Радмила Марковић
| Радмила Марковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Радмила Марковић |
| Надимак | Мила |
| Датум рођења | 5. децембар 1937. |
| Место рођења | Заостро, Прибој, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 5. децембар 2020. (83 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Спортске информације | |
| Спорт | рукомет |
| Позиција | пивотмен |
| Клуб | [УРК Студентски град]] ОРК Београд |
Награде и медаље
| |
Радмила Мила Марковић (рођ. Радуновић), (Заостро, 5. децембар 1937 — Београд, 5. децембар 2020) била је југословенски и српски економиста, спортиста-рукометашица и спортски радник, члан ОРК „Београд” и репрезентације Југославије (1959—68) и председница ОРК Београд (1994—2017).
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођена је у Заостру, а 1937. године, а детињство провела у Будимљи (Беране) где је тренирала кошарку.
Након досласка у Београд на студије Економског факултета почела је да игра за УРК Студентски град, где ју је врло брзо приметио Јездимир Станковић и одвео у ОРК Београд, чији је била члан до 2017. као играч, рукометни радника, а након тога и председница клуба.[1][2] Играла је за репрезентацију Југославије на Светском првенству 1962. године у Румунији.[3]
Годину дана након преласка у ОРК Београд постаје репрезентативка и на Светском првенству 1965. године у Западној Немачкој као капитен екипе осваја сребрну медаљу и бива проглашена за најбољег пивотмена на свету.[4][5] Са ОРК „Београдом“ освојила је наслов првака државе 1961. године, а победнички пехар Купа Југославије, 4. пута 1962, 1963, 1967 и 1968. године.[6][7]
Као дипломирани економиста свој радни век провела је у Лутрији Београда, почевши од референта и врло брзо се радом и ангажовањем „попела“ до места директора сектора, одакле је и отишла у пензију.[2]
Поред непрекидног ангажовања у ОРК Београду као рукометни радник, од 1994. до 2017. године била је председник клуба и председник Скупштине клуба, као прва жена на овим функцијама.[2] Успела је да постави клуб на „сопствене ноге“, организујући му самостално финансирање. То је једини женски београдски клуб који од свог постанка непрекидно постоји до данас. Била је и дугогодишњи члан органа и тела Рукометног савеза Југославије и Рукометног савеза Србије.[2]
Преминула је 5. децембра 2020. године, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.
Награде и признања
[уреди | уреди извор]- Сребрна медаља на Светском првенству у рукомету 1965. године у Западној Немачкој са репрезентацијом Југославије
- Најбољи пивотмен на свету на Светском првенству у рукомету 1965.
- Купа Југославије, 4. пута 1962, 1963, 1967 и 1968. године са ОРК Београдом
- Орден рада са сребрним венцем
- Награде за животно дело Удружења државних репрезентативаца Србије
- Признања Рукометног савеза Србије поводом 50. и поводом 65. година, за допринос српском рукомету.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ PREMINULA RADMILA MARKOVIĆ fonet.rs 5. 12. 2020.
- ^ а б в г д IN MEMORIAM – Radmila Marković balkan-handball.com 8. 12. 2020.
- ^ Women Handball 7 II World Championship 1962 Romania 7th to 15th July todor66.com
- ^ Dan kada je u „Pioniru“ osvojeno jedino svetsko zlato sportklub.n1info.rs 15. 12. 2020.
- ^ КАКО СУ РУКОМЕТАШИЦЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ПОСТАЛЕ ШАМПИОНКЕ СВЕТА: Дан када је "Пионир" носио девојке до светског злата novosti.rs 2. 12. 2021.
- ^ Preminula proslavljena srpska rukometašica Radmila Marković nezavisne.com 6. 12. 2020.
- ^ ORK Beograd - Istorijat orkbeograd.net
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Радмила Марковић на сајту balkan-handball.com
|
- Рођени 1937.
- Умрли 2020.
- Копривничани
- Срби у Хрватској
- Српске рукометашице
- Југословенске рукометашице
- Српски економисти
- Бивши студенти Економског факултета Универзитета у Београду
- Освајачи сребрних олимпијских медаља за Југославију
- Југословенски споразуми
- Носиоци Ордена рада
- Сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду