Смарагдна плоча

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Смарагдна плоча[уреди]

Houghton Typ 620.09.482 Heinrich Khunrath, Amphitheatrvm sapientiae aeternae.jpg

Смарагдна плоча, Смарагдна таблица или Записи са смарагда (lat. Tabula Smaragdina) један је од најстаријих познатих алхемијских текстова који, према веровању, потиче из 2. или 3. века пре н. е. Ауторство текста приписано је краљу/богу Хермесу Трисмегистосу, хеленистичком синкретизму египатског бога Тхотха и грчког бога Хермеса.


Историја[уреди]

Према легенди, текст на смарагд угравирао је Хермес лично, а пронађена је на његовом гробу Великој пирамиди у Гизи.[1] Смарагдна плоча је била посве непозната све до средњег века, а иако се сматра


да је оригинал био писан грчким језиком и датиран у 4.веку, најстарије преживеле копије су веројатно из 9. или 10. веку, на арапском језику.[2][3]

У езотеријској традицији, Плоча се сматра делом херметичке литературе приписане Хермесу. Дело се први пут појавило на Западу у делу Псеудо-Аристотела Сецретум Сецреторум(Secretum Secretorum), што је заправо превод арапске књиге Китаб Сирр ал-Асар, вероватно из 9.века. Књигу је у 12. веку превео на латински Јоханнес Хиспаленсис (Johannes Hispalensis).[4]

Превод текста на латинском и српском језику[уреди]

Tekst na latinskom jeziku:[5]

Tabula Smaragdina

Verum, sine Mendacio, certum et verissimum:

Quod est Inferius est sicut quod est Superius, et quod est Superius est sicut quod est Inferius, ad perpetranda Miracula Rei Unius. Et sicut res omnes fuerunt ab Uno, meditatione unius, sic Omnes Res natae ab hac una Re, adaptatione.

Pater eius est Sol. Mater eius est Luna. Portavit illud Ventus in Ventre suo. Nutrix eius Terra est. Pater omnis Telesmi totius Mundi est hic. Virtus eius integra est si versa fuerit in Terram. Separabis Terram ab Igne, subtile ab spisso, suaviter, magno cum ingenio.

Ascendit a Terra in Coelum, iterumque descendit in Terram, et recipit Vim superiorum et inferiorum. Sic habebis Gloriam totius Mundi. Ideo fugiet a te omnis Obscuritas. Haec est totius Fortitudinis Fortitudo fortis, quia vincet Omnem rem subtilem, Omnemque Solidam penetrabit.

Sic Mundus creatus est. Hinc erunt Adaptationes Mirabiles, quarum Modus est hic. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistus, habens tres partes Philosophiae totius Mundi.

Completum est quod dixi de Operatione Soli


Превод на српском језику:

Смарагдна плоча

Истина није лаж, нешто је врло истинито.

Оно што је доље је као и оно што је горе, а оно што је горе је као и оно доље, за извршавање чуда од само једне ствари. И исто је као што су и све те ствари прилагодбом рођене из те јединствене ствари.

Њезин је отац Сунце, мајка Мјесец, вјетар ју је донио у њезину утробу, Земља је њезина хранитељица. Телема читавог свијета је овдје. Њезина моћ на Земљи нема границе. Полако, великим радом, одвојит ћеш Земљу од Ватре, ријетко од густог.

Успиње се са Земље према Небу, и одмах силази на Земљу те прима снагу горњих и доњих ствари. Тако ћеш имати сву славу свијета и зато ће се тама удаљити од тебе. То је снажна моћ сваке снаге, јер ће побиједити сваку ријетку ствар и продријети у сваку чврсту ствар.

Тако је створен свијет. Ево извора прекрасних прилагодби овдје приказаних. Зато су ме прозвали Хермесом Трисмегистосом, оним који има три дијела Филозофије свијета.

Оно што сам рекао о дјеловању Сунца је потпуно.

Извори[уреди]

  1. ^ Hutin, Serge. Alkemija. стр. 43. 
  2. ^ „THE STR CONNECTION”. Acta Archaeologica. 81 (1): 61—65. 2010-12. ISSN 0065-101X. doi:10.1111/j.1600-0390.2010.00269.x.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  3. ^ Hutin, Serge (1969). „Un philosophe rosicrucien anglais: Robert Fludd”. Studi Internazionali di Filosofia. 1: 101—106. ISSN 0039-2979. doi:10.5840/studintfil196915. 
  4. ^ Smaragdna ploča (на језику: хрватски), 27. 10. 2014, Приступљено 2019-02-06 
  5. ^ „The Emerald Tablet”. tree.org. Приступљено 2019-02-06. 

Литература[уреди]

  • Faust, Viktoria i Knight, Thomas H., Hermetizam, Zagreb, 2003. ISBN 978-953-7127-05-3
  • Hutin, Serge, Alkemija, Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2007. ISBN 978-953-222-264-7