Љубомир Тадић

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
За друге употребе, погледајте Љубомир Тадић (вишезначна одредница).
Љубомир Тадић
LjubomirTadic.jpg
Датум рођења(1925-05-14)14. мај 1925.
Место рођењаСмријечно
 Краљевина СХС
Датум смрти31. децембар 2013.(2013-12-31) (88 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
СупружникНевенка Тадић
ДецаБорис Тадић
Вјера Радовић-Тадић

Љубомир Тадић (Смријечно, 14. мај 1925Београд, 31. децембар 2013) био је српски професор филозофије, академик и члан САНУ. Важан део aрхиве академика Тадића налази се Музеју Југославије и у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.[1]

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 14. маја 1925. године у селу Смријечно, код Плужина у Црној Гори. Његов отац Павле био је поручник црногорске војске.

Основну школу је завршио у родном месту. Пошто је у међувремену избио Други светски рат, прекинуо је школовање и 1941. са 16 година отишао у партизане. Носилац Партизанске споменице 1941. Током рата више чланова његове породице је убијено.[2]

Гимназију је завршио у Сарајеву 1946. године, а право је студирао у Сарајеву и Београду. Дипломирао је 1952, а докторирао 1959. године.

Каријеру је почео 1954. године као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а убрзо је постао и ванредни професор. Године 1962. постао је виши саветник и Институту друштвених наука у Београду.

Године 1968. био је један од предводника студентског протеста, а 1974. је због „неподобности“ удаљен са факултета.Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[3]

Од 1985. је био дописни, а од 1994. редовни члан Српске академије наука и уметности. Уз др Драгољуба Мићуновића један је од високих интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке у децембру 1989. године.

Љубомир Тадић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, изабран је за председника Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[4] а почетком 2005. године постао је председник огранка Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[5]

Године 2006. издао је први од шест томова своје књиге „Филозофија права“. Уредник његових сабраних дела је био Триво Инђић, његов бивши асистент.[тражи се извор]

Преминуо је у Београду у ноћи 30/31. децембра 2013. године.[6][7][8] Сахрањен је 4. јануара 2014. на Новом гробљу у Београду.[9]

Љубомир Тадић је имао ћерку Вјеру и сина Бориса Тадића, бившег председника Србије. Супруга му је била Невенка Тадић.

Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи.

Архива академика Љубомира Тадића  [уреди | уреди извор]

Невенка Тадић је у неколико наврата Удружењу „Адлигат” поклањала књиге из своје личне библиотеке, као и библиотеке свог покојног супруга академика Тадића. Осим тога, Удружењу је поклонила и део његове архиве, фотографије из породичних албума од историјског значаја, али и личне предмете супруга попут наочара и оловки.[10]

Дела[уреди | уреди извор]

Корице значајне књиге академика Тадића „Победа и слобода” и посвета аутора на другој књизи, део колекције потписаних књига које се налазе у Адлигату.
  • Филозофске основе правне теорије Ханса Келсена: прилог критици „Чисте теорије права“, Веселин Маслеша, 1962
  • Предмет правних наука, Институт друштвених наука, 1966
  • Поредак и слобода: прилози критици политичке свести, Култура, 1967
  • Традиција и револуција, Српска књижевна задруга, 1972
  • Право, природа и историја, Филозофско друштво Србије, 1977
  • Филозофија правa, Напријед, 1983
  • Филозофија права, (Брајево писмо) у четири свеске, Филип Вишњић, 1984
  • Да ли је национализам наша судбина, Мултипринт, 1986
  • Ауторитет и оспоравање, Филип Вишњић, Напријед, 1987
  • Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Просвета, 1987
  • Наука о политици: основни појмови и проблеми, Рад, 1988
  • The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989
  • Јавност и демократија, Универзитетска ријеч, Слобода, 1990
  • О великосрпском хегемонизму, Стручна књига, Политика, 1992
  • Реторика: увод у вештину беседништва, Филип Вишњић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Напредак, 1995
  • Политиколошки лексикон: основни појмови науке о политици, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996
  • Филозофија у свом времену, Филип Вишњић, Напредак, 1998
  • У матици кризе: интервјуи 1968- 1998, Чигоја штампа, 1999
  • Полемике, Гутенбергова Галаксија, Гораграф, 2000
  • Загонетка смрти: смрт као тема религије и филозофије, Филип Вишњић, 2003.
  • Наука о политици, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2007
  • Криза и „великосрпски хегемонизам“, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2008
  • Изабрана дела - том I - Филозофија права[11]
  • Изабрана дела - том II - Поредак, ауторитет и слобода
  • Изабрана дела - том III - Традиција, легитимност и револуција
  • Изабрана дела - том IV - Наука о политици
  • Изабрана дела - том V - Јавност и реторика
  • Изабрана дела - том VI - Филозофија у времену и загонетка смрти
  • Изабрана дела - том VII - Криза и „великосрпски хегемонизам“

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „DOKUMENT: Pismo Milovana Đilasa Ljubomiru Tadiću”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2020-12-17. 
  2. ^ Lalić, Veljko (26. 12. 2013). „Тајна преписка Љубе Тадића и Милована Ђиласа (Недељник, 26. децембар 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Архивирано из оригинала на датум 18. 04. 2015. Приступљено 24. 4. 2015. 
  3. ^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Архивирано из оригинала на датум 11. 06. 2015. Приступљено 11. 06. 2015.  Текст „ Univerzitet u Beogradu ” игнорисан (помоћ)
  4. ^ Ћупић 2001.
  5. ^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG
  6. ^ „Преминуо академик Љубомир Тадић, отац Бориса Тадића („Блиц“, 31. децембар 2013)”. Blic.rs. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2014. Приступљено 24. 4. 2015. 
  7. ^ „Умро Љубомир Тадић (Б92, 31. децембар 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2015. 
  8. ^ Танјуг (31. 12. 2013). „Преминуо академик Љубомир Тадић („Политика“, 31. децембар 2013)”. Politika.rs. Приступљено 24. 4. 2015. 
  9. ^ „Сахрањен Љубомир Тадић („Блиц“, 4. јануар 2014)”. Blic.rs. Приступљено 24. 4. 2015. 
  10. ^ „Архива академика Љубомира Тадића”. Србија међу књигама. Годишњак: 168. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружењe за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  11. ^ „IZABRANA DELA LjUBOMIRA TADIĆA”. www.knjizara.zavod.co.rs. Приступљено 2020-12-16. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]