Разговор с корисником:Tiosav

Поздрав, Tiosav. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Tiosav. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --ФилиП ^_^ 20:21, 2. фебруар 2009. (CET)

Слика Радивоја Јовановића

Приметио сам да си на Остави навео да си ти аутор слике Слика:Radivoje Jovanovic Bradonja.jpg. Ова слика је уметнички портрет који је потписао некакав Вукобратовић. На који начин је ова слика твоје дело? Лиценце које не одговарају тачном стању ствари могу изложити правној одговорности како Викимедију, тако и тебе лично. Боље је да ову слику уклонимо на време ако си просто преузео/скенирао ову слику. --Dzordzm (разговор) 08:57, 5. фебруар 2009. (CET)

Слика Радивоја Јовановића је власништво породице Јовановић то јест моје. Аутор ми је ујак тако да је питање ауторских права безпредметно. У сваком случају захвалан сам Вам на сугестији

Радивоје Јовановић

Поздрав Тиосаве, ја сам аутор текста о Радивоју Јовановићу, као и о већини народних хероја. Ако ти је потребан нека техничка помоћ, слободно ми се обрати. У кавом си ти сротству са генералом Јовановићем? Леп је што си поставио ову слику у боји, али ако имаш још коју слику не би било лоше да је поставиш. Поздрав--Pinki (разговор) 12:39, 6. фебруар 2009. (CET)

Поздрав Вама уважени ПИНКИ. Жао ми је што Вам не знам име. Заиста ми се допада то како и на који начин Ви пишете. Посебну захвалност Вам дугујем у своје, и у име целе моје породице, за текст о Радивоју. Ја сам иначе, историчар. Морам да признам да сам потпуни аналфабета кад је реч о ауторству на Википедији. Ја живим и радим у Русији. Предајем, између осталог, и војну историју. Занимљиво је да су руси много више написали о нашој НОБ, него ми срби. При чему, доста објективно. Волео бих да ова преписка не буде само формалне природе. То јест, увек ми се можете обратити за помоћ пре ссвега када је реч о документима и фактима. Што се тиче фотографија, њих има доста али нисам одлучан у томе коју поставити. Истовремено волео бих и о другим питањима да се са Вама као искусном Википедисти, проконсултујем. С уважавањем Тиосав

Заборавио сам да напоменем, Радивоје и мој отац су рођена браћа, тако да ми је Радивоје стриц--тиосав (разговор) 14:19, 8. фебруар 2009. (CET)

---

Поздрав Тисаве,

драго ми је што си се јавио. И ја сам историчар, али не професионални. Историја је моја велика љубав, а посебно историја везана за Народноослободилачку борбу народа Југославије. Ја једноставно осећам потребу да се на неки начин одужим тим великим људима, па ето мислим да им се пишући текстове на неки начин одужујем. На жалост, код нас у Србији, а и на територији читаве Југославије, влада тотална не брига за историју НОБ-а. Зато ме и не чуди када кажеш да су Руси, много више писали о НОБ-у, него ми.

Када је у питању техника рада на Википедији, слободно питај шта те интересује. Када сам ја почео да радим нисам знао скоро ништа, али сам се временом уходао, тако да не брини, ако желиш да пишеш уходаћеш се. Српска Википедија, заиста предњачи са текстови о НОБ-у, у односу на остале ехЈУ википедије. Имамо око 320 биографија народних хероја, 50-ак текстова о бригадама, дивизијама и копрусима и др. Али ја мислим да то није довољно и мора се још продубљивати. Најтеже ми је што радим потуно сам, изузев што корисник Дрзетад, понекад напише који текст. Ако желиш да се укључиш у пројекат Википедије, твоја помоћ и знање би свакако помогли. Што се тича извора за текстове обезбеђен сам са доста књига: Војна енциклопедија, Народни хероји Југославије и др... Комплетан списак текстова које сам написао можеш видети овде.

Е па пошто си историчар, стриц ти је народни херој, а и живиш у Русији, волео бих да погледаш ову расправу о Ордену народног хероја на једном сајту колекционара. И да ми кажеш своје мишљење. Да ли заиста има разлике у изгледу Ордена, између руске и југословенсек верзије. Поздрав.

