Радмила Милентијевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Радмила Милентијевић
Датум рођења (1931-10-27)27. октобар 1931.(86 год.)
Место рођења Азања
Краљевина Југославија, данас Србија

Радмила Милентијевић (Азања,Смедеревска Паланка 27. октобар 1931) је српски писац и историчар, професор емеритус на Градском колеџу у Њујорку. Већи део живота провела је у Америци. Била је министар у СР Југославији и Србији.

Биографија[уреди]

Рођена у тадашњем засеоку Влашки До варошице Азање, општина Смедеревска Паланка. Њен отац је био официр краљевске војске и после Другог светског рата одбио је да се врати у Југославију. Студирала је на Економском факултету у Београду. Радмила је 1953. године легално отишла у Југославију да посети свог оца у Паризу, у време када деца политичких емиграната нису могла лако да оду из земље. Из Париза је отишла у Чикаго, где је упознала епископа Дионисија Миливојевића, који је био очев познаник. Живела је у црквеним становима, а епископ Дионије је Радмили поклањао скупоцене поклоне. Због тога се причало да је она епископова љубавница и након скандала који је избио 1961. отишла је из Чикага.[1]

Докторирала је 1970. године на Универзитету Колумбија у САД. Била је професор на Градском колеџу у Њујорку, где је предавала савремену европску историју. Била је министарка без портфеља 1992. у Влади Савезне Републике Југославије у време Милана Панића и министарка информисања 1997-1998 у Влади Србије коју је водио Мирко Марјановић. Патријарх српски Иринеј одликовао ју је 27. октобра 2015. у Азањи орденом Светога Саве другог степена, као великом добротвору Свете Саборне и Апостолске Цркве.

Као донатор, обезбедила је средства за подизање споменика Књегињи Милици у Трстенику. Скулптура, рад вајара Драгољуба Димитријевића је свечано откривена 17. јануара 2016. године.[2]

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]