Ђорђе Војислављевић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ђорђе Бодиновић)
Ђорђе I Војислављевић
Serbian Kingdom under King Constantine Bodin-sr.svg
Српске земље крајем 11. и почетком 12. вијека
Пуно имеЂорђе I Војислављевић
Датум рођењаоко 1081.
Место рођењадржава Војислављевића
Датум смрти1131.
Место смртиЦариград
Византија
ДинастијаВојислављевићи
ОтацКонстантин Бодин
МајкаЈаквинта Баријска
Краљ Дукље и Травуније
Период(1113–1118), (1125–1131)
ПретходникВладимир и Грубеша
НаследникГрубеша (1118—1125) и Градихна (1131—1143)

Ђорђе Војислављевић био је српски краљ из прве половине 12. вијека. Припадао је династији Војислављевића, а био је син краља Константина Бодина. Пошто је држава Војислављевића још од раније била сведена на српско приморје, Ђорђе је као краљ владао првенствено у областима Дукље и Травуније, а његов покушај да обнови власт над свим српским земаљама није успио. Његова владавина је позната првенствено на основу Љетописа попа Дукљанина. Краљевску власт је вршио у два наврата: око (1113–1118) и око (1125–1131). Између Ђорђеве прве и друге владавине, државом Војислављевића је владао Грубеша Бранисављевић, рођак великог жупана Уроша I, који је био наклоњен Византији. Пошто је народ збацио Грубешу и вратио Ђорђа на пријестол, цар Јован II Комнин је напао српске области у унутрашњости и освојио Рас, а византијска војска је недуго потом сломила и отпор краља Ђорђа, који је као заробљеник одведен у Цариград, гдје је касније и умро.[1][2][3]

Биографија[уреди | уреди извор]

Симбол крста у кругу, обликован према крстовима са ктиторског натписа Ђорђевог деде, краља Михаила, из цркве Светог Михаила у Стону

Ђорђе је био син краља Бодина и краљице Јаквинте, чији је брак био закључен око 1081. године. Ђорђев најстарији брат Михаило II|Михаило II није успио да се одржи на власти након смрти њиховог оца, краља Бодина, који је умро око 1100. године, након чега се Ђорђе са мајком Јаквинтом и осталом браћом, Архирицом и Томом, током наредних дванаесетак година налазио у неповољном положају.[4]

Прва владавина (1113—1118)[уреди | уреди извор]

Након смрти краља Владимира, око 1113. године, Ђорђе је постао краљ, захваљујући сплеткама краљице Јаквинте. Ђорђе је са својом војском кренуо у Скадар своме стрицу Гојиславу. Грубеша је једини био ухваћен у Скадру. У то вријеме војсковођа Калојован Куман је са Гојиславом напао Ђорђа. Гојислав и војсковођа су добили битку, а Ђорђе је побегао у Облик. Затим је војсковођа освојио Скадар. Тада извукоше Гребушу из тамнице и поставе га за владара Дукље. После овога је Ђорђе побегао у Рашку. Касније се вратио са војском пред Бар и свргнуо Гребушу.[4]

Друга владавина (1125—1131)[уреди | уреди извор]

После овога Ђорђе се помирио са Гребушином браћом Драгихном и Драгилом, а за узврат им даде жупу у Зети. Градихни није хтио ништа да да јер је хтио да га намами у Дукљу, пошто је овај био у Рашкој. Затим Драгило продре у област звану Подгорје и осваја неке жупе. Уз помоћ Драгиловог савета, Ђорђе је напао Рашку и освојио је. Ту су нашли Уроша у тамници па су га извукли и поставили за владара Рашке. Због јачања Драгила, Ђорђе је послао Михаила, сина бившег краља Владимира, а после и Драгила у тамницу. Касније је Драгихн побјегао у Драч са својим синовима Првошем, Гребушом и Немањом. Затим војсковођа Пиригорди са Драгихном и Градихном нападне Дукљу и освоји све до Врањине и Бара. Касније је војсковођа хтео да оде у Цариград, па је Градихна оставио своме сину Борошу да чува тврђаву у Облику. Тада је Ђорђе наредио са се убије Градихна и његов брат. Тада је у Драч дошао Алексије Контостефан, па је Ђорђе напао Облик. Када је за то чуо Алексије одмах је са Градихом и његовим братом напао Ђорђа. Тада су напали његов логор, али је Ђорђе успео да побегне у Црмницу. Алексије се после тога вратио у Бар, а Градихну остави са војиском. Мало после тога се побуни Котор, па затим и цела земља, па Градихна поче да осваја сусједне области. Када је схватио да је нападнут са свих страна и да није могао више да се крије у шумама и горама, он се сакри у тврђаву која се звала Оболон. Затим је Градихна освојио цео Котор осим тврђаве у којој се налазио Ђорђе. Међутим је војсковођа дошао у Скадар да би са Градихном освојио тврђаву. Ђорђе је ухваћен и одведен у тамницу у Драчу, а после у Цариград.[4]

