.html?id=h35bAAAAMAAJ&redir_esc=y&hl=en |title=Gabo Djara |publisher=Dodd, Mead and Co |website=Google Books |isbn= |year=1987 |accessdate=10. 5. 2016}}</ref> а превод на српски језик и његово публиковање кућа „Јасен” 2012. године. Српски превод имена романа са [[Домородачки народи Аустралије|домородачког]] језика је ''Зелени мрав''. Превод на српски језик је прегледао и одобрио писац.


== Садржај ==
== Садржај ==
У прологу књиге, Божић каже да су догађаји у књизи измишљени. Затим додаје:
У прологу књиге, Божић каже да су догађаји у роману измишљени. Затим додаје:
⚫
{{цитат|Међутим, по абориџинској митологији, Габо Ђара, огромни зелени мрав и духовни предак тамошњих племена, створио је природу [[Арнемова земља|Земље Западног Арнема]] и учврстио облик људског живота. Повукао се у Сневање, духовни свет, уз пророчанство да ће се, ако његово свето [[тотем]]ско место буде узнемирено, поново подићи, чудовиштан, да изгони упадаче. На тој племенској земљи бели човек је пронашао наслаге [[уранијум]]а, за које се сматра да су међу најбогатијим на овој Земљи.}}
<blockquote>
⚫
Међутим, по абориџинској митологији, Габо Ђара, огромни зелени мрав и духовни предак тамошњих племена, створио је природу Земље Западног Арнхема и учврстио облик људског живота. Повукао се у Сневање, духовни свет, уз пророчанство да ће се, ако његово свето тотемско место буде узнемирено, поново подићи, чудовиштан, да изгони упадаче. На тој племенској земљи бели човек је пронашао наслаге уранијума, за које се сматра да су међу најбогатијим на овој Земљи.
</blockquote>
⚫
Овај пролог. који се провлачи кроз целу књигу, је домородачки ''вјерују'' и нада да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.


⚫
Овај пролог који се провлачи кроз целу књигу је домородачки. ''Верује'' се и нада да се да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.
⚫
У ''Уводу'', Божић пише о Гулвирију ({{јез-енг|Gulwiri}}), домороцу који је са њим делио затворску ћелију, који је тврдио за себе да је у сродству са дрвећем. Божић је патио од пролива. Гулвири је тврдио да дрвеће поседује ''дал'', тј. чаролију за лечење пролива. У свом призивању чаролије, Гулвири је цртао на бетону затворске ћелије дрвеће, опонашајући гуљење и дробљење коре дрвета, коју би Божић требало да жваће. Тражио је дрво које је у братству са Божићем јер је мислио да дрво које не лечи Божића вероватно није у сродству са њим.

<blockquote>
⚫
У ''Уводу'', Божић пише о Гулвирију ({{јез-енгл|Gulwiri}}), домороцу који је са њим делио затворску ћелију и који је тврдио за себе да је у сродству са дрвећем. Божић је патио од [[пролив]]а. Гулвири је тврдио да дрвеће поседује ''дал'', тј. чаролију за лечење пролива. У свом призивању чаролије, Гулвири је на бетону цртао затворске ћелије од. дрвеће, опонашајући гуљење и дробљење коре дрвета коју би Божић требало да жваће. Тражио је дрво које је у братству са Божићем јер је мислио да дрво које не лечи Божића вероватно није у сродству са њим.
⚫
Током ноћи више пута сам чуо како шапуће стару племенску песму којом је хвалио поједине биљке зарад слатког нектара, доброг урода и дубоке хладовине током врелих сунчаних дана. Молио их је да ме прихвате као свог рођака коже. "Јадничак болесни, биће он добар према вама." Мора да је дрвеће одговорило на његове молбе јер, кад сам се следећег јутра пробудио, осетио сам да сам исцељен.

</blockquote>
⚫
{{цитат|Током ноћи више пута сам чуо како шапуће стару племенску песму којом је хвалио поједине биљке зарад слатког [[нектар]]а, доброг урода и дубоке хладовине током врелих сунчаних дана. Молио их је да ме прихвате као свог рођака коже. „Јадничак болесни, биће он добар према вама.” Мора да је дрвеће одговорило на његове молбе јер, кад сам се следећег јутра пробудио, осетио сам да сам исцељен.}}


Роман има три дела који су насловљени са ''Први део'', ''Други део'' и ''Трећи део''.
Роман има три дела који су насловљени са ''Први део'', ''Други део'' и ''Трећи део''.


Главна личност овог дела је Габо Ђара, аустралијски зелени мрав који је антрополог-наратор магије постојања и стварања света домородаца Земље Западног Арнхема.
Главна личност овог дела је Габо Ђара, аустралијски зелени [[мрав]] који је антрополог-наратор магије постојања и стварања света домородаца Земље Западног Арнема.


