Списак данских владара

Ово је списак данских владара од Горма Старог до данас.

За владаре пре Горма видети списак легендарних данских владара.

Краљевина Данска (935—1375)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Династија Книтлинга	Горм Стари (Gorm den Gamle)	935—958	Био је први познати краљ Данске; владао је Јиландским Викинзима. Он почиње уједињавати данске државице. Подигао је разна утврђења на Јиланду.
Династија Книтлинга	Харалд Плавозуби (Harald Blåtand)	958—986	Син Горма и Туре; Уједињење Данске; 960. - Примање хришћанства; Јиланд стављен под окриље Хамбуршке надбискупије; Успешни ратови са Норвешком, Пруском и Померанским Словенима; Врхунац краљевине; Губитак поседа у Енглеској; Освајање јужне Скандинавије.
Династија Книтлинга	Свен I Рашљобради (Svend Tveskæg)	986—1014	Син Харалда Плавозубог и Тове од Бодрића; Нови успешни ратови са Норвешком, Пруском и Померанским Словенима; 994. - прва инвазија на Енглеску; Од 1012. до 1013. - друга Инвазија на Енглеску: Енглеска је дошла под данску власт.
Династија Книтлинга	Харалд II Дански (Harald)	1014—1018	Син Свена Рашљобрадог и Гунхилде од Вендена; Одбио је владати заједно са братом; Енглеска се ослобађа његове власти: нова инвазија на Енглеску: његов брат Кнут Велики постаје краљ Енглеске.
Династија Книтлинга	Кнут Велики (Knud den Store)	1017—1035	Син Свена Рашљобрадог и Гунхилде од Вендена; Насладио је брата на престолу; 1028. - Образована моћна поморска краљевина, кју су сачињавали: Данска, Норвешка, Шведска и Енглеска; Био је омиљен у народу; Ујединио је данске и енглеске законе у један законик - Тинглид; Почетак феудализације и учвршћивање хришћанства; Био је највећи владар Данске.
Династија Книтлинга	Хартекнут (Hardeknud)	1035—1042	Син Кнута Великог и Еме од Нормандије; од 1030. очев савладар у Данској; 1035. - очева смрт: губитак Норвешке и Енглеске, на престо у Енглеској долази Хартакунтов брат Харолд; Ширио је гласине о братовљевој незаконитости; (1035—1042) - грађански рат у Данској, опадање државе; 1037. - опасност од норвешке инвазије: Хартекнут признаје брата за краља Енглеске; 1040. - долазак на власт у Енглеској: братовљево тело је бачено у Темзу; Омрзнут у Енглеској: неуспешна побуна против Хартекнутове власти у Вустеру; 1041. - Едвард Исповедник је под притиском племства проглашен за Хартекнутовог наследника. 1042. - убио га је ерл од Нортумбрије.
Династија Лепокоси	Магнус I Добри (Magnus den gode)	1042—1047	Није имао никаквих породичних веза са претходним владаром, нити са његовом династијом; 1042. - на власт га је довело племство, међутим Свен Естридсон му је оспорио престо; Магнус побеђује Словене и добија ауторитет над поданицима: Свен је поражен; Врховна власт над Енглеском; од 1045. он влада заједно са стрицем Харалдом III Суровим; 1047. - избија сукоб међу савладарима: Магнус умире.
Династија Естридсона	Свен II Естридсон (Svend Estridsen)	1047—1074	Сестрић Кнута Великог; (1047—1066) - борио се око власти са Харалдом Суровим; 1066. - Харалд гине у инвазији на Енглеску: Свен побеђује у рату. 1069. - неуспешна инвазија на Енглеску; 1070. - мир са Енглезима; Црквене реформе: покушај одцепљења Данске цркве од цркве Светог римског царства, Данска се дели на неколико бискупија;
Династија Естридсона	Харалд III Хен (Harald)	1074—1080	Син Свена Естридсона; Због незаконитости владавина му је била доведена у питање; Увео је нове законе, Харалдове законе, који реформишу цркву.
