Мирослав Завидовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мирослав Завидовић
Место рођења Рибница
Датум смрти 1190.
Отац Завида
Потомство Тољен, Андрија Мирослављевић, Петар Мирослављевић
Мирослављево јеванђеље (12. век)
Потписи Мирослава и Стефана Немање
Црква Св. Петра у Бијелом Пољу, подужни пресек

Мирослав Завидовић (? - 1196. или 1199), познат као „велики кнез Мирослав“, је владао Захумљем у периоду (1163-(1166) 1168, 1169-?). Столовао је у Стону.

Био је син рашког властелина Завиде, и ожењен сестром босанског бана Кулина. Оснивач је манастира Св. Петра на Лиму. Његови синови били су Тољен, Петар и Андрија.

Сукоби са папом[уреди]

Мирослав је навукао на се прекоре папске курије и 1181. године проклетство папиног легата, што је узео заштиту неретљанске Качиће, који беху каменовали на смрт сплитског бискупа Рајнерија[1], и што је задржао за се бискупов новац[2]. Сем тога, Мирослав је спречавао да се уреде односи и попуне места у некадашњим катедралним седиштима његове области.

Напад на Дубровник[уреди]

Према дубровачким хроникама, писаним касније, али понајвише на основу старе грађе, напад на дубровачко подручје извела су 1184.(?) год. Немањина браћа, Мирослав и Страцимир. Мирослављева флота страдала је 18. августа код Пољица, преко пута од малог острва Колочепа, а Страцимиров поход на Корчулу, после губитка флоте, завршио се с потпуним неуспехом.

После извесног времена дошло је до примирја Дубровчани су тим уговором добили слободну трговину по рашкој држави; право испаше на Немањином подручју и искоришћавање шуме. Хумљанима је за то дато право слободног промета у Дубровнику.

Мирослављево јеванђеље[уреди]

У Мирослављевој задужбини, манастиру Светог Петра у Бијелом Пољу, је настало Мирослављево јеванђеље, најчувенији споменик српске црквене писмености из XII века на српскословенском језику.

Извори[уреди]

  1. Богумили, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб 1955. I свезак, pp. 530–534.
  2. Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013. 

Литература[уреди]