Смарагдна плоча

С Википедије, слободне енциклопедије
Замишљени приказ Смарагдне плоче из 17. века из дела Хајнриха Кунрата, 1606.

Смарагдна плоча, такође позната као Записи са смарагда или Смарагдна таблица (лат. Tabula Smaragdina, арап. لَوْح الزُّمُرُّذ , лав ал-зумуд), је компактан и криптичан херметички текст, према веровању, потиче из 2. или 3. века п. н. е. Исламски и европски алхемичари су га високо ценили као темељ своје вештине.[1] Иако се приписује легендарној хеленистичкој личности Хермесу Трисмегисту, текст Смарагдне плоче први пут се појављује у великом броју раносредњовековних арапских извора, од којих најстарији датира из касног осмог или почетка деветог века. Превођен је на латински неколико пута у дванаестом и тринаестом веку. Уследила су бројна тумачења и коментари.

Средњовековни и рани модерни алхемичари повезивали су Смарагдну плочу са стварањем филозофског камена и вештачком производњом злата.[2]

Такође је популарна међу окултистима и езотеричарима деветнаестог и двадесетог века, па и данас, међу којима је израз „како горе, тако и доле“ (савремена парафраза другог стиха Плоче) постао често цитирани мото.

Историја[уреди | уреди извор]

Од 3. или 2. века пре нове ере, грчки текстови који се приписују митској личности Хермесу Трисмегисту, „носиоцу свих знања”, почели су да се појављују у хеленистичком Египту. Ови текстови, познати као Херметика, представљају хетерогену колекцију дела која обухватају алхемијске, магијске, астролошке и медицинске елементе. Они кулминирају у мистичко-филозофским расправама Корпус Херметикум из 2. или 3. века. У једном од ових дела, Коре Космоу („Ученик света“), Хермес урезује и скрива своја учења пре него што се узнесе на небеса „како би свака генерација рођена после света требало да их тражи“.[3] Према легенди, текст на смарагд угравирао је Хермес лично, а пронађена је на његовом гробу Великој пирамиди у Гизи.[4]

Године 640. Египат, који је постао хришћански и византијски, освојили су Арапи, који су овековечили херметичку и алхемијску традицију у којој се налази Смарагдна плоча.

Арапске верзије[уреди | уреди извор]

Страница из Тајне тајни (Китаб Сир ал-асрар), са две табеле за одређивање да ли ће пацијент живети или умрети на основу нумеричке вредности његовог имена.

Смарагдна плоча је пронађена у разним древним арапским делима у различитим верзијама. Најстарија верзија се налази као додатак у расправи за коју се верује да је настала у 9. веку, [5] познатој као Књига тајне стварања, Китаб сирр ал-Халика на арапском. Овај текст се представља као превод Аполонија из Тијане, под његовим арапским именом Балинус. [6] Иако грчки рукопис није пронађен, вероватно је постојао оригинални грчки текст. [7] Приписивање Аполонију, иако лажно (псеудоним), уобичајено је у средњовековним арапским текстовима о магији, астрологији и алхемији.

Увод у Књигу Тајне стварања је наратив који објашњава, између осталог, да су „све ствари састављене од четири елементарна принципа: топлоте, хладноће, влаге и сувоће“ (четири Аристотелова својства), а њихове комбинације објашњавају „односе симпатије и антипатије међу бићима“. Балин, „мајстор талисмана и чуда“, улази у крипту испод статуе Хермеса Трисмегиста и проналази смарагдну плочу у рукама старца који седи, заједно са књигом. Срж рада је првенствено алхемијска расправа која по први пут уводи идеју да се сви метали формирају од сумпора и живе, фундаментална теорија алхемије у Средњем веку. [6] Текст Смарагдне плоче појављује се последњи, као додатак.[8] Дуго се расправљало да ли је реч о страном делу, искључиво космогонијске природе, или је саставни део остатка дела, у ком случају има алхемијски значај од самог почетка.[6] Недавно се сугерисало да је то заправо текст талисманске магије и да забуна настаје због погрешног превода са арапског на латински.[9]

