Ђорђе Бодиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђорђе Бодиновић
Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
Подела Бодинове државе
Пуно име Ђорђе Бодиновић Војислављевић
Место рођења Дукља
Датум смрти 1131.
Место смрти Цариград
Византија
Династија Војислављевићи
Отац Константин Бодин
Мајка Јаквинта Баријска
Краљ Дукље
Период (1113-1118), (1125-1131)
Претходник Грубеша
Наследник Грубеша (1118—1125.) и Градихна (1131—1143.)

Ђорђе Бодиновић је био српски краљ Дукље у XI веку. Наследио је оца Константина Бодина. Био је на престолу Дукље у два наврата: од (1113–-1118) и од (1125--1131). У време своје владавине се трудио да обнови очеву идеју уједињења српских земаља, али у томе није успео. Између Ђорђеве прве и друге владавине, Дукљом је владао Грубеша Бранисављевић, рођак рашкога великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Пошто је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на престо, византијски цар Јован Комнен напао је српске области, освојио Рашку и при томе заробио мноштво српског народа које насељава чак у Азији. Урош, после тога, признаје византијску власт, а као псоледица тога византијска војска убрзо слама и отпор Ђорђа Бодиновића, заробљава га и одводи у ропство у Цариград.[1][2]

Рани живот[уреди]

Грб династије Војислављевића.

Ђорђе је био син Бодина и Јаквинте чији је брак био закључен 1081. године. Његова браћа су били Михаило, Арлирица и Томо. Највероватније је 90-тих година имао 12 година.[2]

Владавина[уреди]

Прва владавина (1113—1118)[уреди]

Ђорђе је са својом војиском кренуо у Скадар своме стрицу Гојиславу. Грубеша је једини био ухваћен у Скадру. У то време војсковођа Калојован Куман је са Гојиславом напао Ђорђа. Гојислав и војсковођа су победили битку, а Ђорђе је побегао у Облик. Затим је војсковођа освојио Скадар. Тада извукуше Гребушу из тамнице и поставе га за владара Дукље. После овога је Ђорђе побегао у Рашку. Касније се Ђорђе вратио са војиском пред Бар и свргнуо Гребушу.[2]

Друга владавина (1125—1131)[уреди]

После овога Ђорђе се помирио са Гребушином браћом Драгињу и Драгила, а за узврат им даде жупу у Зети. Градињи није хтео ништа да да јер је хтео да га намами у Дукљу, јер је био у Рашкој. Затим Драгило продре у Подгорску област и освоји неке жупе. Уз помоћ Драгиловог савета, Ђорђе је напао Рашку и освојио је. Ту су видели Уроша у тамници па су га извукли и ставили као владара Рашке. Због јачања Драгила, Ђорђе је послао Михаила, сина Владимира, а после и Драгила у тамницу. Касније је Драгиња побегао у Драч са својим синовима Првошем, Гребушом и Немањом. Затим војсковођа Пиригорди са Драгињом и Градихом нападне Дукљу и освоји све до Врањине и Бара. Касније је војсковођа хтео да оде у Цариград, па је Градихна оставио своме сину Борошу да чува тврђаву у Облику. Тада је Ђорђе наредио са се убије Градихна и његов брат. Тада је у Драч дошао Алексије Контостефан, па је Ђорђе напао Облик. Када је за то чуо Алексија одмах је сам Градихом и његовим братом напао Ђорђа. Тада су напали његов логор, али је Ђорђе успео да побегне у Црмницу. Алексије се после тога вратио у Бар, а Градихну остави са војиском. Мало после тога се прво побуни Котор па цела земља против Градихне, а Градихна поче да осваја његову земљу и да га тера у бег. Када је схватио да је нападнут са свих страна и да није могао више да се крије у шумама и горама, он се сакри у тврђаву која се звала Оболон. Затим је Градихна освојио цео Котор осим тврђаве у којој се налазио Ђорђе. Међутим је војсковођа дошао у Скадар да би са Градихном освојио тврђаву. Ђорђе је ухваћен и одведен у тамницу у Драчу, а после у Цариград.[2]

Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место византијски цар поставља Градињу Бранисављевића. [2]

Повеље краља Ђорђа[уреди]

Сачуване су у добровачким архивама две повеље из доба краља Ђорђа:



  • Повеља дукљанског краља Ђорђа (из 1115. године), којом потврђује цркву Св. Мартина у Шумету бенедиктинском самостану на Локруму.[3]

Печат краља Ђорђа[уреди]

Ђорђев печат, знанственој јавности презентиран 1938. године, потиче из раздобља док он још није био владар.

На аверсу печата је латински натпис:

Geor(gius) regis Bodini fili

у преводу

Кнез Ђорђе, Бодинов син.

На реверсу је приказан Св. Ђорђе са грчким натписом:

'ό ἅγιος Γεώργι(ο)ς'.

Родослов Ђорђа Бодиновића[уреди]

Референце[уреди]

Литература[уреди]