Династија Естридсона	Кнут IV од Данске (Knud IV den Hellige (Sankt Knud))	1080—1086	Син Свена Естридсона; Увео је обавезни десетак у корист цркве: велики устанак данског сељаштва; 1086. Кнутова погибија и црква га проглашава за свеца.
Династија Естридсона	Олаф I Гладни (Oluf Hunger)	1086—1095	Син Свена Естридсона; Владавину му је, због слабих приноса, обележила глад.
Династија Естридсона	Ерик I од Данске (Erik Ejegod)	1095—1103	Син Свена Естридсона; Установљена надбискпија у Лунду; Црква постаје крупни земљопоседник; Узимање цркве под заштиту; Нови сељачки немири због црквених намета; Сељаштво постепено пада у зависност од крупних црквених и световних земљопоседника; Повратак робовласничког друштва због крупних земљопоседа и образовања класа: робовима су постојали ратни заробљеници и дужници који не би исплатили дуг, а понекад су робови и куповани. Успоравање феудализације због постојања великх слободних територија: омогућавање сељаштву да одлази на незаузету земљу; Ерик је објавио да су све незаузете земље краљевска својина, а сељаци који се на њих населе — краљевски сељаци, који морају да испуњавају обавезе у корист краља као сопственика земље: осталим сељацима биле су наметнуте дажбине и обавезе у корист краља. Аристократија и свештенство били су њих ослобођени.
Династија Естридсона	Нилс од Данске (Niels)	1103—1134	Син Свена Естридсона; Установљена надбискпија у Лунду; Црква постаје крупни земљопоседник; Узимање цркве под заштиту; Нови сељачки немири због црквених намета; Сељаштво постепено пада у зависност од крупних црквених и световних земљопоседника; Повратак робовласничког друштва због крупних земљопоседа и образовања класа: робовима су постојали ратни заробљеници и дужници који не би исплатили дуг, а понекад су робови и куповани. Успоравање феудализације због постојања великх слободних територија: омогућавање сељаштву да одлази на незаузету земљу; Нилс је објавио да су све незаузете земље краљевска својина, а сељаци који се на њих населе — краљевски сељаци, који морају да испуњавају обавезе у корист краља као сопственика земље: осталим сељацима биле су наметнуте дажбине и обавезе у корист краља. Аристократија и свештенство били су њих ослобођени.
Династија Естридсона	Ерик II од Данске (Erik Emune)	1134—1137	Син Ерика I; Неуспешни ратови са Словенима и Норвежанима; Уништење узурпатора; Неуспешне црквене реформе; Незадовољство у Данској; 1137. - Ериково убиство.
Династија Естридсона	Ерик III од Данске (Erik Lam)	1137—1146	Праунук Магнуса Доброг, унук (по мајци) Ерика I од Данске; Мирољубива политика; Покушај зближавања са Светим римским царством; Породичне побуне и сплетке; 1146. - Ерик због неспособности абдицира.
Династија Естридсона	Свен III од Данске (Svend Grathe)	1146—1157	Син Ерика Памтљивог; Владао заједно са братом Кнутом; Почео је да дели феуде ритерима; Данци пљачкају Балтик; Наставак феудализације; Ривалство са Светим римским царством Борбе са Балтичким Словенима; Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини.
Династија Естридсона	Кнут V од Данске (Knud V Magnussen)	1146—1157	Син Ерика Памтљивог и Ричезе Пјаст; Владао заједно са братом Свеном; Почео је да дели феуде ритерима; Данци пљачкају Балтик; Наставак феудализације; Ривалство са Светим римским царством Борбе са Балтичким Словенима; Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини.
Династија Естридсона	Валдемар I Дански (Valdemar den Store)	1157—1182	Унук Ерика Сведоброг; Делио је феуде ритерима; Данци пљачкају Балтик; Наставак феудализације; Борбе са Балтичким Словенима; Данска је снабдевач северне Немачке рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини; Данска освајања: »крсташки ратови« против пагана; 1166 - освајање словенског града Арконе на острву Рујани (Ригену) и рушење и пљачкање храма Световида: Рујански кнежеви постају дански вазали.
