Психодинамска терапија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Психодинамска психотерапија, или психоаналитички оријентисана психотерапија, настала је из Фројдове (ортодоксне) психоанализе. Уже одређење истиче да је психодинамска терапија психичко деловање које се одвија у односу између клијента и терапеута, а које утиче на ублажавање тешкоћа клијената у сазнајном и друштвеном развоју. Психичко деловање је претежно усмерено на решавање свесних и пресвесних, али и несвесних међуличних и унутрашњих психичких односа и сукоба. За разлику од психоанализе, овај вид психотерапије не покушава да у толиком обиму (као класична психоанализа) промени структуру личности. За време терапијских сесија, које се одржавају једном или двапут недељно, у исто време, клијент не лежи на каучу, него седи наспрам терапеута (који се у психоанализи налази изван видокруга). Терапија се заснива на анализирању слободних асоцијација клијента, а од значаја је и тумачење снова.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића Речник социјалног рада уз одобрење аутора.