---

Поздрав Пинки!!! Драго ми је да сте добили моју поруку а то ја сам се уплашио да нисам на погрешном месту напиао одговор. Ја вечерас долазим у Београд у 15- 35 сам већ на београдском аеродрому. Не знам да ли сме овде да се оставља адреса или мејл. Волео бих да се чујемо или да бар преко мејла комуницирамо. Мислим да бисмо заједнички могли много да урадимо. Што се тиче расправе по питању ордена НХ на жалост то је расправа коју воде колекционари. Њих једино занима колико је тамо злата.... Они би се сигурно изненадили кад би сазнали да су, по количини злата ордени ИСТОВЕТНИ у свим верзијама. Једина стварна раулика је у томе што наруској верзији нису увек утискивани жигови који говоре о квалитету. То ми је овде објашњено да је реч билао великој журби да се на време испоруче одликовања па је тако и начињен превид.

Ја сам јуче написао текст Живан Ђурђевић на жалост, то је само препис биографије. Тај несрећни човек је то заслужио да има помен. Њега је Калабић живог испекао на ражњу. Са човеком који је окретао ражањ имао сам прилике да разговарам - био ми је комшија. То сам и записивао. Надам се да, кад ми време дозволи, то ћу и да објавим. Вечерас ћу да потражим нешто детаљније информације.

Сада пишем текст Битка на Кадињачи. руси су наиме запленили део немачке документације из које се види и број жртава. Страшно је то да су у немачким униформама били ЉОТИЋЕВЦИ. Много их је тамо и погинуло.

Ја увек када нешто наводим, старам се да цитирам дело. Овде на Википедији имам тешкоћу да откријем као се праве фусноте. Ако сме да се овде пише неки од котаката.... молио бих Вас да ме о томе обавестите.мој мејл је 0810966@mail.ru

Одговор

Тисаве, најпре да ти кажем да када некоме пишеш писмо, овако урадиш. Кликнеш на разговор у линији имена. Онад на тој страници кликнеш на +, поред уреди. Јер онда је тај коме си написао добио обавештење да има писмо.

Што се биографије Живана Ђурђевића, видео сам је и мало средио. Хвала што си је написао. Драго ми је да имаш жељу да сарађујемо. Можемо и овде да се дописујемо, можемо и имејла. Мој имејл је pinki.heroj@hotmail.com. Поздрав.--Pinki (разговор) 14:45, 9. фебруар 2009. (CET)

--- Уважени Пинки, Управо сам стигао у Београд. По мејлу сам Вам послао своје бројеве телефона. Волео бих да се, ако могућности дозволе, и чујемо. Пуно поздрава Тиосав--тиосав (разговор) 15:59, 9. фебруар 2009. (CET)

Милосав Милосављевић

Поздрав Тиосаве,

средио сам мало твој чланак Милосав Милосављевић. Моло бих те да се придржаваш устаљених правила о биографијама народних хероја. НПР. име у шаблону се увек пише великим словима, из име нстављамо име оца (изузев када није потребно, ако има више особа са истим именом и презименом), труди се да пронађеш датум и место смрти и др... Али за почетника си скроз ОК. Надам се да се нељутиш на моје коментаре.

Још један детаљ, било би добро када би у биографију Милосављевића додао чиме се бавио после рата. Оно што меже да засмета, не мени већ другима на Википедији, пошто сам и ј араније био опоменут су нпр. изрази: напредни покрет, домаћи издајници и сл. Наиме ја сам баш имао проблем око напредног покрета па је од тада устаљена следећа пркса: раднички покрет, револуционарни студентски и револуционарни омладински покрет.

Ово је слободна енциклопедија и несматрају сви раднички покрет напредним. Поздрав.--Pinki (разговор) 09:18, 11. фебруар 2009. (CET)

одговор

Поздрав Пинки,

Захвалан сам Ти на примедбама. Ја сам се држао правила да ако цитирам биографију из књиге и ако је наведем, да се онда држим онога што је тамо написано. Наравно ово је нешто друго, а ја на то нисам обратио пажњу. Година смрти Милосава ми није позната. Звао сам СУБНОР а ни они не знају. Рекли су ми да се јавим за три дана. Данашњи дан ми је био изузетно успешан. Био сам у Архиву војноисторијског института и тамо сам добио на коришћење три велике кутије докумената. Нашао сам и оригиналну Черчилову наредбу из 1941. за напад на патрине, упућену Дражи( у нашем архиву је копија такве из архива СОЕ). У нашим архивима је право мафијаштво. Ако добро платиш онда и .... На жалост, многе истине остаће заувек закопане. Ја сам једва нашао оригинал споразума у Рготини из 15. септембра 1944. Један примерак чувају руси. Спрема га за објављивање на руском језику за 15. септембар. Тада ће у Москви бити свечаност поводом годишњице заједничке партизанско-совјетске оперције у Југославији. Примерак у архиву ВИИ смо ја у покојни стриц ЛИЧНО поклонили ахиву. Данас сам га тражио а речено ми је да је још на некаквом коричењу. Као да се тобоже архивска документа кориче??!!!!. Приводим крају текст о бици на Кадињачи. Молио бих ТЕ да га одредигујеш.--тиосав (разговор) 17:27, 11. фебруар 2009. (CET)