У ''Првом делу'' Габо Ђара, племенски прапредак племена Наманаме, митске земље домородаца, се рађа као аустралијски зелени мрав у сали енглеског Парламента вољом Ђингане ({{јез-енг|Jingana}}), духовне мајке домородаца. Све догађаје који тангирају аустралијске домороце, Габо Ђара види очима домородаца. Доношење закона о атому је само ритуал обожавања радиоактивног камена донешеног са планине Вавалаг ({{јез-енг|Wawalag}}). Жути колач, тј. концентрација уранијумске руде ископане у планини Вавалаг је нешто што белци у Парламенту и енглеској берзи кушају а у исто време продају Шеик Доларију ({{јез-енг|Sheik $-i}}) који треба да гради нуклеарне реакторе који ће отопити сав снег на Земљи. Енглеска краљица проглашава витезом Комадину Рудана ({{јез-енг|Sir Rock-Pile}}), особу која је добила право на копање уранијума од истраживача Еремита ({{јез-енг|Recluse}}). Еремит се слави као особа заслужна за успех у проналашењу уранијума у Аустралији. Домородачка земља се дели белцима геодетским штаповима које Габо Ђара види као погребне мотке. Ритуални покушај домородаца да постигну мир са белцима је прегажен машинама-зверима које гутају стене и дрвеће. Еремит и сестра Алба ({{јез-енг|Alba}}) која је покушала да покрсти домороце постају чланови домродачког племена и одбацују цивилизацију белог човека чиме постају непријатељи колонизатора, са досијеима код ФБИ-ја и ЦИА-е.
У ''Првом делу'', Габо Ђара — племенски прапредак племена Наманаме, митске земље домородаца — рађа се као аустралијски зелени мрав у сали енглеског парламента а вољом Ђингане ({{јез-енгл|Jingana}}), духовне мајке домородаца. Све догађаје који тангирају аустралијске домороце Габо Ђара види очима домородаца. Доношење закона о атому је само [[ритуал]] обожавања [[Радиоактивност|радиоактивног]] камена донесеног са планине Вавалаг ({{јез-енгл|Wawalag}}). [[Жути колач]] (концентрација уранијумске руде ископане у планини Вавалаг) нешто је што белци у парламенту и на енглеској берзи кушају те у исто време продају Шеику Доларију ({{јез-енгл|Sheik $}}), који треба да гради [[Нуклеарни реактор|нуклеарне реакторе]] који ће отопити сав снег на Земљи. Енглеска краљица проглашава витезом Комадину Рудана ({{јез-енгл|Sir Rock-Pile}}), особу која је добила право на копање уранијума од истраживача Еремита ({{јез-енгл|Recluse}}). Еремит се слави као особа заслужна за успех у проналашењу уранијума у Аустралији. Домородачка земља се дели белцима геодетским штаповима које Габо Ђара види као погребне мотке. Ритуални покушај домородаца да постигну мир са белцима је прегажен машинама-зверима које гутају стене и дрвеће. Еремит и сестра Алба ({{јез-енгл|Alba}}) која је покушала да покрсти домороце постају чланови домродачког племена и одбацују цивилизацију белог човека чиме постају непријатељи колонизатора, са досијеима [[Федерални истражни биро|Еф-Би-Аја]] и [[Централна обавештајна агенција|Ције]].


У ''Другом делу'', Габо Ђара је безвременско биће које из Аустралије лети у Цирих сакривен у одећи банкарског службеника. Улази у трезор неке банке где прави своје гнездо од доларских новчаница. Открива у истој просторији где је трезор златне полуге са натписом ''Наманама'' што је име његове аустралијске домовине. Ухваћен и стављен у стаклену посуду је враћен у Аустралију где га подвргавају мучењу покушавајући да од њега извуку информације о племенским људима. Среће ћоравог генерала који руководи нуклеарним пробама и ракетним нападима и чија је опсесија да нуклеарним бомбама уништи пола света. Габо Ђару прате безвременски духови аустралијских домородаца, Варан ({{јез-енг|Waran}}), дух динго пса, и Марнгит ({{јез-енг|Marngit}}), дух племенског врача исцелитеља. У критичном тренутку луде опсесије генерала појављује се Варан, скаче и ископа једино око генералу. Светла се у тој згради мучења и експеримената гасе а Варан ослобађа Габо Ђару.
У ''Другом делу'', Габо Ђара је безвременско биће које из Аустралије лети у [[Цирих]] сакривено у одећи банкарског службеника. Улази у трезор неке банке где прави своје гнездо од доларских новчаница. Открива у истој просторији где је трезор златне полуге са натписом »Наманама« што је име његове аустралијске домовине. Ухваћен и стављен у стаклену посуду, враћен је у Аустралију где га подвргавају мучењу покушавајући да од њега извуку информације о племенским људима. Среће ћоравог генерала који руководи нуклеарним пробама и ракетним нападима и чија је опсесија да нуклеарним бомбама уништи пола света. Габо Ђару прате безвременски духови аустралијских домородаца: Варан ({{јез-енгл|Waran}}), дух динго пса, и Марнгит ({{јез-енгл|Marngit}}), дух племенског врача исцелитеља. У критичном тренутку луде опсесије генерала појављује се Варан, скаче и ископава једино око генералу. Светла се у тој згради мучења и експеримената гасе, а Варан ослобађа Габо Ђару.
Габо Ђара је озрачен преко сваке мере а још увек жив, што чуди белце, и чије се телесне димензије повећавају. Предан је људима који се баве физичком уништавању домородаца путем тровања извора воде, делењем ћебади заражене великим богињама, радијацијом и мецима. Покушавају да му утврде пол и нађу срце па га сецирају на хируршком столу. Пре него што би га убили на тај начин, појављује се Маргнит, диже олују која руши електричне водове, квари струјни агрегат у операционој сали која потања у мрак. Варан прегриза конопце којим је Габо Ђара био везан а Маргнит затвара и зацељује хируршке резове на телу Габо Ђаре и изводи га из операционе сале.
Габо Ђара је озрачен преко сваке мере али још увек жив, што чуди белце; телесне димензије му се повећавају. Предан је људима који се баве физичком уништавању домородаца путем тровања извора воде, дељењем ћебади заражене [[Велике богиње|великим богињама]], [[Радиоактивност|радијацијом]] и мецима. Покушавају да му утврде пол и нађу срце па га сецирају на хируршком столу. Пре него што би га убили на тај начин, појављује се Маргнит, диже олују која руши електричне водове, квари струјни агрегат у операционој сали која потања у мрак. Варан прегриза конопце којим је Габо Ђара био везан, а Маргнит затвара и зацељује хируршке резове на телу Габо Ђаре и изводи га из операционе сале.