Смарагд је камен који се традиционално повезује са Хермесом, док је жива његов метал. Марс је повезан са црвеним камењем и гвожђем, а Сатурн са црним камењем и оловом.[10] У антици, Грци и Египћани су разне минерале зелене боје (зелени јаспис, па чак и зелени гранит) називали смарагдом, а у средњем веку се то односило и на предмете од обојеног стакла, као што је „Смарагдна плоча“ визиготских краљева[11] или Сакро Катино из Ђенове (посуда за коју се верује да је у Цезареји заплењена од стране Крсташа). које је краљица од Сабе понудила Соломону и коришћена је током Тајне вечере).[12]

Ова верзија Смарагдне плоче се такође налази у Китаб Устукус ал-Ус ал-Тани (Основна књига Фондације) која се приписује алхемичару из 8. века Џабиру ибн Хајану, познатом у Европи као Гебер.

Друга верзија се налази у еклектичној књизи из 10. века, Секретум Секреторум (Тајна тајни, Сир ал-асрар), која се представља као псеудо-писмо од Аристотела Александру Великом током освајања Персије. Говори о политици, моралу, физиономији, астрологији, алхемији, медицини и још много тога. Текст се такође приписује Хермесу, али му недостаје наратив открића плоче.

Средњовековне латинске верзије[уреди | уреди извор]

Књигу Тајне стварања превео је на латински (Liber de secretis naturae) почетком 12. века Хју од Сантале, али ова верзија Смарагдне плоче није била широко позната.[13]

Secretum Secretorum је на латински у скраћеној верзији превео Јоханес Хиспаленсис или Хиспаниенсис (Јован од Севиље) око 1140. године, а затим у дужој верзији Филип из Триполија око 1220. године. Постала је једна од најпознатијих књига средњег века.[14]

Трећа латинска верзија се може наћи у алхемијској расправи која датира вероватно из 12. века (иако нису познати рукописи пре 13. или 14. века), Liber Hermetis de alchimia (Хермесова књига алхемије). Ова верзија, позната као "вулгата", је најраспрострањенија.[6] Преводилац ове верзије није разумео арапску реч тиласм, што значи талисман, и транскрибовао ју је на латински као телесмус или телесмум (што је на француском постало телесме), а коментатори су је различито тумачили, постајући „један од најкарактеристичнијих – и најнејаснијих – појмова у алхемији“.[15]

Од ренесансе до просветитељства[уреди | уреди извор]

Први емблем Atalanta Fugiens: ветар га је носио у стомаку.

Током ренесансе, идеја да је Хермес Трисмегист био оснивач алхемије добија на значају, а истовремено се легенда о открићу развијала и преплитала са библијским извештајима. Ово је посебно случај у касном 15. веку у Livre de la philosophie naturelle des métaux Псеудо-Бернара из Тревиза:[16] „Први проналазач ове вештине био је Хермес Трисмегист, јер је познавао све три природне филозофије, наиме Минерале, Биљке и Животиње”. После потопа пронашао је у долини Хеброна, где је Адам живео после протеривања из земаљског раја, седам мермерних плоча на којима су уклесана начела седам слободних заната. Написао је кратко дело (које репродукује почетак Смарагдне плоче), које је пренето његовом ученику Питагори, затим Платону, Аристотелу и на крају Александру Великом. Тако је препотопска мудрост преношена, независно од откривења датог Мојсију на Синају.[17]

Даље се развија са Жеромом Торелом у његовој књизи о астрологији, Opus Praeclarum de imaginibus astrologicis (Валенце, 1496), у којој је Александар Велики тај који открива Табулу Заради у Хермесовој гробници док путује у Амоново пророчиште у Египту. Ову причу понавља Михаел Мајер, лекар и саветник „алхемијског цара“ Рудолфa II, у свом симболу ауреае менсае (Франкфурт, 1617), позивајући се на Liber de Secretis chymicis који се приписује Алберту Магнусу.[18] Исте године објављује чувену Аталанта Фугиенс (Бежећи из Аталанте), коју је Теодор де Бри илустровао са педесет алхемијских амблема, сваки праћен песмом, музичком фугом и алхемијским и митолошким објашњењима. Прва два амблема приказују одломак из Смарагдне плоче: „Ветар га је носио у свом стомаку; Земља је његова дојиља“, а текст објашњења почиње речима „Хермес, најмарљивији истраживач свих природних тајни, описује у својој Смарагдној плочи дело природе, иако кратко и тачно“.[6]

Херметички амблем из Табула Смарагдина Херметис[уреди | уреди извор]

Табула Смарагдина Херметис

Од касног 16. века па надаље, Смарагдну плочу често прати симболична фигура која се зове Табула Смарагдина Херметис.

