Мирко Марјановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирко Марјановић
Мирко Марјановић.jpeg
Мирко Марјановић
Биографија
Датум рођења(1937-07-27)27. јул 1937.
Место рођењаКнин
 Краљевина Југославија
Датум смрти21. фебруар 2006.(2006-02-21) (68 год.)
Место смртиБеоград
 Србија и Црна Гора
ДржављанствоСрбија и Црна Гора СЦГ
РелигијаАтеиста
УниверзитетЕкономски факултет Универзитета у Београду
Политичка
партија
Социјалистичка партија Србије
Раније:
Савез комуниста Југославије
18. март 1994. — 23. октобар 2000.
Избори1993.
Реизбор(и)1997.
ПредседникСлободан Милошевић
Драган Томић (в. д.)
Милан Милутиновић
ПретходникНикола Шаиновић
НаследникМиломир Минић

Мирко Марјановић (Книн 27. јул 1937 - Београд, 21. фебруар 2006) је бивши председник Владе Републике Србије и високи функционер Социјалистичке партије Србије.

Биографија[уреди]

Марјановић је рођен 27. јула 1937. године у Книну (Хрватска), где је завршио гимназију.[1] Почео је да студира Музичку академију у Загребу, али је променио преокупацију и студирао економију на Економском факултету у Београду, где је дипломирао 1960. Радио је у предузећу Твик у Книну, Рударско-металуршком комбинату Зеница, а затим у Прогресу, где је од 1979. био генерални директор спољнотрговинског предузећа.

Са руским Гаспромом основао је мешовиту фирму Прогресгас-трејдинг. Функцију директора, односно председника Управног одбора Прогреса задржао је и док је био председник владе. Био је једно време председник ФК Партизана. Преминуо је на Војномедицинској академији у Београду 21. фебруара 2006. године.

Политичка каријера[уреди]

За председника Владе Србије биран је два пута - први пут 18. марта 1994, а други пут 24. марта 1998. Обе владе су биле коалиционе. У једној је партиципирала Нова демократија Душана Михајловића, а у другој Српска радикална странка Војислава Шешеља и ЈУЛ Мирјане Марковић у оквиру Леве коалиције.

Неколико закона донешених у време његовог мандата омогућили су репресију над професорима, студентима[2] и новинарима[3] који нису подржавали режим Слободана Милошевића. Посебно треба издвојити Закон о универзитету из 1998. године и Закон о информисању из 1998. године.[4]

Поднео је оставку на функцију председника Владе Србије 21. октобра 2000, након што су СПС-ДОС-СПО постигли договор о формирању прелазне републичке владе до превремених републичких избора крајем те године. Све укупно, то је један од најдужих премијерских мандата у Србији. Његов мандат падао је у време два рата (босанског и косовског) током распада Југославије, као и у време хрватске Олује када се у Србију иселило целокупно становништво Крајине и његовог родног града Книна. Слободан Милошевић је Марјановића 23. децембра 2001. из затворске ћелије у Хагу овластио да га у одсуству заступа на функцију председника Социјалистичке партије, што је Марјановић чинио до августа 2002, када је разрешен те дужности.

Нова власт подносила је кривичне пријаве против њега, али оне нису имале судски епилог.

Аутор је књиге „У раљама досовске демократије“.

Референце[уреди]

  1. ^ Марјановић, Мирко (2004). У раљама досовске демократије. Београд : Прогрес. стр. 1152. ISBN 978-86-85367-00-7. 
  2. ^ „Miloševićev udbaš podučava studente”. Блиц. 18. 7. 2010. 
  3. ^ Дидановић, Вера. „Власт и медији – Веселе деведесете”. 
  4. ^ „Закон о јавном информисању: историјат”. Н1инфо. 23. 4. 2018. 

Види још[уреди]