У ''Трећем делу'' Божић пише о колонизаторском ''pax romana'' поимању мира и његовог одраза на судбину домородаца. Председник (аустралијског Парламента) припрема миротворну скупштину на коју треба да буде позван Еремит, истраживач који је открио уранијумову руду и откриће поклонио другима без накнаде а остао да живи са домороцима. Аустралијски домороци су сведени на зелене аустралијске мраве затворене у диђериду ({{јез-енг|didjeridu}}), дувачки инструмент, којим Цвика ({{јез-енг|Specs}}), управник трезора Велике Британије, удара о под а које, кад испадну из инструмента, одмах купи усисивач који Габо Ђари личи на огромног мравоједа. Габо Ђара схвата да је Цвика потпуно безличан и да изговара речи свога господара Сер Рудана. Мир значи, поред свођења домородаца на контролисани број јединки, и ослобођање истих од погубних племенских обичаја. Радијациона болест коју домороци зову болест трулежи је, код белих, болест стидних длака које отпадају код жена. Добра Дама, церемонијална личност, мисли да домороци имају лек против болести стидних длака и да би Еремит могао да објасни како се ова болест лечи.
У ''Трећем делу'', Божић пише о колонизаторском -{''[[pax romana]]''}- поимању мира и његовог одраза на судбину домородаца. Председник аустралијског парламента припрема миротворну скупштину на коју треба да буде позван Еремит, истраживач који је открио уранијумову руду и откриће поклонио другима без накнаде те остао да живи са домороцима. Аустралијски домороци су сведени на зелене аустралијске мраве затворене у [[диџериду]] ({{јез-енгл|didjeridu}}), дувачки инструмент којим Цвика ({{јез-енгл|Specs}}) — управник трезора Велике Британије — удара о под, а које — кад испадну из инструмента — одмах купи усисивач који Габо Ђари личи на огромног [[мравојед]]а. Габо Ђара схвата да је Цвика потпуно безличан и да изговара речи свога господара Сер Рудана. Мир значи, поред свођења домородаца на контролисани број јединки, и ослобођање истих од погубних племенских обичаја. Радијациона болест коју домороци зову ''болест трулежи'' је, код белих, болест стидних длака које отпадају код жена. Добра Дама, церемонијална личност, мисли да домороци имају лек против болести стидних длака и да би Еремит могао да објасни како се ова болест лечи.


Безвремени Габо Ђара среће Маркса, слуша његову теорију поделе белог света на људе белог и плавог оковратника. Објашњава Габо Ђари како радници не располажу чак ни својом кашиком и како морају имати право на три оброка дневно и на сопствену кашику. Габо Ђара се чуди како човек који никад није имао жуљеве на рукама може да говори о радницима. Домороци немају људе белих и плавих оковратника нити једу кашиком па није јасно како Маркс уврштава домороце у плаве оковратнике.
Безвремени Габо Ђара среће Маркса, слуша његову теорију поделе белог света на људе белог и плавог оковратника. Објашњава Габо Ђари како радници не располажу чак ни својом кашиком и како морају имати право на три оброка дневно и на сопствену кашику. Габо Ђара се чуди како човек који никад није имао жуљеве на рукама може да говори о радницима. Домороци немају људе белих и плавих оковратника нити једу кашиком, па није јасно како Маркс уврштава домороце у плаве оковратнике.


⚫
Домороци виде машине које ждеру стене и беле људе као исту врсту бића која су међусобно укрштена. Опсесија белаца поробљавањем домородаца и уништења њихове земље види се само као огромна катастрофа али и схавтање да је живот неуништив. Домородачка мото-песма је пророчанство пропасти света белаца:
⚫
По А. Петровићу (у ''Антропологији привида'', поговору издања ове књиге на српском језику), Божићева књига има два вида. Један је антропологија технологије, а други антропологија магије.