Династија Естридсона	Кнут VI Дански (Knud)	1182—1202	Син Валдемара Великог; Делио је феуде ритерима; Данци пљачкају Балтик; Наставак феудализације; Данска је снабдевач северне Немачку рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини; Наставак јачања Данске; Уплитање у Норвешке међусобице; Грађански рат у Светом римском царству: Данско освајање Приморја, Холштајна, Мекленбурга, Либека и Хамбурга; Кнут узео је титулу »краља Данаца и Словена« (Rex Danorum et Slavorum).
Династија Естридсона	Валдемар II Дански (Knud)	1202—1241	Син Валдемара Великог; Делио је феуде ритерима; Данци пљачкају Балтик; Наставак феудализације; Данска је снабдевач северну Немачку рибом и, једним делом, пољопривредним производима — месом и житом: они су почели да играју видну улогу у северној трговини; Наставак јачања Данске; Ницање градова; Проширивање на Истоку: освајање Езела; »Крсташки рат« бискупа Риге против Естонаца: освајање Естоније и оснивање града Ревела (Талин). Сукоб са Светим римским царством: Валдемарово заробљавање и одрицање и одрицање свих јужних освајања и Естоније: Рујана остала у данским рукама. Повратак Естоније; Поделио је државу синовима, од којих је сваки доцније тежио да од добијеног дела начини наследни посед.
Династија Естридсона	Ерик IV Дански (Erik Plovpenning)	1241—1250	Син Валдемара Победника и Беренгарије од Португалије; Делио је феуде ритерима; Био је кандидат за немачки престо; Од 1242. - сукоби са братом Абелом на јужном Јиланду: Данска је клонула; 1249. - Абел пљачка Копенхаген; 1250. - побуна у остацима Ерикових редова: његова погибија.
Династија Естридсона	Абел Дански (Knud)	1250—1252	Син Валдемара Великог; Делио је феуде ритерима; Неуспешне побуне против његове власти; Тиранин; Од 1242. - сукоби са братом Еериком на јужном Јиланду: Данска је клонула; 1249. - Абел пљачка Копенхаген; 1250. - побуна у остацима Ерикових редова: Абел постаје краљ; Ерикова погибија Унутрашња консолидација државе.
Династија Естридсона	Кристоф I (Christoffer)	1252—1259	Син Валдемара Победника и Беренгарије од Португалије; Делио је феуде ритерима; Огорчено је ратовао против браће; Опадање политичког и међународног значаја Данске: јачање немачког и Ханзиног утицаја, посебно Холаштајна и Либека; Ханза добија значајне повластице: Либек и још неки градови добијају контоаре и квартове у већини данских градова; Нико не плаћа порез и нико никог не кажњава због тога; Увоз лоше робе, нема извоза; Крај данских трговаца и занатлија; Опадање централне власти; 1259. - Кристоф је отрован током причешћа и умро је.
Династија Естридсона	Ерик V Дански (Erik Klipping)	1259—1286	Син краља Кристофа и Маргарите Померанске; Даље опадање централне власти; Делио је феуде ритерима; Сукоби са свемоћном црквом: Црква тражи потпуну самосталност у правосуђу; Црква добија оно што је тражила; Притисак племства: повеља из Ниборга: краљ се обавезује да ће сваке године сазивати народну скупштину Danehof. 1286. - Покушај да се избегне обећање: Ериково убиство.
Династија Естридсона	Ерик VI Дански (Erik Menved)	1286—1319	Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга; 1276. - проглашен за очевог савладара; (1286—1293) - земљом су владали његови регенти; Сталне побуне; Рат с Норвешком; Склопио је савез са Шведском; (1294—1300) - страховити сукоби са црквом. 1307. - освајање Либека и разних малих грофивија на обали Балтичког мора; 1312. - освајање Ростока, после дугог отпора; (1300—1319) - сукоби са братом Кристофом; Кристоф га побеђује због огромних пореза које је Ерик наметрнуо.
