Сафвет-бег Башагић

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Сафвет Башагић)
Сафвет Башагић
Сафвет-бег Башагић
Датум рођења(1870-05-06)6. мај 1870.
Место рођењаНевесиње, Османско царство
Датум смрти9. април 1934.(1934-04-09) (63 год.)
Место смртиСарајево, Краљевина Југославија

Сафвет-бег Башагић (под псеудонимом „Мирза Сафвет“, Невесиње, 6. мај 1870 — Сарајево, 9. април 1934) је био босанскохерцеговачки песник, оријенталиста, историчар и лексикограф.

Биографија[уреди | уреди извор]

Башагић је по мајци Алмаси, кћерки Дервиш-паше Ченгића, био потомак Смаил-аге Ченгића, а отац му је Ибрахим-бег Башагић, један од последњих босанскомуслиманских пјесника на турском језику (познат под именом Едхем) и први је код нас проучаво књижевност на оријенталним језицима. Башагићева се породица из Невесиња преселила у Сарајево, где је Башагић завршио руждију (средњу школу), у којој се упознао с оријенталним језицима и занео арапским и персијским језиком и књижевношћу. Од 1885—1895. похађао је сарајевску гимназију и уместо старогрчког учио арапски језик и књижевност. При крају школовања боравио је у Загребу, спремајући се да приватно положи осми разред и матуру, али му је због учествовању у полагању камена темељца Старчевићевом дому (26. јун 1884, Куенова влада забранила полагање у Загребу и Хрватској, тако да је матурирао 1895. у Сарајеву.

Као гимназијалац сакупио је у Сарајеву збирку 68 народних песама Народно цвијеће и упутио га Матици Хрватској у Загреб. Песме је почео писати још као ђак другог разреда гимназије (1886/87), али их је почео објављивати тек 1890. у „Босанској вили“, а од 1891. и у листу „Бошњак“, па у „Просвјети“, „Вијенцу“, „Нади“ и другим часописима.

Оријенталне језике и историју студирао је од 1895. до 1899. у Бечу. Тамо је приредио за штампу збирку песама „Трофанда из херцеговачке дубраве“, коју је штампао у Загребу 1896, написао студију о најстаријем ферману бегова Ченгића и почео сакупљати грађу за историју Босне.

Са Едхемом Мулабдићем и Османом Нури Хаџићем, покренуо је 1. маја 1900. часопис Бехар. Башагић је био врло утицајна личност на пољу модерне бошњачке књижевности и зачетник бошњачког националног препорода почетком 20. вијека. Био је предсједник Босанског сабора, утемељивач савремене бошњачке политике и модерне бошњачке националне свијести.[1] Године 1900. је објавио „Кратку упуту у прошлост Босне од 1463. до 1850.“, која је до појаве „Генезе националног питања босанских Муслимана“ (од Мухамеда Хаџијахића) била главно штиво при изучавању прошлости данашњих Бошњака. Предавао је арапски језик у сарајевској Великој гимназији и оснивао бошњачка друштва Гајрет, Ел-Камер и Муслимански клуб. У Бечу је докторирао на катедри за оријенталне језике и историју ислама са тезом Бошњаци и Херцеговци у исламској књижевности. Након тога је предавао на Универзитету у Загребу.

Након Првог свјетског рата, Башагић је од 1919. године радио у Земаљском музеју у Сарајеву, све до пензионисања, 1927. године.

Умро је 9. априла 1934. године у Сарајеву и сахрањен у харему Бегове џамије.

Познат је по изузетном преводу Хајнеове песме „Азра“ (нем. Der Asra) коју је уобличио у севдалинку под именом Крај танана шадрвана.

Негирање српства и хрватства у Босни и Херцеговини[уреди | уреди извор]

Сафвет Башагић је припадао екстремном крилу бошњачког националног покрета, чија се идеологија огледала у порицању нацоналне посебности босанско-херцеговачких Срба и Хрвата. О размерама Башагићевог националистичког екстремизма и шовинизма сведоче стихови које је испевао 1891. године, а који су објављени у сарајевском листу "Бошњак", под покровитељством тадашњих аустроугарских окупационих власти у Босни и Херцеговини:

„Знаш, „Бошњаче“, није давно било,
Свег ми св'јета! нема петнаест љета,
Кад у нашој Босни поноситој
И јуначкој земљи Херцеговој,
Од Требиња до бродскијех врата
Није било Срба ни Хрвата.
А данас се кроза своје хире
Оба странца ко у своме шире.“[2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Safvet-beg Bašagić – Poezija by Jovica Letić” (на језику: немачки). Архивирано из оригинала 17. 01. 2021. г. Приступљено 2021-02-03. 
  2. ^ "Bošnjak" (Sarajevo), br. 2 od 9. jula 1891. godine, str. 2.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сафвет-бег_Башагић&oldid=27521388”