⚫
Антропологија магије је домородачко поимање настанка и постојања света, схватања живота на Земљи зависности човека од природе и њених ресурса. У свету домородаца душа је основни појам живота. Живот човека не престаје физичком смрћу човека, он се наставља преласком душе умррлог у дрво, пса динга, или другог човека. На тај начин су дингои и дрвеће човекови рођаци. Копље и бацач копља се праве од сувог дрвета, ватра се ложи тако да се не спале листови еукалиптуса, динго пас се не тера из људског склоништа кад се пас покушава да се заштити од сунца током дана. Гвоздено дрво упозорава пса динга да су бели људи поставили гвожђа испод њега којим желе да ухвате динга. Душа болесног или рањеног човека напушта тело ако је бол неиздржив.

⚫
Антропологија технологије је антропологија белог човека. Огромне машине ждеру стене Земље Западног Арнхема, белци спаљују биљни свет, истребљују домороце и затиру њихову културу. Бели човек је опседнут поробљавањем других народа и уништењем природе у коме је вредност планине мерена количином уранијума којим се може отопити сав снег на Земљи или уништењем целог континента и свега живог на њему. Планина припада Круни, енглеској краљици, коју опет истражују њени поданици (Сер Комадина, Еремит) по закону белаца. Налазишта уранијума се продају на берзи сваком оном ко плаћа фунтама стерлинга у злату или валути конветибилној у злато. Шеик Долари је финансијер, звезда берзе на којој акције налазишта уранијума вртоглаво расту.

⚫
Домороци виде машине које ждеру стене и беле људе као исту врсту бића која су међусобно укрштена. Опсесија белаца поробљавањем домородаца и уништења њихове земље се види само као огромна катастрофа али и схавтање да је живот неуништив. Домородачка мото-песма је пророчанство пропасти света белаца
<blockquote>
<blockquote>
''У Наманами,<br /> Земљи Габо Ђаре,<br /> Чудовиште гута стене.<br /> Што брже једе,<br /> Брже ће умрети.''
''У Наманами,<br /> Земљи Габо Ђаре,<br /> Чудовиште гута стене.<br /> Што брже једе,<br /> Брже ће умрети.''
</blockquote>
</blockquote>

Књига је илустрована традиционалним цртежима биљака и животиња који су дело Јумајне Бурарване ({{јез-енг|Yumayna Bururwana}}) из Арнхемске Земље.
Књига је илустрована традиционалним цртежима биљака и животиња који су дело Јумајне Бурурване ({{јез-енгл|Yumayna Bururwana}}) из Арнемске Земље.

=== Два вида ===
⚫
По А. Петровићу (у ''Антропологији привида'', поговору издања ове књиге на српском језику), Божићева књига има два вида. Један је антропологија магије, а други антропологија технологије.

⚫
Антропологија магије је домородачко поимање настанка и постојања света, схватања живота на Земљи и зависности човека од природе и њених ресурса. У свету домородаца душа је основни појам живота. Живот човека не престаје физичком смрћу човека; он се наставља преласком душе умрлог у дрво, пса [[Динго|динга]], или другог човека. На тај начин су дингои и дрвеће човекови рођаци. Копље и бацач копља се праве од сувог дрвета, ватра се ложи тако да се не спале листови [[еукалиптус]]а, пас динго се не тера из људског склоништа кад покушава да се заштити од сунца током дана. Гвоздено дрво упозорава пса динга да су бели људи поставили гвожђе испод њега којим желе да га ухвате. Душа болесног или рањеног човека напушта тело ако је бол неиздржив.

⚫
Антропологија технологије је антропологија белог човека. Огромне машине ждеру стене Земље Западног Арнема, белци спаљују биљни свет, истребљују домороце и затиру њихову културу. Бели човек је опседнут поробљавањем других народа и уништавањем природе у свету у ком је вредност планине мерена количином уранијума којим се може отопити сав снег на Земљи или уништењем целог континента и свега живог на њему. Планина припада Круни, енглеској краљици, коју опет истражују њени поданици (Сер Комадина, Еремит) по закону белаца. Налазишта уранијума се продају на берзи сваком оном ко плаћа [[Британска фунта|фунтама стерлинга]] у злату или валути конветибилној у злато. Шеик Долари је финансијер, звезда берзе на којој акције налазишта уранијума вртоглаво расту.


== Осврти на књигу ==
== Осврти на књигу ==
У свом интервјуу<ref>Ray Willbanks: Australian Voices: Writers and Their Work, University of Texas Press, Mar 15, 2010 pp. 213.</ref> који је Божић дао Р. Вилбанксу ({{јез-енг|R. Willbanks}}) на питање
У свом интервјуу,<ref>Willbanks, Ray (15. 3. 2010). ''Australian Voices: Writers and Their Work''. University of Texas Press. стр. 213.</ref> Р. Вилбенкс ({{јез-енгл|R. Willbanks}}) је Божићу поставио следеће питање:
⚫
{{цитат|У Вашем најновијем роману, ''Габо Ђара'', Ви пишете: „Племенски човек више не постоји а свет белога човека је потонуо у хаос ... ово ствара потребу за маштом.” Шта бисте могли рећи о роману и његовој машти?}}
<blockquote>