Династија Естридсона	Кристоф II (Christoffer)	1319—1326	Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга; Када је биран за краља узета је од њега писмена обавеза да ће се придржавати привилегија аристократије и цркве: да духовна лица неће позивати пред краљевски суд, да на цркву неће ударати никакве дажбине, да у своје веће неће пуштати странце, да им неће давати феуде и да неће почињати никакав рат без сагласности аристократије; Племство претвара своја лена у потпуну наследну својину, ослобођену свих дажбина; Многи слободни сељаци губе своје земље и бивају принуђени да траже »заштиту« од крупних земљопоседника, који су прелазили у положај кметова; 1326. - побуна против Кристофа: његов пад с власти.
Династија Естридсона	Валдемар III Дански (Valdemar)	1326—1329	Абелов чукунунук; 1326. - једним племићким пучем је дошао на власт: одрицање од војводства Шлезвига, војвода Шлезвига постаје Герард, Валдемаров главни ослонац; 1329. - уништење Герардове моћи: Валдемар губи престо.
Династија Естридсона	Кристоф II, друга владавина	1329—1332	Син Ерика Хлипинга и Агнес од Бранденбурга; 1329. - поново је дошао на престо, због својих уступака племству; Слабљење централне власти; 1331. - Битка код Шлезвига: Кристоф и Јохан, су поражени од стране Валдемара и Герарда.
	Анархија	1332—1340	Расуло у Данској; Претенденти за дански престо су били: Шведски краљ Магнус IV Шведски; Припадао је династији Бјелбо Владао је Шведском од 1319. до 1363. године; Тада у Шведкој јача феудална аристократија, стога се он ослања на: ниже племство, грађане и слободне сељаке, али без успеха. Ханза, која је успешно трговала; Грофови Шлезвиг-Холштајна: Валдемар III Дански, бивши дански краљ; Герард III Велики (1304—1340); Герард V (1323—1350); Јован III Благи (1316—1359); Адолф VII (1315—1354); Готово целу Данску су освојили претенденти: Швеђани, Ханза, војводе Шлезвига и грофови Холштајна; Под краљевском влашћу остао само северни Јиланд.
Династија Естридсона	Валдемар IV Дански (Valdemar Atterdag)	1340—1375	Син Кристофа II и Еуфимије од Помераније; Ослањао се на ритере и слободно сељаштво; Ојачао је своју власт; 1346. - продаја Естоније Тевтонском реду за 19 000 сребрних марака: за тај новац је купио знатан део заложених краљевских домена; Дажбине сељака који су живели на тим доменима постао је важан приход краљевства; Од 1349. - владао је читавом Данском западно од Зунда; 1357. - пораз грофова Холштајна; 1366. - пораз Швеђана: Данци освојили југозапад Скандинавије са Зундом; На Зундовим ловиштима харинга, где се у септембру и октобру сваке године окупљало 40 000 бродова са 300 000 рибара: царине на та ловишта су постале најважнији извор прихода краљевине; Војне реформе; Градио је замкове и давао им својим присталицама; Неуспешни устанци феудалаца: још веће јачање краљевског домена, када су феудалци поумирали од црне смрти од 1349. до 1350. године; Рат са Ханзом; 1361. - освајање Визбија на Готланду, важног центра Ханзине трговине: добијање великог плена; Пораз Ханзине флоте; 1367. - Келнска конфедерација: уједињење 60 Ханзиних градова против Данске; Битка код Копенхагена: Валдемар је поптуно поражен; 1370. - Штралзундски мир: Ханзи су признате све привилегије, уступио јој је неколико утврђених места на југу Скандинавског полуосртва и дао јој право да се меша у избор данског краља, па чак и без сагласности Ханзе није могао бити изабран краљ Данске.

Калмарска унија (1375—1523)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Династија Бјалбо	Олаф II Дански (Oluf)	1375—1387	Унук (по мајци) Валдемара Атердага; Његова мајка се постарала да буде изабран за данског краља; Био је малолетан; 1380. - наследио је норвешки престо; Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама; 1387. - умро је још увек млад.
