Пређи на садржај

Развој светског рекорда у десетобоју

С Википедије, слободне енциклопедије
Актуелни светски рекордер у десетобоју, Кевин Мајер из Француске.

Светски рекорди у дисциплини десетобој у мушкој конкуренцији, које ИААФ званично признаје, воде се од 1978. године.

Од 1985. ИААФ је применила нови систем бодовања резултата у појединачним дисциплинама десетобоја.[1] Овај систем бодовања је одобрен на Конгресу ИААФ-а 1984. у Лос Анђелесу и званично ступио на снагу 1. априла 1985.[2] Пре измене система бодовања из 1985. (чији је аутор чешки математичар др Виктор Тркал), десетобој се бодовао према моделима са прогресивним, односно регресивним карактеристикама, по бодовним таблицама из 1964. и 1971. Пошто су ове старије бодовне таблице несразмерно награђивале бацачке дисциплине или премало вредновале резултате у тркачким дисциплинама, створила се потреба за новим бодовним талицама.[3]

Да данас (11.9.2026) Светска Атлетика је ратификовала укупно 37 светска рекорда у мушкој конкуренцији.

Естонац Александер Клумберг први званични рекордер.
ратификовани рекорди
нератификовани резултати

Мушкарци

[уреди | уреди извор]
Бодови 1985[4] Атлетичар Земља Место Датум Трајање
7.485,61 6.087 Александер Клумберг  Естонија Хелсинки, Финска 17. септембар 1922.[5] 1 година, 9 месеци и 25 дана
7.710,775 6.476 Харолд Озборн  САД Коломб, Француска 12. јул 1924.[5] 2 године и 6 дана
7.820,93 6.460 Паво Ирјола  Финска Виборг, СССР 18. јул 1926.[5] 11 месеци и 29 дана
7.995,19 6.566 Паво Ирјола  Финска Хелсинки, Финска 17. јул 1927.[5] 1 година и 18 дана
8.053,29 6.587 Паво Ирјола  Финска Амстердам, Холандија 4. август 1928.[5] 1 година, 11 месеци и 6 дана
8.117,30 Паво Ирјола  Финска Олборг, Данска 10. јул 1930.[6] 10 дана
8.255,475 6.865 Акилес Јервинен  Финска Виборг, СССР 20. јул 1930.[5] 2 године и 17 дана
8.462,235 6.736 Џејмс Бауш  САД Лос Анђелес, САД 6. август 1932.[5] 11 месеци и 17 дана
8.467,62 Ханс-Хајнрих Сиверт  Немачка Хамбург, Немачка 23. јул 1933.[6] 11 месеци и 15 дана
8.790,46 7.147 Ханс-Хајнрих Сиверт  Немачка Хамбург, Немачка 8. јул 1934.[5] 1 година, 11 месеци и 19 дана
7.875 Глен Морис  САД Милвоки, САД 27. јун 1936.[6] 1 месец и 12 дана
7.900 7.254 Глен Морис  САД Берлин, Немачка 8. август 1936.[5] 13 година, 10 месеци и 22 дана
8.042 7.287 Боб Матајас  САД Тулери, САД 30. јун 1950.[5] 2 године и 26 дана
7.887 7.592 Боб Матајас  САД Хелсинки, Финска 26. јул 1952.[5] 2 године, 10 месеци и 16 дана
7.985 7.608 Рафер Џонсон  САД Кингсберг, САД 11. јун 1955.[5] 2 године, 11 месеци и 7 дана
7.985 7.608 Василиј Кузњецов  Совјетски Савез Краснодар, СССР 18. мај 1958.[5] 2 месеца и 10 дана
7.985 7.608 Рафер Џонсон  САД Москва, СССР 28. јул 1958.[5] 9 месеци и 19 дана
8.357 7.839 Василиј Кузњецов  Совјетски Савез Москва, СССР 17. мај 1959.[5] 1 година и 23 дана
8.683 7.981 Рафер Џонсон  САД Јуџин, САД 9. јун 1960.[5] 1 година и 8 дана
8.709 Филип Мулкеј  САД Јуџин, САД 17. јун 1961.[6] 1 година, 10 месеци и 11 дана
9.121 8.010 Јанг Чуан-Гуанг  Кинески Тајпеј Волнат, САД 28. април 1963.[5] 3 године, 2 месеца и 26 дана
8.230 8.120 Рас Хоџ  САД Лос Анђелес, САД 24. јул 1966.[5] 9 месеци и 20 дана
8.319 8.235 Курт Бендлин  Западна Немачка Хајделберг, Западна Немачка 14. мај 1967.[5] 2 године, 6 месеци и 27 дана
8.417 8.310 Бил Туми  САД Лос Анђелес, САД 11. децембар 1969.[5] 2 године, 8 месеци и 28 дана
8.454 8.466 Николај Авилов  Совјетски Савез Минхен, Западна Немачка 8. септембар 1972.[5] 2 године, 11 месеци и 2 дана
8.524 8.420 Брус Џенер  САД Јуџин, САД 10. август 1975.[5] 10 месеци и 16 дана
8.538 8.454 Брус Џенер  САД Јуџин, САД 26. јун 1976.[5] 1 месец и 4 дана
8.618 8.634 Брус Џенер  САД Монтреал, Канада 30. јул 1976.[5] 3 године, 9 месеци и 18 дана
8.622 8.648 Дејли Томпсон  Велика Британија Гецис, Аустрија 18. мај 1980.[5] 28 дана
8.649 8.667 Гуидо Крачмер  Западна Немачка Бернхаузен, Западна Немачка 15. јун 1980.[5] 1 година, 11 месеци и 8 дана
8.704 8.730 Дејли Томпсон  Велика Британија Гецис, Аустрија 23. мај 1982.[5] 2 месеца и 23 дана
8.723 8.741 Јирген Хингсен  Западна Немачка Улм, Западна Немачка 15. август 1982.[5] 24 дана
8.743 8.774 Дејли Томпсон  Велика Британија Атина, Грчка 8. септембар 1982.[5] 1 година, 8 месеци и 28 дана
8.779 8.825 Јирген Хингсен  Западна Немачка Бернхаузен, Западна Немачка 5. јун 1984.[5] 4 дана
8.798 8.832 Јирген Хингсен  Западна Немачка Манхајм, Западна Немачка 9. јун 1984.[5] 2 месеца
8.798 8.847 Дејли Томпсон  Велика Британија Лос Анђелес, САД 9. август 1984.[5] 8 година и 27 дана
Од 1985. бодовање се рачуна по новим таблицама
8.891 8.891 Ден О'Брајен  САД Таланс, Француска 5. септембар 1992.[5] 6 година, 9 месеци и 29 дана
8.994 8.994 Томаш Дворжак  Чешка Праг, Чешка 4. јул 1999.[5] 1 година, 10 месеци и 23 дана
9.026 9.026 Роман Шебрле  Чешка Хјустон, САД 27. мај 2001.[5] 11 година и 27 дана
9.039 9.039 Ештон Итон  САД Јуџин, САД 23. јун 2012.[5] 3 године, 2 месеца и 6 дана
9.045 9.045 Ештон Итон  САД Пекинг, Кина 29. август 2015.[5] 3 године и 18 дана
9.126 9.126 Кевин Мајер  Француска Таланс, Француска 16. септембар 2018.[7] 8 године и 30 дана
Аустра Скујите – актуелна светска рекордерка у десетобоју за жене.

