Милосав Милосављевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛОСАВ МИЛОСАВЉЕВИЋ
Milosav-Milosavljevic.jpg
Милосав Милосављевић
Датум рођења(1911-10-27)27. октобар 1911.
Место рођењаЛеушићи, Горњег Милановца
 Краљевина Србија
Датум смрти1. децембар 1986.(1986-12-01) (75 год.)
Место смртиБеоград,  СР Србија
 СФР Југославија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1934.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од27. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден партизанске звезде
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Милосав Милосављевић (Леушићи, Горњег Милановца, 27. новембар 1911Београд, 1. децембар 1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Србије и народни херој Југославије

Биографија[уреди]

Рођен је 27. октобра 1911. године у селу Леушићима, код Горњег Милановца. После завршене основне школе изучио је папуџијски занат и њиме се бавио све до 1941. године.

Радничком покрету пришао је као млади радник у Чачку и истакао се у многим радничким акцијама и демонстрацијама. Крајем 1934. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ), а већ 1935. изабран за члана Месног комитета КПЈ за Чачак. Јула 1937. је ухапшен; Државни суд за заштиту државе осудио га је на шест месеци строгог затвора.

После изласка из затвора 1938. године одлази у Ужице, где постаје секретар Окружног комитета КПЈ. Из Ужица, због полицијских прогона 1940. одлази у Ваљево, где је изабран за секретара ОК КПЈ за Ваљево. Овде се нашао у данима припрема за оружани устанак и руковдио акцијама око прикупљања оружја.

На саветовању ОК КПЈ за Ваљево, одржаном у селу Златарићу 22. јуна 1941. године, посебно се залагао за безусловно склањање свих чланова партије да не би пали у руке непријатеља. На дан 25. јула 1941. године формиран је Ваљевски партизански одред и Милосав је постао политички комесар Одреда.

Када се Врховни штан НОПОЈ-а, са главнином партизанских снага, повукао у правцу Санџака, Милосав је са Ваљевским партизанским одредом остао у западној Србији. Одред је водио даноноћне борбе вешто маневришући наносио је непријатељу значајне губитке. Међутим и Ваљевски партизански одред је трпео велике губитке. У току непрестаних борби Одред се бројно смањивао губитком погинулих, рањених и промрзлих бораца.

У селу Вујиновачи 4. марта 1942. године под руководством Милосава Милосављевића и Здравка Јовановића, команданта Ваљевског партизанског одреда, донета је одлука да се Одред пребаци у Босну у састав пролетерских бригада.

После тога Милосав је у разним јединицама НОВ И ПОЈ обављао одговорне политичке дужности. Био је политички комесар одреда, потом заменик политичког комесара бригаде, члан Полиодела Прве пролетерске бригаде и политички комесар Друге пролетерске дивизије. Јуна 1944. године изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а августа месеца исте године постављен је за вршиоца дужности политичког комесара Главног штаба НОВ и ПО Србије.

У току НОР-а био је већник Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије од његовог другог заседања и посланик Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије.

После ослобођења Југославије, налазио се на разним одговорним политичким дужностима. Почетком 1945. године преузео је дужност секретара Окружног комитета КПЈ за Ваљево. Крајем исте године изабран је за члана Главног одбора Савеза синдиката Србије и председника Покрајинског одбора Савеза синдиката Војводине и за члана Бироа Покрајинског комитета КПЈ за Војводину. Завршио је Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић“ и једно време био секретар партијског комитета те школе.

На оснивачком конгресу Комнистичке партије Србије, маја 1945. године у Београду, изабран је за члана Централног комитета, а на Петом конгресу КПЈ, јула 1948. изабран је за члана Ревизоне комисије ЦК КПЈ. Био је и члан Главног одбора ССРН Србије и председник Надзорног одбора ССРН Југославије. Више пута је биран за републичког и савезног народног посланика. Био је и члан Савета федерације.

Умро је 1. децембра 1986. године у Београду и сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године

Литетарура[уреди]