Династија Естридсон	Маргарета I Данска (Margrete)	1387—1412	Кћерка Валдемара Атердага, мајка Олафа Хоконсона; Била је регнеткиња свог сина; Користила се унутрашњој борби у Шведској и 1389. године дошла до Шведске круне: једино је Стокхолм до 1397. остао у шведској власти; Стајала је на челу огромне државе, која је обухватала Данску, Норвешку и Шведску; Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама; 1397. - у Калмару, на скупу духовне и световне аристократије све три краљевине, краљевине Шведске и Норвешке су уједињене под данском влашћу, доносећи само користи Данској; Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се данска политика косила са интересима шведских феудалаца; Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом; Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар; Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања; Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима; У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком; Маргарита је и даље владала земљама Калмарске уније све до своје смрти 1412. године; »Читаву данску аристократију обузео је страх од мудрости и моћи те жене« — каже савремена хроника; Маргарита је водила самовласну политику у тежњи да себи потчини феудалце на свим њиховим поседима; Својим најближим људима она је обилно делила феуде и епископска места како у Данској, тако и у Шведској и Норвешкој.
Померанска династија	Ерик Померански (Erik af Pommern)	1396—1439	Маргаретин братанац по трећем колену; Користила се унутрашњој борби у Шведској и 1389. године дошла до Шведске круне: једино је Стокхолм до 1397. остао у шведској власти; Стајала је на челу огромне државе, која је обухватала Данску, Норвешку и Шведску; Његова мајка Маргарита је као регенткиња владала обема државама; 1397. - у Калмару, на скупу духовне и световне аристократије све три краљевине, Ерик је свечано крунисан за краља Данске, Шведске и Норвешке; Шведска аристократија била је приморана да ступи у унију с Данском, али се Данска политика косила са интересима шведских феудалаца; Ограничавање права аристократије, одузимање краљевских земаља које је она присвојила, дељење феуда у Шведској Данцима, рушење феудалних замкова — све је то изазивало дубоко незадовољство међу шведском аристократијом; Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар; Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања; Данску је власт пратило јачање феудалног угњетавања. Дански феудалци, који су добили земљопоседе у Шведској, претварали су сељаке у кметове и угњетавали их; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; Део норвешке територије (Шетландска и Оркадска острва) Данска је продала шкотским племићима; У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком; Почетком његове владавине престао је да се сазива Danehof — представништво сталежа, у које су улазили и грађани и слободни сељаци: власт се све више концентрисала у рукама сталног управног органа — државног савета (Rigsraad), састављеног од аристократије. У њему су заседала сва седморица данских епископа с лундским архиепископом на челу и око двадесетак световних велможа. Ерик је био потпуно потчињен племству; Ступајући на престо Ерик је издао »капитулацију« и тако је више проширивао привилегије и компетенцију државног савета; Рат против Ханзе око Шлезвига у савезу са Светим римском царством; Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака; Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз; Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; 1434. - побуна шведског племства: ослобођење Шведске од данске власти; 1435. - устанак против једнакости у Шведској: Ерик враћен на престо, али је морао поставити као регента Швеђанина Карла Кнутсона; 1439. - Ерик је збачен са престола и изгнан.
Династија Витлсбах	Кристофер III Баварски (Christoffer af Bayern)	1439—1448	Није имао никаквих породичних веза са претходним владарем; 1439. - Збацио је Ерика и изгнао га; По доласку на престо је потписао капитулацију племству; Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар; Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком; Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака; Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз; Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; 1441. - Кристофер је освојио шведски престо; 1443. - мир са Ериком, посредовањем Ханзе.
Династија Олденбург	Кристијан I Дански (Christian)	1448—1481	Муж Кристоферове сурпуге; 1448. - Кристојанова »капитулација« коначно је потчинила краљевску власт државном савету: проглашена је »изборна монархија«, и краљ без сагласности савета не само да није могао делити лена, убирати порезе и објављивати рат, већ ни управљати својим доменима. Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар; Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком; Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака; Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз; Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена; Стен Стире (1470—1503); 1470. - »национална« је партија истакла за регента у Шведској Стена Густавсона Стиреа. 1471. - Битка код Стокхолма: Данска војска је поражена; Шведска аристократија га је приморала да призна зависност од данских краљева, ма и чисто номинално. 1477. - оснивање шведског универзитета у Упасали: у Шведској почело штампање књига; Стире се ослања са слободно сељаштво: мржња племства и свештенства према њему; Стире је екскомунициран. 1479. - основан први дански универзитет у Копенхагену. Свештенство га је искључило из цркве.