Ова фигура је окружена акростихом на латинском "Visita Interiora Terrae Rectificando Invenies Occultum Lapidem („Посетите унутрашњост земље и исправљајући ћете пронаћи скривени камен“), чијих седам иницијала чине реч ВИТРИОЛ (древни назив за сумпорну киселину). На врху се Сунце и Месец сипају у шољу изнад симбола живе. Око живине чаше налазе се четири друге планете, које представљају класичну асоцијацију међу седам планета и седам метала: Сунце/злато, Месец/сребро, Меркур/жива, Јупитер/калај, Марс/гвожђе, Венера/бакар, Сатурн/олово, које су такође биле повезане традиционалним бојама: златна, сребрна, сива, плава, црвена, зелена и црна. У средишту се налазе прстен и царски глобус, а у дну су сфере Неба и Земље (алудирајући на макрокосмос и микрокосмос). Три грба представљају, према песми, три принципа (триа прима) алхемијске теорије Парацелзуса: Орао/Меркур/Дух, Лав/Сумпор/Душа и Звезда/Со/Тело.[19] Коначно, две пророчке руке уоквирују слику и „заклињу се у прави темељ и праву науку“.

Од окултизма до езотеризма и надреализма[уреди | уреди извор]

Алхемија и њен наводни „темељни текст“ настављају да занимају окултисте. Ово је случај са магом Елифасом Левијем: „Ништа не надмашује и ништа није једнако као сажетак свих доктрина старог света неколико реченица које је Хермес угравирао на драгом камену и познате као 'смарагдна плоча'... све је то магија на једној страници.[20] То се односи и на „радозналу фигуру“ [6] Немца Готлиба Лаца, који је сам објавио монументално дело Die Alchemie из 1869. године, [21] као и на теозофицу Хелену Блавацки[22] и перенијалисту Титуса Буркхарда.[23]

Верзије изворног текста[уреди | уреди извор]

Смарагдна плоча је била сасвим непозната све до средњег века, а иако се сматра да је оригинал био писан грчким језиком и датиран у 4. век, најстарије преживеле копије су вероватно из 9. или 10. века, на арапском језику.[24][25]

У езотеријској традицији, Плоча се сматра делом херметичке литературе приписане Хермесу. Дело се први пут појавило на Западу у делу Псеудо-Аристотела Сецретум Сецреторум(Secretum Secretorum), што је уствари превод арапске књиге Китаб Сирр ал-Асар, вероватно из 9.века. Књигу је у 12. веку превео на латински Јоханнес Хиспаленсис (Johannes Hispalensis).[26]

Арапске верзије[уреди | уреди извор]

Превод на арапски[27] Превод са арапског на српски

حق لا شك فيه صحيح

إن الأعلى من الأسفل والأسفل من الأعلى

عمل العجائب من واحد كما كانت الأشياء كلها من واحد بتدبير واحد

أبوه الشمس ، أمه القمر

حملته الريح في بطنها، غذته الأرض

أبو الطلسمات، خازن العجائب، كامل القوى

نار صارت أرضا اعزل الأرض من النار

اللطيف أكرم من الغليظ

برفق وحكم يصعد من الأرض إلى السماء وينزل إلى الأرض من السماء

وفيه قوة الأعلى والأسفل

لأن معه نور الأنوار فلذلك تهرب منه الظلمة

قوة القوى

يغلب كل شيء لطيف، يدخل في كل شيء غليظ

على تكوين العالم الأكبر تكوّن العمل

فهذا فخري ولذلك سمّيت هرمس المثلّث بالحكمة

[28] 		Право, нема сумње, тачно је.

Горње је као доње, а доње је као горње.

Он је учинио чудеса из једнога, као што је све створено из једнога по једном наредбом.

Отац му је Сунце, мајка му је Месец

Ветар га је носио у утроби, Земља га је хранила

Он је отац свих Таласми, чувар чудеса, снаге потпуне.