Ђорђе је умро у цариградској тамници, а на његово место византијски цар је поставио Градихну Бранисављевића.[4]

Ђорђеви печати[уреди | уреди извор]

Печат краљевића Ђорђа, сина краља Бодина

Два оловна печата, која потичу из времена када је Ђорђе још увијек био краљевић, сачувана су у добром стању, а оба се налазе у Бугарској, гдје су и откривени, а потом су и описани у сфрагистичким радовима појединих бугарских научника.

Први печат[уреди | уреди извор]

Први оловни печат краљевића Ђорђа објављен је 1938. године, чиме је било потврђено да је Бодинов син Ђорђе био стварна историјска личност. Печат се данас чува у музејској збирци Националног археолошког института у Софији.[5]

На аверсу печата приказан је Свети Ђорђе, са грчким натписом, који гласи: ό ἅγιος Γεώργιος. На реверсу се налази латински натпис, који гласи: Geor(gius) regis Bodini filius, што у преводу значи: Ђорђе, краља Бодина син.

Други печат[уреди | уреди извор]

Други оловни печат краљевића Ђорђа, који је по свему сличан првом, такође је пронађен у Бугарској, у близини села Крепост у Хасковској области, а објављен је 1984. године.[6]

Локрумски фалсификати[уреди | уреди извор]

Поједине кривотворене исправе, које припадају групи познатих мљетских, односно локрумских фалсификата, помињу и краља Ђорђа, као и неке друге српске владаре из 11. и 12. вијека, али у науци је са потпуном поузданошћу утврђено да је ријеч о знатно познијим кривотворинама, створених ради доказивања разних права и посједа на које су претендовале поједине бенедиктинске установе.[7][8][9][10]

Краљ Ђорђе се помиње у два локрумска фалсификата:

  • Повеља судије Грда (из наводне 1114. године), којом се црква Св. Мартина у Шумету досуђује бенедиктинском самостану на Локруму.
  • Повеља краља Ђорђа (из наводне 1115. године), којом се црква Св. Мартина у Шумету потврђује бенедиктинском самостану на Локруму.

Родослов краља Ђорђа[уреди | уреди извор]

Родослов Ђорђа Војислављевића

Стефан Војислав
(владао 1042—1050)
Гојислав Михаило Војислављевић
(владао 1052-1081)
Саганек Радослав Предимир
Владимир
Жупан Зете
Константин Бодин
(владао 1081-1101)
Доброслав II
(владао 1101-1102)
Бранислав Кочапар
(владао 1102)
Владимир
(владао 1102-1115)
Михаило II
(владао 1101)
Ђорђе
(владао 1115-1118
и 1125-1131)
Грубеша
(владао 1118-1125)
Драгиња Градихна
(владао 1131-1142)
Михаило
(кнез Захумља)

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Живковић 2006а, стр. 127-132.
  2. ^ Живковић 2006б, стр. 451-466.
  3. ^ Живковић 2009, стр. 304-305.
  4. ^ а б в г Мијушковић 1988.
  5. ^ Gerassimov 1938, стр. 217-218.
  6. ^ Юрукова 1984, стр. 8-13.
  7. ^ Foretić 1952, стр. 63-72.
  8. ^ Динић 1962, стр. 5-16.
  9. ^ Kampuš 1962, стр. 317-324.
  10. ^ Klaić 1967, стр. 185-234.

Извори и литература[уреди | уреди извор]

Извори
Литература

Спољашње везе[уреди | уреди извор]