Династија Олденбург	Ханс Дански (Hans)	1481—1513	Син Кристијана I и Доротеје од Бранденбурга; 1481. - Хансова »капитулација« претила је срамним изгнанством из државног савета сваком његовом члану који би ишао против својих другова и почео да тражи краљеву наклоност. Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар; Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком; Данска постаје главни снабдевач Светог римског царства стоком, посебно коњима и воловима, а исто тако житом, уљем, машћу и сировим кожама: погоршање положаја сељака; Племство и горњи слој слободног сељаштва почињу да воде привреду срачунату на извоз; Данско племство добија право да без царине увози жито у градове и да без царине отуда извози сву робу: угњетавање сељака; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена; Успешна борба са Ханзом: Данска ју је лишила привилегија; Изградио је ратну флоту за борбу против Ханзе, повећао је трговачке царине, које су наплаћиване у Зунду. Од развитка данског експорта у првом реду вукао корист крупни феудални земљопосед, коме је доспела у руке сва политичка власт; Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната. Стен Стире (1470—1503), регент Шведске; Стире се ослања са слободно сељаштво: мржња племства и свештенства према њему; Стире је екскомунициран; 1503. - Стен Стире је отрован: шведска аристократија је поново однела превагу и позвала Ханса на престо у Шведској; У Шведској, као и у Данској, главну реч води крупна феудална аристократија: неколико аристократских породица и више свештенство приграбили су у своје руке власт у Шведској; 1501. - побуна норвешких сељака под вођством Кнута Алфсена: Ханс је до ногу потучен; Лукавством је угушен устанак и терором учвршћена данска власт у Норвешкој; Феудална експлоатација у Норвешкој добила специфичну форму политичке зависности сељака, који су сачували своју слободу и својину од феудалне аристократије Данске, која је Норвешку експлоатисала порезима и регрутовањем.
Династија Олденбург	Кристијан II Дански (Christian)	1513—1523	Син Ханса и Кристине од Сакосније; 1513. - Кристијанова »Капитулација« је унела обавезу да се најбоља лена у земљи деле само члановима државног савета; Аристократији су предата у руке права јурисдикције, укључивши и смртну казну; У њену корист била су донета ограничења наследних права слободног сељаштва; Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната; Спољна политика Данске, која је била усмерена против Ханзе и Холштајна, газила је интересе Шведске, која је желела да с Немачком успостави непосредну трговачку везу: крајње су били незадовољни сопственици рудника, тесно повезани с Ханзом, којој су продавали гвожђе и бакар; Данско чиновништво дозвољавало је себи сва могућа угњетавања и изнуђивања; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; У Норвешкој су више пута избијали устанци против режима који су увели Данци; Норвешка се прикључивала устанцима у Шведској и тежила да нађе ослонац код шведских краљева склапајући с њима унију. Али је Данска успевала да војном снагом угуши те устанке и обнови унију с Норвешком; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; Слабљење Ханзе: јача Данска трговина, посебно трговина Копенхагена; Био је опак и прозван Северни Нерон; 1520. - Стокхолмски покољ незадовољених Швеђана: Шведски устанак против Данске власти; 1523. Знаменити Густав Васа ослобађа Шведску од Данске власти и постаје шведски краљ; 1523. - свргавање Кристијана II.

Данска-Норвешка (1523—1814)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Династија Олденбург	Фредерик I Дански (Frederik)	1523—1533	Син Кристијана I и Доротеје од Бранденбурга, брат Ханса и стриц Кристијана II; Херцег Шлезвиг-Холштајна; 1523. - свргнут је његов синовац Кристијан: Фридрих долази на престо; 1523. - Признавање Густава Васе за краља: распад Калмарске уније; Данска је феудално-кметска држава, којом управља олигархија духовних и световних магната; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; Развој реформације у Данској; Да би побољшао привредно стање у својој земљи и да би учврстио своју власт, Фридрих намисли да одузме црквена добра и тим да ослаби моћ духовништву, а у овим се својим намерама ослони на племство, с којим подели одузете земље црквене. 1527. - Сазвани сабор за Данску и Норвешку у Оденсу приведе у дело жељу Фридрихову и одобри реформацију у духу Лутерова учења.