Ватра је постала Земља, одвојио је Земљу од Ватре.

Благо је издашније од густог

Нежно и разборито се уздиже са Земље на Небо и спушта се на Земљу са Неба

Он је нежан, мудар, издиже се са земље до неба и спушта се са неба на земљу.

Има снагу горњег и доњег.

Са њим је Светлост светлости, па тама бежи од њега.

Снага свих снага.

Побеђује све што је нежно и прониче у све што је густо.

На тај начин настало је Дело.

Одавде потичу предивне адаптације, чији начин је овде дат.

Зато су ме назвали Хермес Трисмегист, троуглом мудрости.


Средњовековне латинске верзије[уреди | уреди извор]

Превод на латински[27] Превод са латинског на српски

Tabula Smaragdina

Verum, sine Mendacio, certum et verissimum:

Quod est Inferius est sicut quod est Superius, et quod est Superius est sicut quod est Inferius, ad perpetranda Miracula Rei Unius. Et sicut res omnes fuerunt ab Uno, meditatione unius, sic Omnes Res natae ab hac una Re, adaptatione.

Pater eius est Sol. Mater eius est Luna. Portavit illud Ventus in Ventre suo. Nutrix eius Terra est. Pater omnis Telesmi totius Mundi est hic. Virtus eius integra est si versa fuerit in Terram. Separabis Terram ab Igne, subtile ab spisso, suaviter, magno cum ingenio.

Ascendit a Terra in Coelum, iterumque descendit in Terram, et recipit Vim superiorum et inferiorum. Sic habebis Gloriam totius Mundi. Ideo fugiet a te omnis Obscuritas. Haec est totius Fortitudinis Fortitudo fortis, quia vincet Omnem rem subtilem, Omnemque Solidam penetrabit.

Sic Mundus creatus est. Hinc erunt Adaptationes Mirabiles, quarum Modus est hic. Itaque vocatus sum Hermes Trismegistus, habens tres partes Philosophiae totius Mundi.

Completum est quod dixi de Operatione Soli

 		Смарагдна плоча

Истинито, без Лажи, сигурно и најистинитије:

Оно што је Доле је као оно што је Горе, и оно што је Горе је као оно што је Доле, да би се извршила Чудеса Једне Ствари. Као што све ствари потичу од Једнога, медитацијом Једнога, тако су све ствари настале од ове једне Ствари адаптацијом.

Његов отац је Сунце. Његова Мајка је Месец. Ветар га носи у свом Стомаку. Земља му је дојилја. Отац свих Телесми целог Света је овде. Његова снага је потпуна ако је окренута ка Земљи. Одвојићеш Земљу од Ватре, ретко од густог, полако и нежно.

Подизаће се са Земље на Небо, поново силазити на Земљу и примати Снагу горњих и доњих. Тако ћеш имати Славу целог Света. Зато ће сва Тама побећи од тебе. Ово је снага све Снаге, јер ће победити све што је Суптилно и проникнуће у све што је Чврсто.

Тако је створен Свет. Одавде ће произаћи Прекрасна Прилагођења, чији Начин је овде приказан. Зато сам назван Хермес Трисмегист, онај који има три дела Филозофије целог Света.

Завршено је оно што сам рекао о Деловању Сунца.

Рана савремена верзија[уреди | уреди извор]

Превод на латински[29] Превод са латинског на српски

Verum sine mendacio, certum, et verissimum.

Quod est inferius, est sicut quod est superius.

Et quod est superius, est sicut quod est inferius, ad perpetranda miracula rei unius.

Et sicut res omnes fuerunt ab uno, meditatione unius, sic omnes res natae ab hac una re, adaptatione.

Pater eius est Sol, mater eius est Luna.

Portavit illud ventus in ventre suo.

Nutrix eius terra est.

Pater omnis telesmi totius mundi est hic.

Vis eius integra est, si versa fuerit in terram.

Separabis terram ab igne, subtile ab spisso, suaviter cum magno ingenio.

Ascendit a terra in coelum, iterumque descendit in terram, et recipit vim superiorum et inferiorum.

Sic habebis gloriam totius mundi.