Писмо

Еј не знам зашто си избрисао писмо које си ми послао, било је добро, тј. на парвом месту за разговор, јер овако не добијам обавештења о писму! О хаосу који код нас влада немој ништа да ми причаш, већ неколико година у Војном музеју је затворен изложбени простор о Другом светском рату, а када сам пар пута био њихов одговор је био реновирање! већ неколико година, па за то време су могли да сазидају нов музеј! А знаш ли да су почели да напалћују улаз у Кућу цвећа, ок за музеј, али за гроб. Иначе сад Ђелић хоће да од Музеја 25. мај направи некав технички центар или шта већ, немам појма. Написао сам ти писмо на мејл, погледај га и одговори ми шта мислиш.

Ја сам пронашао датум смрти Милосава, па сам посатавио. Јеси ти члан СУБНОР-а, и они на сајту имају пар биографија (има и твог стрица). Поздрав--Pinki (разговор) 10:28, 12. фебруар 2009. (CET)

Писмо

Уважени друже,

Нисам ништа брисао намерено, вероватно сам учинио нешто из незнања. Послао сам Ти писмо на мејл, али сам потом схватио да је сигурније да прилепим вордов документ. Тамо је моје мишљење о свему. Сензационализам у историографији је неизлечива бољка почетника. На жалост, многе истине и појаве су, под утицајем сензационализма, удруженог са лошим намерама, остале у нашој свести искривљене. Ваљда је задатак нас млађих да ту неправду исправимо. Ови људи о којима пишемо, били су образац части и поштења. На жалост, мислим да је управо то некоме и засметало. Ја, највероватније нисам успео да одгонетнем када трема да притиснем на +, пре или после написног писма. Зато ја пишем по мејлу. Ако нема неких сметњи, моли би и дасе чујемо? Надам се да је мој мејл са телефонима стигао? Ја сам у Србији свега још неколико дана. Поздрав--тиосав (разговор) 13:43, 12. фебруар 2009. (CET)

---

Када уђеш на моју страну за разговор, притиснеш + и пишеш, а онда само на крају притиснеш сними. И то је цела мудрост. Послао сам ти писмо на мејл. Поздрав--Pinki (разговор) 15:05, 12. фебруар 2009. (CET)

Надам се да ћу сада да урадим све правилно. Управо сам читао неке текстове на интернету. Наши људи , на пример не знају да су генерал Жданов и политичар Жданов, две различите особе http://www.peoples.ru/state/politics/jdanov/ упореди са Владимир Жданов

поздрав поново, Ја сам потпуно превидео твоју молбу везану за орден Народног хероја. Орден се налази на Дивчибарама. Бојим се да, у ситуацији кад пада овакав снег, нећу бити у прилици, да задовољим овој твојој молби. Ја ти обећавам да, када следећи пут будем у Србији, обавезно ћу да ти га донесем и покажем. Имаћеш прилику да упоредиш исти такав руски и српски. Онда ће ти бити јасно каква је разлика и колико су испразна наклапања на оним сајтовима о тобожњој разлици.

---

Нема везе када будеш у прилици сликај га. Па зар ти имаш два Ордена народног хероја?--Pinki (разговор) 10:48, 13. фебруар 2009. (CET)

Е биографију Николaјевича постави најпре овде, па ћемо мо је после наместити.--Pinki (разговор) 10:58, 13. фебруар 2009. (CET)

Иван Булкин Је СОВЈЕТСКИ ГЕНЕРАЛ А НАШ народни херој. Са његовом породицом сам близак. тачније он има само сина који је јако стар и болестан. Он ми је поклонио сва његова одликовања. Између остлих ту је и орден Народног хероја. упорно трагам за фотографијом од Николаја Шкодуновича, на руској википедији, написао сам то што сам о њему знао.

устанак-побуна

Тиосаве ти си историчар и желео бих да се умешаш у распарву између мене и Корисника:ССМ! Он је поставио примедбу на мој чланак о тринаестојулском устанку, наиме сметал му је то што сам ја написао: Тринаестојулски устнак народа Црне Горе је био први и највећи устанак у поробљеној Европи 1941. године.