Династија Олденбург	Кристијан III Дански (Christian)	1534—1559	Син Фридриха I и Ане од Бранденбурга; 1534. - дошао је на престо уз помоћ цркве, Светог римског царства и Холштајна; 12. август 1536. - гушење католичке побуне; Даље опадање централне власти; Борба између Данске и Немачког племства око надмоћи у Данској-Норвешкој; Финансијска криза; (1539—1544) - сукоб са Светим римском царством: Данска победа; На његовој страни су били неки племићи Светог римског царства; 1542. - Дански савезници холандијски побуњеници су се ослободили Шпанске власти и напали Свето римско царство; 23. мај 1544. - мир у Спиресу између Данске и Светог римског царства (1544—1559) - мирољубива политика; 1546. - Пажљиво је избегао Шмалкалдски рат; 1553. - посредовао је за мир између Светог римског царства и Сакосније; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; Иако није био велики, он је био, у пуном смислу те речи, добар владар; Био је побожан, великодушан и опрезан; Током своје владавине је обновио Данску, коју је пронашао у рушевинама; Данска је током његове владавине била на врхунцу своје моћи и била је богатија него икад раније.
Династија Олденбург	Фредерик II Дански (Frederik)	1559—1588	Син Кристијана III и Доротеје од Саксен-Луенбурга; Био је способан владар; Покушавао је да буде апсолутистички владар; (1559—1570) - период рата; (1559—1566) - слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне у Холштајну; (1563—1570) - Сукоб са Шведском: рат је завршен без победника миром 13. децембра 1570. године; Данска је из ових сукоба изашла ослабљена и морала се заувек одрећи поновног успостављања Калмарске уније; (1570—1588) - период мира; Јачање краљеве власти; Данске обале је успео очистити од гусара.
Династија Олденбург	Кристијан IV Дански (Christian)	1588—1648	Син Фридриха II и Софије од Мекленбург-Шверина; Данска влада привукла је на своју страну више свештенство у Норвешкој, попунила државни савет Норвешке Данцима, увела низ нових пореза, пошто су јој били потребни новац и људи за њене ратове, за које Норвешка није била заинтересована; Један од начина експлоатације Норвешке било је кварење монете за коју је данска влада захтевала да се прима по номиналној вредности, тражећи у исто време да јој се плаћа монетом пуне вредности; Слободни сељаци постају кметови: неуспешне сељачке побуне; Тридесетогодишњи рат (1618—1648) Борио се против католика у савезу са северним немачким кнезовима, Енглеском и Холандијом; Низ пораза од бохемијског грофа Валенштајна: губитак јужних територија; 1629. - примирје са католичком лигом: обећање да се никада неће мешати у послове Светог римског царства. Сукоби са Шведском због њеног незадовољства, због тога што се Данска особито трудила да сачува свој положај на улазу овог мора, где је наплаћивала велику царину на пролазну купљу: Дански пораз.
Династија Олденбург	Фредерик III Дански (Frederik)	1648—1660	Син Кристијана IV и Ане Катарине од Бранденбурга; Страховити порази од Шведске, која је постала највећа сила на Балтику: Данска је из рата изашла ослабљена.
Династија Олденбург	Кристијан V Дански (Christian)	1660—1699	Син Фридриха III и Софије Амелије од Брунсвик-Линебурга; Био је слаб владар, пошто је претерано мислио на своје достојанство; По доласку на престо је покушао ојачати своју власт; Његова храброст и енергичност га је учинила веома популарним; Био је крајње неспособан да искористи трајно оживљавање националне енергије; Нагло опадање Данске; (1675—1679) - неуспешан рат са Шведском .
