Преспанска архиепископија
| Преспанска архиепископија | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Оснивање | након 976. године |
| Предстојатељ | преспански, а потом охридски архиепископ |
| Сједиште | Преспа, а потом Охрид |
| Канонска јурисдикција | територија Самуиловог царства |
| Статистика | |
| Епархија | 18 (према преспанском натпису) |
Преспанска архиепископија је историографски назив за средњовековну православну помесну цркву, која је постојала крајем 10. и почетком 11. века у јужнословенској држави цара Самуила и његових наследника (976—1018).[1]
Седиште архиепископа, који се називао и патријархом, првобитно се налазило у Преспи, на острву Светог Ахилија, а касније је пренето у оближњи Охрид. Стога се у историографији употребљава и двојни назив: Преспанско-охридска архиепископија,[2][3] односно Преспанско-охридска патријаршија или само Преспанска патријаршија.[4]
Обухватала је бројне епархије, на подручјима данашње Северне Македоније и делимично Грчке, Бугарске, Србије и Албаније. Након византијског освајања (1018), трансформисана је у нову Охридску архиепископију (1019).[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Упоредо са изградњом државе, која је створена након успешног устанка Кометопула (976), цар Самуило је приступио преуређењу црквених односа на ослобођеним подручјима. Поред бројних епископија које су раније припадале старој Бугарској патријаршији из времена царева Симеона и Петра, нова Самуилова држава је постепеним ширењем обухватила и неке епархије које су припадале суседним византијским митрополијама, као што су Драчка или Солунска.[6][7]
Након разних промена и премештања црквеног средишта (из бугарског Доростола преко Сердике у Воден и Моглен), Самуило је крајем 10. века ради стварања обједињене црквене власти уредио ново црквено средиште у Преспи, где је на острву Светог Ахилија подигао велики саборни (катедрални) храм, који је постао седиште преспанског архиепископа.[6][8][9]
Делимично сачувани натпис из поменутог храма сваедочи да је Преспанска архиепископија у то време (око 1000. године) обухватала чак осамнаест епархија, од којих се у поменутом натпису данас распознају називи само девет: Видин, Главиница, Бер, Битољ, Велбужд, Селасфор (Девол), Скопље, Сердика и Едеса (Воден).[10][11]
Током познијих година Самуилове владавине, када је порастао значај Охрида као главног центра политичке власти, у тај град је из Преспе пренето и седиште архиепископије, која је такође сматрана патријаршијом, а такво уређење је задржано и за време владавине Самуилових наследника, Гаврила Радомира и Јована Владислава.[6][12][13]
Упоредо са византијским напредовањем након битке на Беласици (1014), постепено је сужаван и опсег државе Самуилових наследника, а самим тим и опсег њихове архиепископије, односно патријаршије, која је након коначног византијског освајања (1018) укинута и замењена новом (византијском) Охридском архиепископијом (1019).[9]
Види још[уреди | уреди извор]
- Охридска архиепископија
- Православна охридска архиепископија
- Македонска православна црква
- Архиепископија Јустинијана Прима
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Зајковски 2018, стр. 167.
- ^ Ѓоргиев-Ликин 2015, стр. 61-62.
- ^ Белчовски 2015, стр. 107-108.
- ^ Грујић 1920, стр. 9.
- ^ Зајковски 2018, стр. 165—172.
- ^ а б в Љубинковић 1969, стр. 125-139.
- ^ Коматина 2016, стр. 80-87.
- ^ Пириватрић 1997, стр. 154.
- ^ а б Коматина 2016, стр. 86-87.
- ^ Пириватрић 1997, стр. 155.
- ^ Коматина 2016, стр. 84.
- ^ Ангеличин-Жура 2008, стр. 9-18.
- ^ Коматина 2016, стр. 87.
Литература[уреди | уреди извор]
- Ангеличин-Жура, Гоце (2008). „Нов археолошки налаз у Охриду: Да ли је откривен катедрални храм Самуилове патријаршије?” (PDF). Зборник Матице српске за ликовне уметности. 36: 9—18.
- Белчовски, Јован (2015). „Правната положба на црквата во Самуиловата држава”. Самуиловата држава во историската, воено-политичката, духовната и културната традиција на Македонија. Струмица: Завод за заштита на спомениците на културата. стр. 106—113.
- Вранишкоски, Јован (2008). Кратка историја на Охридската архиепископија. Београд: Издавачки фонд Српске православне цркве.
- Ѓоргиев-Ликин, Васил (2015). „Општествено-политичките, црковно-религиозните и културните прилики во Струмица и Струмичко во времето на Самуиловата држава”. Самуиловата држава во историската, воено-политичката, духовната и културната традиција на Македонија. Струмица: Завод за заштита на спомениците на културата. стр. 59—69.
- Грујић, Радослав (1920). Православна српска црква. Београд: Издавачка књижарница Геце Кона.
- Живковић, Тибор (2004). Црквена организација у српским земљама: Рани средњи век. Београд: Историјски институт САНУ, Службени гласник.
- Зајковски, Драган (2015). „Охридската патријаршија во времето на Самоиловата држава: Ерархија и диецеза”. Самуиловата држава во историската, воено-политичката, духовната и културната традиција на Македонија. Струмица: Завод за заштита на спомениците на културата. стр. 107—123.
- Зајковски, Драган (2018). „Ерархијата на црковната организацијаво времето на Самоиловата држава” (PDF). 1000 години од битката на Беласица и од смртта на цар Самоил. Скопје: Институт за национална историја. стр. 165—172.
- Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
- Максимовић, Љубомир (1981). „Тријумф Византије почетком XI века”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 170—179.
- Љубинковић, Радивоје (1967). „Традиције Приме Јустинијане у титулатури охридских архиепископа”. Старинар. 17: 61—76.
- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Panov, Mitko B. (2019). The Blinded State: Historiographic Debates about Samuel Cometopoulos and His State (10th-11th Century). Leiden-Boston: Brill.
- Пириватрић, Срђан (1997). Самуилова држава: Обим и карактер. Београд: Византолошки институт.