Придворје (Конавле)
Придворје | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Дубровачко-неретванска |
Општина | Конавле (општина) |
Становништво | |
— 2011. | 236 |
Географске карактеристике | |
Координате | 42° 33′ 04″ С; 18° 20′ 59″ И / 42.5510961243835° С; 18.34969725746718° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 219 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 20217 Придворје |
Позивни број | +385 20 |
Придворје је насељено место у саставу општине Конавле, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.
Име
[уреди | уреди извор]У Придворју је за време Дубровачке републике било седиште кнеза и кнежев двор, па је место због близине двора названо Придворје (при двору).
Географски положај
[уреди | уреди извор]Придворје се налази под планином Снијежницом уз ивицу Конавоског поља, 3 км источно од аеродрома Дубровник у Чилипима.
Историја
[уреди | уреди извор]До територијалне реорганизације у Хрватској налазило се у саставу старе општине Дубровник.
Дубровачка република је 1419. купила Горње Конавле (источни део Конавала) од српског великаша Сандаља Хранића а 1426. Доње (западни део) од српског кнеза Радослава Павловића. Становништво је било делом богумилско, па је Република позвала фрањевце из Босне ради проповедања хришћанства, а 1429. године је одлучила да им изгради самостан у Поповићима, да би им мало касније дала локацију уз црквицу св. Мартина у Придворју (седишту кнеза) и доделила материјална средства. Овај највећи грађевински подухват у Конавлима завршен је 1438, а 1464. самостан је под управом Провинције св. Франа у Дубровнику. Грађевина је клаустралног типа с црквом као јужним крилом. Остала три крила су стамбена (једноспратна). Црква је обновљена и освећена 1822. године. Источно крило датира из 1894. године.
Становништво
[уреди | уреди извор]На попису становништва 2011. године, Придворје је имало 236 становника.
Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1857 | 1869 | 1880 | 1890 | 1900 | 1910 | 1921 | 1931 | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2001 | 2011 |
433 | 450 | 441 | 458 | 466 | 412 | 378 | 358 | 382 | 379 | 359 | 310 | 249 | 266 | 255 | 236 |
Напомена: Од 1857. до 1971. садржи податке за бивша насеља Драговине и Опраси која су 1900, 1910. и 1948. исказивана као насеља.
Попис 1991.
[уреди | уреди извор]На попису становништва 1991. године, насељено место Придворје је имало 266 становника, следећег националног састава:
Привреда
[уреди | уреди извор]Привреда у Придворју се заснива на пољопривреди.
Културни споменици
[уреди | уреди извор]- Црква св. Влаха
У оквиру самостана Св. Влаха постоји истоимена црква. Површина цркве износи 245 м², а звоника 16 м². Звоник је висок 21 метар. Црква има три мермерна олтара саграђена приликом обнове 1819. Главни олтар, св. Влаха (слика с ликовима св. Влаха, св. Фрање, св. Мартина, св. Николе и Госпе — олеат (уљани рад) Целестина Медовића из 1880), св. Крижа (дрвен целина Христа 15. век, Петровићева пластика, пренесена из самостана на Дакси) и св. Анте (кип свеца серијске производње). Слика Госпе од седам жалости набављена је 1893. у Италији. Три звона су набављена и благословљена 1936. Платан пред самостаном је засађен 1810. године. Ту је било и гробље становника Придворја до почетка 19. века.[2]
Самостан је региствован као споменик културе прве категорије код Регионалног завода за заштиту споменика културе и природе у Сплиту.
Спорт
[уреди | уреди извор]- МНК „Придворје“ је основан 2003. Такмичи се у 1. ЖМНЛ Дубровник — Неретва исток
Извори
[уреди | уреди извор]- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ — Republika Hrvatska — Državni zavod za statistiku: Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857—2001.
- ^ Маријан Зловечера: Конавоски зборник I, Dubrovnik 1982. pp. 174-179.