Он каже прво је била Херцеговачка побуна. Али по мени, устанак и побуна нису исто. Понуна, нпр ево и та Херцеговачка је настала спонтано, без неког војног и политичког циља, већ са циљем да се сељаци спасу усташких злочина. А устанак, мора да буде добро организован, да има јасне циљеве и тд. Уосталом поглчедај чланак Тринаестојулски устанак и страницу за разговор па ћеш видети.

И о Ивану Булкину сам ја написао текст, а ти би могао да га поставиш и на руску википедију. --Pinki (разговор) 13:48, 13. фебруар 2009. (CET)

Хвала, али то неки не да немогу, већ нежеле да разумеју. Сви када кажу први устанак најпре мисле на 7. јул и Жикицу Шпанца, али и то сам горе образложио. Иначе двојица вођа те Херцеговачке побуне су проглашени за народне хероје, Саво Беловић и Коста Бјелогрлић, иако никада нису били чланови КПЈ.--Pinki (разговор) 14:12, 13. фебруар 2009. (CET)

Да. То је ипак буна а не устанак. Заправо једини прави устанак био је у српским крајевима Црне Горе. После су се на крв и на нож посвађали, али то је друга прича

Ајде објасни. Погледај сада страну за разговор на чланку Тринаестојулски устанак.--Pinki (разговор) 14:28, 13. фебруар 2009. (CET)

Поздрав Пинки! Написао сам текст Четрнаести српски корпус НОВЈ. Молио бих те да га погледаш. Структура је иста као и код других корпуса, али сам га значајно допунио руским изворним подацима. Поздрав --тиосав (разговор) 12:46, 16. фебруар 2009. (CET)

Видео сам, добро је. Ја сам текстове о корпусима писао веома кратко, у само две-три основне реченице, када су били формирани, које био командант и комесар, и тако.. Добар је текст, сад ћу и ја да пустим текст о Тринаестом српском корпусу НОВЈ. Ај молим те покушај да ми пишеш на мојој страни за разговор, јер овако недобијам обавештења и немогу брзо да одговорим. Поздрав--Pinki (разговор) 13:13, 16. фебруар 2009. (CET)

Превод са руског

Поздрав Тисоаве,

било би добро, пошто ти знаш руски, да мало употпуниш садржај чланка Херој Совјетског Савеза, који сам ја написао. Пошто ја незнам руски, написао сам само укратко тако да не би било лоше да га употпуниш. Иначе ја сам и започео чланак о Ордену Лењина, али ми неиде, због незнања језика, а ако имаш времена да и њега допуниш. Немораш много само основно. Поздрав --Pinki (разговор) 10:01, 17. фебруар 2009. (CET)

Поздрав друже Пинки, Мислим да неће бити тешкоћа да допуним текст о орденима, тим пре што су руси изузетно лепо и подробно описали све што се тиче њихове историје и културе. Тамо је то просто култ. Није као што је код нас. Захвалан сам Ти што си ме упознао са господином Давидовићем. Био сам јуче у посети. Он је потпуни инвалид и у колицима је. Бави се историјом професионално, али проучава љотићевце. И, као и сви историчари, строго пише ћирилицом. По томе ко којим писмом пише, у нашој професији, ми опредељујемо ко је чији ђак и, да ли је заступник германског погледа на историју. Још занимљивије је то што ми је буквално комшија из суседног улаза. Дао ми је тако корисна документа о стрицу, и уопште о послератној нашој историји. Мој неки, можда и погрешан, утисак је, као да се поздравља са овдашњим животом. Он је стрија генерација историчара од мене. Има лични архив на каквом би му позавидели и неки прави архиви. Задао ми је бар 100 питања по поводу Википедије. Нисам сигуран, али чини ми се да си га ти убедио да пише за Википедију. На пример, има огромну колекцију оригиналних фотографија у личном власништву а тичу се Другог светског рата. Како да их постави на интернет? Родитељи његови су, заправо, током живота те фотке сакупљали. Просто право богатство. Искрено, ни мени није јасно како и шта треба тамо да се напише, кад је фотографија у личном власништву, а фотограф је неко, бог зна ко??? Нисам успео да растумачим став Википедије. --тиосав (разговор) 10:26, 17. фебруар 2009. (CET) Поздрав

---

Тиосаве, драго ми је да си га упознао. Што се тиче лиценци око слика, најбоље да се обратиш Кориснику:Дамјану, он боље зна од мене, ја једино знам са сликама из књига да се ставља лиценца-Поштена употреба. Овде што се тиуче лиценци влада читава параноја!

