Роми у Украјини

С Википедије, слободне енциклопедије
Роми у Украјини
Укупна популација
47 587 (попис становништва 2001, додуше процењује се да та бројка премашује 400 000)[1]
Региони са значајном популацијом
Закарпатска област и Одеса
Језици
Украјински, параромски
Религија
православље, ислам
Сродне етничке групе
Роми

Присуство ромске мањине у Украјини први пут је документовано почетком 15. века.[2] Роми су задржали своје друштвене организације и обичаје, избегавајући припаднике других етничких група често као реакцију на антиромске ставове и прогон. Они су усвојили језик и веру доминантног друштва, будући да су православци у већем делу Украјине, католици у западној Украјини и закарпатској области и муслимани на Криму.

Историја[уреди | уреди извор]

Генетски налази из 2012. сугеришу да Роми потичу из северозападне Индије и да су мигрирали као група. Према тој студији из 2012. године, преци садашњих племена северне Индије, које се традиционално називају заједничким именом Дома, су вероватне популације предака модерних европских Рома.[3]

Током инвазије на Украјину 2022. године, Роми су патили јер им је често недостатак документације о цивилном статусу онемогућавао приступ хуманитарној помоћи. Неколико извора наводи да се избеглицама одбија приступ европским земљама. Агенција ЕУ за основна права позвала је на посебну пажњу Ромима који траже уточиште.[4]

Необразовање и недоступност образовања ромских девојчица је горе него икад након ратних поремећаја у образовном систему. Роми из Украјине се такође боре против руских војника у Љубимовки у Херсонској области. Упркос томе што су били део маргинализоване мањине, стотине Рома су се добровољно пријавиле да се боре за украјинску војску.[5] [6]

Роми су раштркани широм Украјине, али њихова највећа концентрација је у Закарпатској области. Половина живи у градовима. Чак 35% ромски сматра својим матерњим језиком. Материјална култура се није разликовала од доминантног друштва осим по начину облачења. Имају богату народну традицију. Ромске теме се могу наћи у украјинској књижевности.

Етничке групе[уреди | уреди извор]

  • Крими - помешани са кримским Татарима. Даље подгрупе су Ауџи, Гурбети , Мукани и други. Током Другог светског рата нацисти су убили 800 Ромау Симферопољу. Након нацистичке окупације, Стаљин је наредио да се сви кримски Татари и кримски Роми депортују у Централну Азију као „специјални насељеници“ 1944. године, додатно разарајући њихову заједницу.
  • Карпатски Роми - највећи број Рома је у граду Мукачеву (1,4%), у Виноградиву (0,8%), Берегову (4,1%) и Ужгороду (4,1%).
  • Руска Роми (северни Роми)
  • Сервитка Роми (јужни и централни део Украјине, дошли из Србије)
  • Ловари (централна Украјина)
  • Келмиш Роми (град Бела Црква)

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „THE OPINION OF THE INITIATIVE GROUP «ROMA OF UKRAINE»” (PDF). Приступљено 1. 4. 2024. 
  2. ^ Kubijovyc, Volodymyr (15. 12. 1988). Encyclopedia of Ukraine: Volume II: G-K (на језику: енглески). University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-5118-0. 
  3. ^ Rai, Niraj; Chaubey, Gyaneshwer; Tamang, Rakesh; Pathak, Ajai Kumar; Singh, Vipin Kumar; Karmin, Monika; Singh, Manvendra; Rani, Deepa Selvi; Anugula, Sharath; Yadav, Brijesh Kumar; Singh, Ashish; Srinivasagan, Ramkumar; Yadav, Anita; Kashyap, Manju; Narvariya, Sapna; Reddy, Alla G.; Driem, George van; Underhill, Peter A.; Villems, Richard; Kivisild, Toomas; Singh, Lalji; Thangaraj, Kumarasamy (28. 11. 2012). The Phylogeography of Y-Chromosome Haplogroup H1a1a-M82 Reveals the Likely Indian Origin of the European Romani Populations (на језику: енглески). стр. e48477. 
  4. ^ „Ensure equal treatment for Roma fleeing Ukraine”. European Union Agency for Fundamental Rights (на језику: холандски). 1. 4. 2022. Приступљено 1. 4. 2024. 
  5. ^ „Braća po oružju: Zbog pomoći protiv ruske agresije mijenja se stav Ukrajinaca prema Romima”. www.klix.ba (на језику: хрватски). Приступљено 1. 4. 2024. 
  6. ^ „Almost 200 pro-Roma and Romani organizations worldwide condemn Russia's war on Ukraine, call for it to end and for the human rights of all refugees to be upheld”. Romea.cz - Everything about Roma in one place (на језику: чешки). 8. 3. 2022. Приступљено 1. 4. 2024.