Мирослав Завидовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирослав Завидовић
Место рођењаРибница
Датум смрти1190.
ОтацЗавида
ПотомствоТољен, Андрија Мирослављевић, Петар Мирослављевић
ПретходникДеса
НаследникРастко Немањић

Мирослав Завидовић (? — 1196. или 1199), познат и као „велики кнез Мирослав“, био је владар српске средњовековне области познате као Хумска земља или Захумље. На власт је дошао око 1165. године, а Захумљем је управљао до последње деценије 12. века. Столовао је у Стону.[1][2]

Био је син рашког властелина Завиде, старији брат Великог жупана Стефана Немање, оснивача династије Немањића. Био је ожењен сестром босанског бана Кулина. Оснивач је манастира Св. Петра на Лиму у Бијелом Пољу, за чије је потребе наручио писање данас чувеног Мирослављевог јеванђеља. Његови синови били су Тољен, Петар и Андрија.

Сукоби са папом[уреди]

Потписи кнеза Мирослава и Стефана Немање

Мирослав је навукао на се прекоре папске курије и 1181. године проклетство папиног легата, што је узео заштиту неретљанске Качиће, који беху каменовали на смрт сплитског бискупа Рајнерија[3], и што је задржао за се бискупов новац[4]. Сем тога, Мирослав је спречавао да се уреде односи и попуне места у некадашњим катедралним седиштима његове области.

Напад на Дубровник[уреди]

Према дубровачким хроникама, писаним касније, али понајвише на основу старе грађе, напад на дубровачко подручје извела су 1184.(?) год. Немањина браћа, Мирослав и Страцимир. Мирослављева флота страдала је 18. августа код Пољица, преко пута од малог острва Колочепа, а Страцимиров поход на Корчулу, после губитка флоте, завршио се с потпуним неуспехом.

После извесног времена дошло је до примирја Дубровчани су тим уговором добили слободну трговину по рашкој држави; право испаше на Немањином подручју и искоришћавање шуме. Хумљанима је за то дато право слободног промета у Дубровнику.

Мирослављево јеванђеље[уреди]

У Мирослављевој задужбини, манастиру Светог Петра у Бијелом Пољу, је настало Мирослављево јеванђеље, најчувенији споменик српске црквене писмености из XII века на српскословенском језику.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. ^ Мишић 1996.
  2. ^ Порчић 2016, стр. 203-220.
  3. ^ Богумили, Енциклопедија лексикографског завода, Загреб 1955. I свезак, pp. 530–534.
  4. ^ Ћоровић, Владимир. Историја српског народа. Београд. Приступљено 19. 3. 2013. 

Литература[уреди]