Ideo fugiet a te omnis obscuritas.

Haec est totius fortitudinis fortitudo fortis, quia vincet omnem rem subtilem, omnemque solidam penetrabit.

Sic mundus creatus est.

Hinc erunt adaptationes mirabiles, quarum modus hic est.

Itaque vocatus sum Hermes Trismegistus, habens tres partes philosophiae totius mundi.

Completum est, quod dixi de operatione Solis.

[30] 		Истинито без лажи, сигурно и најистинитије.

Оно што је доле, тако је као оно што је горе.

И оно што је горе, тако је као оно што је доле, за извршење чудеса једне ствари.

И као што су све ствари произашле од једнога, медитацијом једнога, тако су све ствари настале од ове једне ствари, адаптацијом.

Отац му је Сунце, мајка му је Месец.

Ветар га је носио у својој утроби

Земља је његова хранитељица.

Отац свих телесми целог света је овде.

Његова снага је потпуна, ако је окренута ка земљи.

Одвојићеш земљу од ватре, ретко од густог, нежно са великим умом.

Узлази са земље на небо, поново силази на земљу, и прима снагу горњих и доњих.

Тако ћеш имати славу целог света.

Стога ће сва Тама побећи од тебе.

То је највећа снага сваке храбрости, јер ће победити све што је суптилно и продрети у све трајно.

Тако је створен свет.

Стога ће бити невероватних адаптација чији је начин овде дат.

Зато сам назван Хермес Трисмегист, који поседује три дела филозофије целог света.

Завршено је оно што сам рекао о деловању Сунца.

Утицај[уреди | уреди извор]

У неколико западних верзија, Плоча је постала ослонац средњовековне и ренесансне алхемије. Коментаре и/или преводе објавили су, између осталих, Јоханес Тритем, Роџер Бејкон, Михаел Мајер, Алберт Магнус и Исак Њутн. Кратки текст је био популаран сажетак алхемијских принципа, где се сматрало да су ту описане тајне камена мудрости.[31]

Алхемичар из четрнаестог века Ортолан (или Хортулан) написао је значајну егзегезу о Тајне Хермеса, која је била утицајна на каснији развој алхемије. Преживели су многи рукописи ове копије Смарагдне плоче и коментара Ортолана, који датирају барем још из петнаестог виека. Ортолан је, као и Алберт Магнус пре њега, видео плочу као загонетни рецепт који описује лабораторијске процесе користећи називе шпила (или кодне речи). Ово је било доминантно гледиште Европљана све до петнаестог века.[32]

