Пређи на садржај

Градихна

С Википедије, слободне енциклопедије
Градихна
Лични подаци
Пуно имеГрадихна Бранислављевић
Место рођењаЗета, Српско краљевство
Датум смртиоко 1143.
Место смртиЗета, Српско краљевство
ГробЦрква Св. Срђа и Влакха
Породица
Супружникнепозната Рашка принцеза
ПотомствоРадослав Градишнић, Јован и Владимир
РодитељиРадослав
ДинастијаВојислављевић
краљ
Период(око 1131 - 1143)
ПретходникЂорђе Бодиновић
НаследникРадослав Градишнић

Градихна (прва половина 12. века) био је српски краљ и владар Дукље, од око 1131. до око 1143. године.[1][2][3] Након битке код Бара око 1125. године у којој је погинуо његов брат Грубеша, Градихна бежи у Рашку где је након унутрашњих сукоба свргнут жупан Урош I и затворен у тамницу. Тамо се оженио и добио три сина: Радослава, Јована и Владимира. Према неким претпоставкама, његова супруга била је непозната ћерка жупана Завиде, тј. сестра великог жупана Стефана Немање[4]. За то време краљ Ђорђе се измирио са његовом браћом Драгихном и Драгилом, те им оставио део територије у Зети.[1]

Негде око 1127. краљ Ђорђе напао је Рашку и ослободио жупана Уроша I, те га поново поставио за жупана. Градихна због нове ситуације бежи у Захумље где проналази ново уточиште. Након српског пораза у борби са Византијом 1129. и примања вазалних намета, Градихна је почео да ради активну политику у свргавању краља Ђорђа у којој му је највише помогао брат Драгихна, ослањајући се на византијску подршку.[1]

Уплашен овим, краљ Ђорђе утамничио је њиховог трећег брата Драгила и Михајла, сина бившег краља Владимира. Био је то повод за рат, па су Градихна и Драгихна успели да уз помоћ византијске војске, која се налазила у Драчу, поразе краља Ђорђа који се склонио у тврђаву Котор. Након кратке опсаде, краља Ђорђа су издали његови људи и предали га Византинцима који су га утамничили и одвели у Цариград где је и умро.

Уз византијску подршку, као некад његов брат Грубеша, Градихна се прогласио за новог српског краља негде око 1131. године. Његов долазак на престо означио је крај династијског грађанског рата и постепену обнову земље. Међутим, као резултат мешања Византије у унутрашње послове земље и ранији пораз српске војске 1129, то је уједно означило и дезинтеграцију и пад краљевства. Изгледа да лидери Рашке и Босне нису признавали Градихну за новог краља који се одржавао уз помоћ Византинаца. Тако је Урош I,[1] некадашњи савезник краља Ђорђа, ојачао везе са угарским двором удајом своје кћерке Јелене за угарског престолонаследника Белу II 1130, а затим је и његов син Белош постао бан Хрватске и један од најмоћнијих људи тадашње Угарске. Босном је као бан владао Јеленин син, будући угарски владар Геза II око 1137. године.

Након деценије владања, у потпуности завистан од Византије, краљ Градихна је умро негде око 1143. године и сахрањен у манастиру Светог Срђа и Ваха.[1] [5] На престолу га је наследио син Радослав уз пристанак новог византијског цара Манојла I Комнина (1143 - 1180), али не као краљ већ само као кнез.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д Мијушковић 1988.
  2. ^ Кунчер 2009.
  3. ^ Живковић 2009.
  4. ^ Живковић, Тибор (2006). Портрети српских владара : IX-XII век. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ISBN 978-86-17-13754-8. OCLC 153312547. 
  5. ^ Гавро А. Шкриванић (1959). Именик географских назива средњовековне Зете. стр. 35. 

Извори и литература

[уреди | уреди извор]
Извори
Литература