Погледај чланак Споразум Пијаде-Будак и види каве будалаштине неки пишу. Драго ми је што кажеш да сам га ја убедио да пише. Јел му се свиђа мој рад?

Драго ми је што ћеш допунити текстове о совјетским одликовањима. Ех десу руси, а где ми! Мис ехвалимо како имамо богату историју, а сматрам да ниједан народ нема довољно богату историју да би је бацао на ђубре као ми. Оно што се заборави, то више и није историја! А код нас све тоне у заборав, па чак и оно што је било пре коју годину! Наше године једу скаквци и то великом брзином!--Pinki (разговор) 11:11, 17. фебруар 2009. (CET)

Поздрав, За недићеву грађу имам доброг специјалисту овде у Београду те ћу да га замолим да узме учешће у овој расправи. Ја нисам сигуран да је уопште тај споразум тако гласио и један споразум који сам ја имао у рукама тицао се нечег сасвим другог и он је из натно ранијег периода. Под великом сумњом ми је то што се докуменат наводно налази у Недићевој грађи. Наравно и у архивима је хаос, тако да је све могуће. --тиосав (разговор) 11:53, 17. фебруар 2009. (CET)

Ovaj će članak biti najverovatnije, uskoro obrisan! --Pinki (разговор) 12:07, 17. фебруар 2009. (CET)

Чланак је предложен за брисање, па ако хоћеш гласај. Само постави ово -

1. обрисати и потиши се.--Pinki (разговор) 15:24, 17. фебруар 2009. (CET)

Поздрав Пинки! Извини јуче сам имао баш много обавеза пошто кроз неолико дана морам назад на посао. Био сам код комшије па смоса његовог компјутера ишли заједно на онај чланак и поставили оно Обрисати. Видим да он брзо схвата нијансе на Википедији, док ја теже. Био ми је искључен интернет, тако да ми је Раша дао конекцију преко његовог рутера. Тамо има још три слободне везе. Да не поверујеш, ми смо буквално прве комшије, а ја га никад у животу нисам видео. Он је невероватно добар човек и добар стручњак за историју квислинга. Ја сам му показао то што си ти урадио.Он је, ИСКРЕНО одушевљен твојим текстовима. Данас ћу да допуним твоје текстове о којима си ми писао. Поздрав --тиосав (разговор) 10:04, 18. фебруар 2009. (CET)

Здраво

Тиосаве, нисам пар дана био на Википедији, видим да си допунио текст о Херијима СССР-а и хвала ти, а и добро је што си написао чланак о Никици Кнежевићу.

Хвала теби и Раши што сте гласали. Видим да је аутора тог текста баш жестоко изнервирало, то што сам му чланак предложио за брисање. Али ја не могу да гледам да такво "ругло" стоји на Википедији. Драго ми је да се и Раши свиђа мој рад. Поздрав--Pinki (разговор) 09:26, 20. фебруар 2009. (CET)

Проблеми са ауторским правом за Слика:Zivan Djurdjevic.jpg

Проблем са ауторским правима

Хвала ти што си послао (послала) Слика:Zivan Djurdjevic.jpg. Међутим, ова слика би ускоро могла бити обрисана осим ако се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању слике које се укључују у Википедију из разлога закона о ауторском праву (погледај Википедијину политику ауторског права).

Носилац ауторског права је обично творац, његов послодавац или особа која је последња пренела ауторско право. Подаци о ауторском праву над сликама се означавају коришћењем шаблона за ауторско право. Три основна типа лиценци на Википедији су отворени садржај, јавно власништво и поштена употреба. На страни Википедија:Шаблони/Ауторско право нађи одговарајући шаблон и стави га на страну са описом слике овако: {{ИмеШаблона}}.

Молим те назначи податке о ауторском праву на свим осталим сликама које можда већ јеси или ћеш послати. Запамти да би администратори могли да обришу слике без ових важних података. Ако имаш било какво питање, слободно ми се обрати, или их постави на страни намењеној за те ствари. Такође, погледај и Википедија:Правила о коришћењу слика#Слање слика. Хвала. Бојан ^{разговор} 10:55, 24. август 2009. (CEST)

puno Vam hvala na korisnoj sugestiji. Ja i dalje nisam bass mnogo upuccen u to kako treba citirati, to jest navesti sablon javnog vlasnistva i postene upotrebe. Unapred zahvalan--тиосав (разговор) 23:36, 24. август 2009. (CEST)