Сендвич
Сендвич је храна начињена од једног или два парчета хлеба са једним или више слојева намирница.[1][2][3] Хлеб се може намазати моцом, маслацем, сенфом или нечим другим како би се појачао укус и структура.
Историјат[уреди | уреди извор]
У средњем веку танке кришке храпавог и обично устајалог хлеба су кориштене као тањири. Након обједа, остацима тог хлеба су хранили псе и просјаке или оставили за вечеру. Такав хлеб је био претеча „отвореним“ сендвичима. Директан претходник енглеском сендвичу се појављује у 17. веку у Холандији. Први писани траг енглеске речи sandwich појављује се у дневнику Едварда Гибона у опису „комади хладног меса“. Сендвич је добио име по енглеском аристократи из 18. века Џону Монтијегу, 4. ерл од Сендвича. Мада Лорд Сендвич није имао никакве везе са храном наводно је за време картања волео јести ову храну зато што је истовремено могао да се карта и једе.
Употреба[уреди | уреди извор]
У данашње време сендвичи се обично носе на посао, у школу или на излет као део „пакета“ за ручак. Уобичајено је да садрже комбинацију поврћа, меса, сира, и/или неког умака. Широко су распрострањени у ресторанима и кафићима.
Реч „сендвич“ се такође може користити и као глагол у значењу за позиционирање нечега између две ствари.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Abelson, Jenn. "Arguments spread thick". The Boston Globe, 10 November 2006. Приступљено 27 May 2009.
- ^ „sandwich”. Merriam-Webster. Merriam-Webster, Incorporated. Приступљено 29. 3. 2012.
- ^ Foundations of Restaurant Management & Culinary Arts Level Two. Pearson. 2011. стр. 53. ISBN 978-0-13-138022-6.
Литература[уреди | уреди извор]
- Foundations of Restaurant Management & Culinary Arts Level Two. Pearson. 2011. стр. 53. ISBN 978-0-13-138022-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Врсте |  | |
|---|---|---|
| Брендови | ||
| Преглед | ||
| Спискови | ||
| Повезано | ||