⚫
У Вашем најновијем роману, ''Габо Ђара'', Ви пишете: "Племенски човек више не постоји а свет белога човека је потонуо у хаос ... ово ствара потребу за маштом". Шта бисте могли рећи о роману и његовој машти?
⚫
Божић одговара:
</blockquote>
⚫
{{цитат|''Габо Ђара'' је о свету који настаје после рударских активности и бацања бомби. То је период радиоактовног загађења. ''Габо Ђара'' је производ радијације која се [је] проширила на цели свет.}}
⚫
одговара:

<blockquote>
⚫
По Вилбанксу, огромни зелени мрав Габо Ђара комична је фигура која шири радијацију светом, доручкује са краљицом, иде у посету америчком председнику и аустралијском парламенту у [[Канбера|Канбери]]. За све људе са којима Габо Ђара ступа у контакт, Божић у интервјуу каже да су у неком смислу зли. Сви су они дректно или у неком пасивном смислу криви за нуклеарну катастрофу која је задесила аустралијске домороце.
⚫
''Габо Ђара'' је о свету који настаје после рударских активности и бацања бомби. То је период радиоактовног загађења. ''Габо Ђара'' је производ радијације која се је проширила на цели свет.
</blockquote>


⚫
У контексту Божићеве „Нуклеарне трилогије” (''Валг'' [1983], ''Каран'' [1985] и ''Габо Ђара'' [1987]), Џ. Двајер ({{јез-енгл|J. Dwyer}})<ref>Dwyer, Jim (2010). ''Where the Wild Books are: A Field Guide to Ecofiction''. University of Nevada Press. стр. 105.</ref> види трагедију аустралијских домородаца као универзалну трагедију целог света. Сва три романа су скуп неуморних напора чији је циљ да се демистификује то што се догодило: откриће уранијума, ужаси ископавања уранијумове руде и нуклеарних тестова, истребљење домородаца радијацијом и медицинским експериментима, као и разарање и уништење природног хабитата домородаца који је за њих извор живота те њиховог народног идентитета.
⚫
По Вилбанксу, Габо Ђара, огромни зелени мрав, је комична фигура која шири радијацију светом, доручкује са Краљицом, иде у посету америчком председнику и аустралијском парламенту у Канбери. За све људе са којима Габо Ђара ступа у контакт, Божић у интервјуу каже да су у неком смислу зли. Сви су они дректно или у неком пасивном смислу криви за нуклеарну катастрофу која је задесила аустралијске домороце.


⚫
А. Петровић у поговору ове књиге каже да модерни читалац ово дело може најлакше да схвати као бајку. За Божића каже да је у [[Горња Трешњевица|Горњој Трешњевици]] одрастао на бајкама. Књига је изнутра слична [[Ханс Кристијан Андерсен|Андерсеновом]] ''[[Царево ново рухо|Царевом новом руху]]'', причи о невидљивом ткању које је заробило свет опсеном. Свет белаца, гоњен енергијом украденом од Земље, стално разара живот пресвлачећи цара у нове одоре. Мрав Габо Ђара је Андерсеново дете које узвикује „Цар је го!”.
⚫
У контексту Божићеве Нуклеарне трилогије (''Валг'' [1983], ''Каран'' [1985], и ''Габо Ђара'' [1987]) Двајер ({{јез-енг|J. Dwyer}})<ref>Jim Dwyer Where the Wild Books are: A Field Guide to Ecofiction, University of Nevada Press, 2010 pp. 105.</ref> види трагедију аустралијских домородаца као универзалну трагедију целога света. Сва три романа су скуп неуморних напора чији је циљ да се демистификује то што се је догодило: откриће уранијума, ужаси ископавања уранијумове руде и нуклеарних тестова, истребљење домородаца радијацијом и медицинским експериментима и разарање и уништење природног хабитата домородаца који је за њих извор живота и њиховог народног идентитета.


⚫
Д. Метјуз<ref>[http://www.wongar.com/sites/default/files/pages/DLBB.pdf „B. Wongar (Sreten Božić) by David Matthews”]. University of Newcastle.</ref> примећује да је овај роман посвећен Пру Грив ({{јез-енгл|Prue Grieve}}), за коју каже да је била Сретенова бивша партнерка и уредница романа.
⚫
А. Петровић, у поговору ове књиге, каже да модерни читалац ово дело може најлакше да схвати као бајку. За Божића каже да је у Горњој Трешњевици одрастао на бајкама. Књига је изнутра слична Андерсеновом "Царевом новом оделу", причи о невидљивом ткању које је заробило свет опсеном. Свет белаца, гоњен енергијом украденом од Земље, стално разара живот пресвлачећи цара у нове одоре. Мрав Габо Ђара је Андерсеново дете које узвикује: "Цар је го".