Династија Олденбург	Фредерик IV Дански (Frederik)	1699—1730	Син Кристијана V и Шарлоте Амалије од Хесе-Касела; Велики северни рат (1700—1721); Уз помоћ Русије и Државне заједнице Пољске и Литваније је покушао Шведској отети Шлезвиг; 1700. - Шведска опсада Копенхагена: Фридрих је приморан да склопи мир; 1718. - обнова рата са Шведком; Шведски краљ погинуо приликом опсаде једног града у Норвешкој; 1721. - мир са Шведском: повратак Шлезвига и царине на улазу у Балтичко море; Унутрашња консолидација државе.
Династија Олденбург	Кристијан VI Дански (Christian)	1730—1746	Син Фридриха IV и Лујзе од Мекленбург-Густова; Опадање Данске; Културни и уметнички развој Данске .
Династија Олденбург	Фредерик V Дански (Frederik)	1746—1766	Син Кристијана VI и Софије Магдалене од Бранденбург-Кулбаха; Упамћен је као женскарош; Развој науке и културе; Развој апсолутизма у Данскојсва власт у рукама министара немачког порекла Адама Молтике и Јохана Бернсторфа; Јачање државе.
Династија Олденбург	Кристијан VII Дански (Christian)	1766—1808	Син Фридриха V и Лујзе од Велике Британије; Био је способан, али је био необразован, поводљив и тиранин: сва власт је била у рукама његових саветника; Краљ је био само номинално.
Династија Олденбург	Фредерик VI Дански (Frederik)	1808—1839	Син Кристијана VII и Софије Магдалене од Бранденбург-Кулбаха; 1815. - Бечки конгрес: Фридрих је кажњен због савезништва са Француском губитком Норвешке, коју добија Шведска: распад Данске-Норвешке; Холштајн је остао под Данском влашћу.

Данска (1814 - данас)

Династија	Владар	Раздобље	Напомене	Слика
Династија Олденбург	Кристијан VIII Дански (Christian)	1839—1848	Унук Фридриха V; Био је способан и због тога је пробудио многе наде у обнову данске моћи; Борба против либерала и њихових реформи.
Династија Олденбург	Фредерик VII Дански (Frederik)	1848—1863	Син Кристијана VIII и Шарлоте Фредерике од Мекленбург-Шверина; 1848. - устанак Немаца у Шлезвигу: иако је на устаничку страну стала Пруска, побуна је брзо угушена; 1863. - Фридрихова смрт: крај династије Олденбург.
Династија Глоксбург	Кристијан IX Дански (Christian)	1863—1906	Рођак династији Олденбург по женској грани; Син војводе шлезвинг-холштајнског; По наследном праву Холштајн могао наследити само један од немачких кнезова, херцег Августенбуршки; 1864. - Пруси и Аустријанци освајају од Данске Шлезвиг и Холштајн: Данска је приморана да склопи мир; Заведена је уставност; Привредни и просветни напредак; Кристијан се спријатељио с многим породицама владалачким.
Династија Глоксбург	Фредерик VIII Дански (Frederik)	1906—1912	Син Кристијана IX и Лујзе од Хесе-Касела; Заведена је уставност; Привредни и просветни напредак.
Династија Глоксбург	Кристијан X Дански (Christian)	1912—1947	Син Фредерика VIII и Лујзе од Шведске; Заведена је уставност; Привредни и просветни напредак; 1915. - мушкарци и жене у Данској су постали једнаки; 1918. - ослобођење Исланда; 1919. - Верскајски мир: Данска је од Немачке добила северни Холштајн; 1940. - Данску освајају Немци; 1945. - ослобођење од немачке окупације.
Династија Глоксбург	Фредерик IX Дански (Frederik)	1947—1972	Син Кристијана X и Александрине од Мекленбург-Шверина; 1953. - потписан је нови устав којим је дозвољено да жена може бити претолонаследница.
Династија Глоксбург	Маргарета II Данска (Margrethe)	1972. – данас.	Кћерка Фредерика IX и Ингрид од Шведске; Студирала је на универзитетима у Копенхагену, Архусу, Кембриџу и Сорбони; Једна је од најбољих данских краљица; Студирала је праисторијску археологију, политикологију и економију; Говори дански, шведски, енглески, немачки и француски језик.