Да данас (11.9.2026) ИААФ је ратификовао укупно 2 светска рекорда у женској конкуренцији.

Бодови Атлетичарка Земља Место Датум Трајање
8.150 Мари Колонвил  Француска Таланс, Француска 26. септембар 2004.[8] 6 месеци и 20 дана
8.358 Аустра Скујите  Литванија Коламбија, САД 15. април 2005.[8] 21 година и 184 дана

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „IAAF Scoring Tables for Combined Events” (PDF). 2004. 
  2. ^ Tidow, Günter. „The 1985 IAAF Decathlon scoring tables: an attempt at analysis” (PDF). 
  3. ^ Trkal, Viktor (2003). „The development of combined events scoring tables and implications for the training of decathletes” (PDF). 
  4. ^ Вредност освојених бодова по таблицама усвојеним 1985. године које су актуелне и данас.
  5. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав аг ад ађ ае „16th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. London 2017.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2017. стр. 661. Приступљено 28. 6. 2018. 
  6. ^ а б в г „Не ратификовани светски рекорди у десетобоју”. Приступљено 29. 6. 2018. 
  7. ^ Ратификовани светски рекорди Приступљено 26.1.2019.
  8. ^ а б „16th IAAF World Championships In Athletics: IAAF Statistics Handbook. London 2017.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2017. стр. 712. Приступљено 26. 1. 2019. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]