Љубомир Тадић
Љубомир Тадић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 14. мај 1925. |
Место рођења | Смријечно, Краљевина СХС |
Датум смрти | 31. децембар 2013.88 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Породица | |
Супружник | Невенка Тадић |
Деца | Борис Тадић Вјера Радовић-Тадић |
Љубомир Тадић (Смријечно, 14. мај 1925 — Београд, 31. децембар 2013) био је српски професор филозофије, академик и члан САНУ. Најзначајнији допринос је дао у области: филозофије права, политичкој науци, теорији реторике, теорији јавности и јавног мњења. О његовом делу писали су Војислав Становчић, Илија Вујачић[1], Јован Бабић, Драган Симеуновић, Богољуб Шијаковић, Александар Прњат, Јовица Тркуља, Тодор Куљић и многи други[2]. Важан део архиве академика Тадића налази се Музеју Југославије и у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.[3]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је 14. маја 1925. године у селу Смријечно, код Плужина у Црној Гори. Његов отац Павле био је поручник црногорске војске.
Основну школу је завршио у родном месту. Пошто је у међувремену избио Други светски рат, прекинуо је школовање и 1941. са 16 година отишао у партизане. Носилац Партизанске споменице 1941. Током рата више чланова његове породице је убијено.[4]
Гимназију је завршио у Сарајеву 1946. године, а право је студирао у Сарајеву и Београду. Дипломирао је 1952, а докторирао 1959. године.
Каријеру је почео 1954. године као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а убрзо је постао и ванредни професор. Године 1962. постао је виши саветник и Институту друштвених наука у Београду.
Године 1968. био је један од предводника студентског протеста, а 1974. је због „неподобности“ удаљен са факултета.Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[5]
Од 1985. је био дописни, а од 1994. редовни члан Српске академије наука и уметности. Уз др Драгољуба Мићуновића један је од високих интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке у децембру 1989. године.
Љубомир Тадић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године.
Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, изабран је за председника Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[6] а почетком 2005. године постао је председник огранка Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[7]
Године 2006. издао је први од шест томова своје књиге „Филозофија права“. Уредник његових сабраних дела је био Триво Инђић, његов бивши асистент.[тражи се извор]
Преминуо је у Београду у ноћи 30/31. децембра 2013. године.[8][9][10] Сахрањен је 4. јануара 2014. на Новом гробљу у Београду.[11]
Љубомир Тадић је имао ћерку Вјеру и сина Бориса Тадића, бившег председника Србије. Супруга му је била Невенка Тадић.
Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи.
Архива академика Љубомира Тадића
[уреди | уреди извор]Невенка Тадић је у неколико наврата Удружењу „Адлигат” поклањала књиге из своје личне библиотеке, као и библиотеке свог покојног супруга академика Тадића. Осим тога, Удружењу је поклонила и део његове архиве, фотографије из породичних албума од историјског значаја, али и личне предмете супруга попут наочара и оловки.[12]
Дела
[уреди | уреди извор]- Филозофске основе правне теорије Ханса Келсена: прилог критици „Чисте теорије права“, Веселин Маслеша, 1962
- Предмет правних наука, Институт друштвених наука, 1966
- Поредак и слобода: прилози критици политичке свести, Култура, 1967
- Традиција и револуција, Српска књижевна задруга, 1972
- Право, природа и историја, Филозофско друштво Србије, 1977
- Филозофија права, Напријед, 1983
- Филозофија права, (Брајево писмо) у четири свеске, Филип Вишњић, 1984
- Да ли је национализам наша судбина, Мултипринт, 1986
- Ауторитет и оспоравање, Филип Вишњић, Напријед, 1987
- Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Просвета, 1987
- Наука о политици: основни појмови и проблеми, Рад, 1988
- The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989
- Јавност и демократија, Универзитетска ријеч, Слобода, 1990
- О великосрпском хегемонизму, Стручна књига, Политика, 1992
- Реторика: увод у вештину беседништва, Филип Вишњић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Напредак, 1995
- Политиколошки лексикон: основни појмови науке о политици, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996
- Филозофија у свом времену, Филип Вишњић, Напредак, 1998
- У матици кризе: интервјуи 1968- 1998, Чигоја штампа, 1999
- Полемике, Гутенбергова Галаксија, Гораграф, 2000
- Загонетка смрти: смрт као тема религије и филозофије, Филип Вишњић, 2003.
- Наука о политици, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2007
- Криза и „великосрпски хегемонизам“, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2008
- Изабрана дела - том I - Филозофија права[13]
- Изабрана дела - том II - Поредак, ауторитет и слобода
- Изабрана дела - том III - Традиција, легитимност и револуција
- Изабрана дела - том IV - Наука о политици
- Изабрана дела - том V - Јавност и реторика
- Изабрана дела - том VI - Филозофија у времену и загонетка смрти
- Изабрана дела - том VII - Криза и „великосрпски хегемонизам“
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ljubomir Tadić-- : mislilac slobode. Jagoš Đuretić, Ilija Vujačić. [Beograd]. 2012. ISBN 978-86-6081-086-3. OCLC 873738124.
- ^ Lolić, Marinko (2019). Filozofija krize i otpora : misao i delo Ljubomira Tadića. Slobodan Antonić, Jovo Bakić. Beograd. ISBN 978-86-7093-219-7. OCLC 1220905053.
- ^ „DOKUMENT: Pismo Milovana Đilasa Ljubomiru Tadiću”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2020-12-17.
- ^ Lalić, Veljko (26. 12. 2013). „Тајна преписка Љубе Тадића и Милована Ђиласа (Недељник, 26. децембар 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Архивирано из оригинала 18. 04. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2015. г. Приступљено 11. 06. 2015. Текст „ Univerzitet u Beogradu ” игнорисан (помоћ)
- ^ Ћупић 2001.
- ^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG
- ^ „Преминуо академик Љубомир Тадић, отац Бориса Тадића („Блиц“, 31. децембар 2013)”. Blic.rs. Архивирано из оригинала 19. 07. 2014. г. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ „Умро Љубомир Тадић (Б92, 31. децембар 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ Танјуг (31. 12. 2013). „Преминуо академик Љубомир Тадић („Политика“, 31. децембар 2013)”. Politika.rs. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ „Сахрањен Љубомир Тадић („Блиц“, 4. јануар 2014)”. Blic.rs. Приступљено 24. 4. 2015.
- ^ „Архива академика Љубомира Тадића”. Србија међу књигама. Годишњак: 168. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”.
- ^ „IZABRANA DELA LЈUBOMIRA TADIĆA”. www.knjizara.zavod.co.rs. Приступљено 2020-12-16.
Литература
[уреди | уреди извор]- Маркуш, Јован Б., ур. (2007). Бијела књига: Референдум у Црној Гори 2006: Зборник докумената. Подгорица: Народна мисао.
- Ћупић, Драго, ур. (2001). За заједничку државу Србије и Црне Горе. Београд: Одбор за одбрану једнаких права држављана Црне Горе.