''Габо Ђара'' је оцењен са 4,6/5 од стране -{[[Goodreads]]}- и -{[[AbeBooks]]}- онлајн дистрибутера.<ref>{{cite web |url=http://www.goodreads.com/book/show/3110963-gabo-djara |title=''Gabo Djara: A Novel of Australia'' |publisher=goodreads |accessdate=10. 5. 2016}}</ref><ref>{{cite web |url=http://www.abebooks.co.uk/9780396088615/Gabo-Djara-Wongar-B-0396088619/plp |title=''Gabo Djara: A Novel'' |publisher=AbeBooks |accessdate=10. 5. 2016}}</ref>
⚫
Д. Метјус<ref>http://www.wongar.com/sites/default/files/pages/DLBB.pdf B. Wongar (Sreten Božić) by David Matthews, University of Newcastle</ref> примећује да је овај роман посвећен Пру Грив ({{јез-енг|Prue Grieve}}) за коју каже да је била Сретенова бивша партнерка и едитор романа.


== Извори ==
== Референце ==
{{reflist}}
{{reflist}}


== Литература ==
== Литература ==
*Б. Вонгар: ''Габо Ђара'', превела Венита Ђурић, приредио Александар Петровић Издавачка кућа ''Јасен'', Београд 2012.
* Вонгар, Б. (2012). ''Габо Ђара''. [превела Венита Ђурић, приредио Александар Петровић]. Јасен, Београд.
*Gabo Djara: A Novel of Australia by B. Wongar, George Braziller, 1991
* Braziller, G. (1991). ''Gabo Djara: A Novel of Australia by B. Wongar''. George Braziller.


[[Категорија:Српски романи]]
[[Категорија:Српски романи]]

Верзија на датум 10. мај 2016. у 15:43

Габо Ђара
Ориг. насловGabo Djara
АуторСретен Божић /Б. Вонгар/
ЗемљаАустралија
Језикенглески
српски
Садржај
Жанр / врста делатеоријска фикција
Темеалегорија о удару европске цивилизације на аустралијско абориџинско становништво ради искоришћавања природних ресурса;
антропологија и култура
ЛокализацијаЗемља Западног Арнема (Аустралија)
Цирих (Швајцарска); 17. и 18. век
Издавање
ИздавачDodd, Mead and Co. (1987)
George Braziller (1991)
Јасен (2012)
Датум1. јануар 1987.
Број страница242
Тип медијамеки увез
Превод
ПреводилацЗелени мрав
Класификација
ISBN ?9780807612439

Габо Ђара (енгл. Gabo Djara) роман је српског и аустралијског писца и антрополога Сретена Божића. Писан је у форми бајке и према жанру се убраја у дела теоријске фикције. Објављен је под његовим књижевним псеудонимом Б. Вонгар (енгл. B. Wongar), а припада тзв. нуклеарном циклусу.[1] Прво оригинално издање овог романа, на енглеском језику[2] приредила је издавачка кућа „Dodd, Mead and Co.” 1. јануара 1987. године,[3] а превод на српски језик и његово публиковање кућа „Јасен” 2012. године. Српски превод имена романа са домородачког језика је Зелени мрав. Превод на српски језик је прегледао и одобрио писац.

Садржај

У прологу књиге, Божић каже да су догађаји у роману измишљени. Затим додаје:

Међутим, по абориџинској митологији, Габо Ђара, огромни зелени мрав и духовни предак тамошњих племена, створио је природу Земље Западног Арнема и учврстио облик људског живота. Повукао се у Сневање, духовни свет, уз пророчанство да ће се, ако његово свето тотемско место буде узнемирено, поново подићи, чудовиштан, да изгони упадаче. На тој племенској земљи бели човек је пронашао наслаге уранијума, за које се сматра да су међу најбогатијим на овој Земљи.

Овај пролог који се провлачи кроз целу књигу је домородачки. Верује се и нада да се да ће стваралац природе и живота победити оне који их уништавају.

У Уводу, Божић пише о Гулвирију (енгл. Gulwiri), домороцу који је са њим делио затворску ћелију и који је тврдио за себе да је у сродству са дрвећем. Божић је патио од пролива. Гулвири је тврдио да дрвеће поседује дал, тј. чаролију за лечење пролива. У свом призивању чаролије, Гулвири је на бетону цртао затворске ћелије од. дрвеће, опонашајући гуљење и дробљење коре дрвета коју би Божић требало да жваће. Тражио је дрво које је у братству са Божићем јер је мислио да дрво које не лечи Божића вероватно није у сродству са њим.

Током ноћи више пута сам чуо како шапуће стару племенску песму којом је хвалио поједине биљке зарад слатког нектара, доброг урода и дубоке хладовине током врелих сунчаних дана. Молио их је да ме прихвате као свог рођака коже. „Јадничак болесни, биће он добар према вама.” Мора да је дрвеће одговорило на његове молбе јер, кад сам се следећег јутра пробудио, осетио сам да сам исцељен.

Роман има три дела који су насловљени са Први део, Други део и Трећи део.

Главна личност овог дела је Габо Ђара, аустралијски зелени мрав који је антрополог-наратор магије постојања и стварања света домородаца Земље Западног Арнема.

У Првом делу, Габо Ђара — племенски прапредак племена Наманаме, митске земље домородаца — рађа се као аустралијски зелени мрав у сали енглеског парламента а вољом Ђингане (енгл. Jingana), духовне мајке домородаца. Све догађаје који тангирају аустралијске домороце Габо Ђара види очима домородаца. Доношење закона о атому је само ритуал обожавања радиоактивног камена донесеног са планине Вавалаг (енгл. Wawalag). Жути колач (концентрација уранијумске руде ископане у планини Вавалаг) нешто је што белци у парламенту и на енглеској берзи кушају те у исто време продају Шеику Доларију (енгл. Sheik $), који треба да гради нуклеарне реакторе који ће отопити сав снег на Земљи. Енглеска краљица проглашава витезом Комадину Рудана (енгл. Sir Rock-Pile), особу која је добила право на копање уранијума од истраживача Еремита (енгл. Recluse). Еремит се слави као особа заслужна за успех у проналашењу уранијума у Аустралији. Домородачка земља се дели белцима геодетским штаповима које Габо Ђара види као погребне мотке. Ритуални покушај домородаца да постигну мир са белцима је прегажен машинама-зверима које гутају стене и дрвеће. Еремит и сестра Алба (енгл. Alba) која је покушала да покрсти домороце постају чланови домродачког племена и одбацују цивилизацију белог човека чиме постају непријатељи колонизатора, са досијеима Еф-Би-Аја и Ције.

У Другом делу, Габо Ђара је безвременско биће које из Аустралије лети у Цирих сакривено у одећи банкарског службеника. Улази у трезор неке банке где прави своје гнездо од доларских новчаница. Открива у истој просторији где је трезор златне полуге са натписом »Наманама« што је име његове аустралијске домовине. Ухваћен и стављен у стаклену посуду, враћен је у Аустралију где га подвргавају мучењу покушавајући да од њега извуку информације о племенским људима. Среће ћоравог генерала који руководи нуклеарним пробама и ракетним нападима и чија је опсесија да нуклеарним бомбама уништи пола света. Габо Ђару прате безвременски духови аустралијских домородаца: Варан (енгл. Waran), дух динго пса, и Марнгит (енгл. Marngit), дух племенског врача исцелитеља. У критичном тренутку луде опсесије генерала појављује се Варан, скаче и ископава једино око генералу. Светла се у тој згради мучења и експеримената гасе, а Варан ослобађа Габо Ђару.

Габо Ђара је озрачен преко сваке мере али још увек жив, што чуди белце; телесне димензије му се повећавају. Предан је људима који се баве физичком уништавању домородаца путем тровања извора воде, дељењем ћебади заражене великим богињама, радијацијом и мецима. Покушавају да му утврде пол и нађу срце па га сецирају на хируршком столу. Пре него што би га убили на тај начин, појављује се Маргнит, диже олују која руши електричне водове, квари струјни агрегат у операционој сали која потања у мрак. Варан прегриза конопце којим је Габо Ђара био везан, а Маргнит затвара и зацељује хируршке резове на телу Габо Ђаре и изводи га из операционе сале.

У Трећем делу, Божић пише о колонизаторском pax romana поимању мира и његовог одраза на судбину домородаца. Председник аустралијског парламента припрема миротворну скупштину на коју треба да буде позван Еремит, истраживач који је открио уранијумову руду и откриће поклонио другима без накнаде те остао да живи са домороцима. Аустралијски домороци су сведени на зелене аустралијске мраве затворене у диџериду (енгл. didjeridu), дувачки инструмент којим Цвика (енгл. Specs) — управник трезора Велике Британије — удара о под, а које — кад испадну из инструмента — одмах купи усисивач који Габо Ђари личи на огромног мравоједа. Габо Ђара схвата да је Цвика потпуно безличан и да изговара речи свога господара Сер Рудана. Мир значи, поред свођења домородаца на контролисани број јединки, и ослобођање истих од погубних племенских обичаја. Радијациона болест коју домороци зову болест трулежи је, код белих, болест стидних длака које отпадају код жена. Добра Дама, церемонијална личност, мисли да домороци имају лек против болести стидних длака и да би Еремит могао да објасни како се ова болест лечи.

Безвремени Габо Ђара среће Маркса, слуша његову теорију поделе белог света на људе белог и плавог оковратника. Објашњава Габо Ђари како радници не располажу чак ни својом кашиком и како морају имати право на три оброка дневно и на сопствену кашику. Габо Ђара се чуди како човек који никад није имао жуљеве на рукама може да говори о радницима. Домороци немају људе белих и плавих оковратника нити једу кашиком, па није јасно како Маркс уврштава домороце у плаве оковратнике.

Домороци виде машине које ждеру стене и беле људе као исту врсту бића која су међусобно укрштена. Опсесија белаца поробљавањем домородаца и уништења њихове земље види се само као огромна катастрофа али и схавтање да је живот неуништив. Домородачка мото-песма је пророчанство пропасти света белаца:

У Наманами,
Земљи Габо Ђаре,
Чудовиште гута стене.
Што брже једе,
Брже ће умрети.

Књига је илустрована традиционалним цртежима биљака и животиња који су дело Јумајне Бурурване (енгл. Yumayna Bururwana) из Арнемске Земље.

Два вида

По А. Петровићу (у Антропологији привида, поговору издања ове књиге на српском језику), Божићева књига има два вида. Један је антропологија магије, а други антропологија технологије.

Антропологија магије је домородачко поимање настанка и постојања света, схватања живота на Земљи и зависности човека од природе и њених ресурса. У свету домородаца душа је основни појам живота. Живот човека не престаје физичком смрћу човека; он се наставља преласком душе умрлог у дрво, пса динга, или другог човека. На тај начин су дингои и дрвеће човекови рођаци. Копље и бацач копља се праве од сувог дрвета, ватра се ложи тако да се не спале листови еукалиптуса, пас динго се не тера из људског склоништа кад покушава да се заштити од сунца током дана. Гвоздено дрво упозорава пса динга да су бели људи поставили гвожђе испод њега којим желе да га ухвате. Душа болесног или рањеног човека напушта тело ако је бол неиздржив.

Антропологија технологије је антропологија белог човека. Огромне машине ждеру стене Земље Западног Арнема, белци спаљују биљни свет, истребљују домороце и затиру њихову културу. Бели човек је опседнут поробљавањем других народа и уништавањем природе у свету у ком је вредност планине мерена количином уранијума којим се може отопити сав снег на Земљи или уништењем целог континента и свега живог на њему. Планина припада Круни, енглеској краљици, коју опет истражују њени поданици (Сер Комадина, Еремит) по закону белаца. Налазишта уранијума се продају на берзи сваком оном ко плаћа фунтама стерлинга у злату или валути конветибилној у злато. Шеик Долари је финансијер, звезда берзе на којој акције налазишта уранијума вртоглаво расту.

Осврти на књигу

У свом интервјуу,[4] Р. Вилбенкс (енгл. R. Willbanks) је Божићу поставио следеће питање:

У Вашем најновијем роману, Габо Ђара, Ви пишете: „Племенски човек више не постоји а свет белога човека је потонуо у хаос ... ово ствара потребу за маштом.” Шта бисте могли рећи о роману и његовој машти?

Божић одговара:

Габо Ђара је о свету који настаје после рударских активности и бацања бомби. То је период радиоактовног загађења. Габо Ђара је производ радијације која се [је] проширила на цели свет.

По Вилбанксу, огромни зелени мрав Габо Ђара комична је фигура која шири радијацију светом, доручкује са краљицом, иде у посету америчком председнику и аустралијском парламенту у Канбери. За све људе са којима Габо Ђара ступа у контакт, Божић у интервјуу каже да су у неком смислу зли. Сви су они дректно или у неком пасивном смислу криви за нуклеарну катастрофу која је задесила аустралијске домороце.

У контексту Божићеве „Нуклеарне трилогије” (Валг [1983], Каран [1985] и Габо Ђара [1987]), Џ. Двајер (енгл. J. Dwyer)[5] види трагедију аустралијских домородаца као универзалну трагедију целог света. Сва три романа су скуп неуморних напора чији је циљ да се демистификује то што се догодило: откриће уранијума, ужаси ископавања уранијумове руде и нуклеарних тестова, истребљење домородаца радијацијом и медицинским експериментима, као и разарање и уништење природног хабитата домородаца који је за њих извор живота те њиховог народног идентитета.

А. Петровић у поговору ове књиге каже да модерни читалац ово дело може најлакше да схвати као бајку. За Божића каже да је у Горњој Трешњевици одрастао на бајкама. Књига је изнутра слична Андерсеновом Царевом новом руху, причи о невидљивом ткању које је заробило свет опсеном. Свет белаца, гоњен енергијом украденом од Земље, стално разара живот пресвлачећи цара у нове одоре. Мрав Габо Ђара је Андерсеново дете које узвикује „Цар је го!”.

Д. Метјуз[6] примећује да је овај роман посвећен Пру Грив (енгл. Prue Grieve), за коју каже да је била Сретенова бивша партнерка и уредница романа.

Габо Ђара је оцењен са 4,6/5 од стране Goodreads и AbeBooks онлајн дистрибутера.[7][8]

Референце

  1. ^ The Nuclear Cycle. Books and Editions.
  2. ^ Frow, John; Morris, Meaghan (1993). Australian Cultural Studies: A Reader. University of Illinois Press. стр. 12.
  3. ^ Gabo Djara. Google Books. Dodd, Mead and Co. 1987. Приступљено 10. 5. 2016. 
  4. ^ Willbanks, Ray (15. 3. 2010). Australian Voices: Writers and Their Work. University of Texas Press. стр. 213.
  5. ^ Dwyer, Jim (2010). Where the Wild Books are: A Field Guide to Ecofiction. University of Nevada Press. стр. 105.
  6. ^ „B. Wongar (Sreten Božić) by David Matthews”. University of Newcastle.
  7. ^ „Gabo Djara: A Novel of Australia”. goodreads. Приступљено 10. 5. 2016. 
  8. ^ „Gabo Djara: A Novel”. AbeBooks. Приступљено 10. 5. 2016. 

Литература

  • Вонгар, Б. (2012). Габо Ђара. [превела Венита Ђурић, приредио Александар Петровић]. Јасен, Београд.
  • Braziller, G. (1991). Gabo Djara: A Novel of Australia by B. Wongar. George Braziller.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Габо_Ђара&oldid=11843431”