До раног шеснаестог века, списи Јоханеса Тритемија (1462–1516) означили су помак од лабораторијског тумачења Смарагдне плоче, ка метафизичком приступу. Тритем је изједначио Хермесову једну ствар са монадом питагорејске филозофије и анима мунди. Ово тумачење херметичког текста усвојили су алхемичари као што су Џон Ди, Хајнрих Корнелије Агрипа и Герхард Дорн.[33]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Principe 2013, стр. 31.
  2. ^ Principe 2013, стр. 32.
  3. ^ Faivre 1988
  4. ^ Hutin, Serge. Alkemija. стр. 43. 
  5. ^ Kraus, Paul 1942-1943. Jâbir ibn Hayyân: Contribution à l'histoire des idées scientifiques dans l'Islam. I. Le corpus des écrits jâbiriens. II. Jâbir et la science grecque. Cairo: Institut français d'archéologie orientale, vol. II, pp. 274-275; Weisser, Ursula 1980. Das Buch über das Geheimnis der Schöpfung von Pseudo-Apollonios von Tyana. Berlin: De Gruyter, p. 46.
  6. ^ а б в г д ђ Kahn 1994
  7. ^ Kahn 1994 citing Ursula Weisser's work Das Buch über das Geheimnis der Schöpfung (1980)
  8. ^ "This is the book of the wise Bélinous [Apollonius of Tyana], who possesses the art of talismans: this is what Bélinous says... In the place where I lived [Tyana], there was a stone statue raised on a wooden column; on the column, these words were written: 'I am Hermes, to whom knowledge has been given...'. While I slept uneasily and restlessly, preoccupied with my sorrow, an old man whose face resembled mine appeared before me and said, 'Rise, Bélinous, and enter this underground road; it will lead you to the knowledge of the secrets of Creation...'. I entered this underground passage. I saw an old man sitting on a golden throne, holding an emerald tablet in one hand... I learned what was written in this book of the 'Secret of the Creation of Beings'... [Emerald Tablet:] True, true, certain, indisputable, and authentic! Behold, the highest comes from the lowest, and the lowest from the highest; a work of wonders by a single thing..."
  9. ^ Didier Kahn, Le Fixe et le volatil, CNRS Éditions, 2016, pp. 23-23, citing Mandosio 2003, стр. 682–683.
  10. ^ Kahn 1994 citing Julius Ruska's op. cit.
  11. ^ See Rachel Arié Études sur la civilisation de l'Espagne musulmane, Brill Archive, 1990 p. 159
  12. ^ Jack Lindsay, Les origines de l'alchimie dans l'Égypte gréco-romaine (1986) p. 202
  13. ^ Le Liber De secretis naturae du Ps. Apollonius de Tyane, traduction latine par Hugues de Santalla du Kitæb sirr al-halîqa. Édition et présentation par Françoise Hudry, in: Chrysopoeia, 6, p. 1-154
  14. ^ exemplaire de la bibliothèque nationale (Manuscrits occidentaux, inv. Latin 11118 vers 1220)
  15. ^ Mandosio 2005
  16. ^ Printed in Opuscule tres-excellent de la vraye philosophie naturelle des métaulx, traictant de l’augmentation et perfection d’iceux... par Maistre D. Zacaire,... Avec le traicté de vénérable docteur allemant Messire Bernard, conte de la Marche Trevisane, sur le mesme subject. (Benoist Rigaud, Lyon 1574). scanned copy
  17. ^ Joachim Telle, L’art symbolique paracelsien: remarques concernant une pseudo-Tabula smaragdina du 16e siècle in Faivre 1988
  18. ^ Faivre 1988
  19. ^ ' Joachim Telle L’art symbolique paracelsien : remarques concernant une pseudo-Tabula smaragdine du XVIe siècle in Faivre 1988
  20. ^ Éliphas Lévi, Histoire de la Magie, Germer Bailliere, 1860, p. 78-79
  21. ^ secret of the emerald tablet excerpt translated into English from Die Alchemie (1869)
  22. ^ H.P. Blavatsky Isis Unveiled Theosophical University Press, 1972. p. 507-14.
  23. ^ Titus Burckhardt, Alchemy Stuart and Watkins, London, 1967 p. 196 -201
  24. ^ „THE STR CONNECTION”. Acta Archaeologica. 81 (1): 61—65. децембар 2010. ISSN 0065-101X. doi:10.1111/j.1600-0390.2010.00269.x. 
  25. ^ Hutin, Serge (1969). „Un philosophe rosicrucien anglais: Robert Fludd”. Studi Internazionali di Filosofia. 1: 101—106. ISSN 0039-2979. doi:10.5840/studintfil196915. 
  26. ^ Smaragdna ploča (на језику: хрватски), 27. 10. 2014, Приступљено 2019-02-06 
  27. ^ а б „The Emerald Tablet”. tree.org. Приступљено 2019-02-06. 
  28. ^ Weisser 1979, стр. 524–525. A translation based on the superseded edition of Ruska 1926, стр. 158–159 may be found in Rosenthal 1975, стр. 247–248.
  29. ^ Geber, Roger Bacon (1541). In hoc volumine De alchemia continentur haec, Gebri...De inuestigatio[n]e p ... (на језику: Dutch). unknown library. apud Ioh. Petreium. 
  30. ^ Word of Greek origin, from τελεσμός (itself from τελέω, having meanings such as "to perform, accomplish" and "to consecrate, initiate"); "th"-initial spellings represent a corruption. The obscurity of this word's meaning brought forth many interpretations. An anonymous commentary from the 12th century explains telesmus as meaning "secret", mentioning that "divination among the Arabs" was "referred to as telesmus", and that it was "superior to all others"; of this later only the meaning of "a secret" would remain in the word. The word corresponds to طلسم (ṭilasm) in the Arabic text, which does indeed mean "enigma", but also "talisman" in Arabic. It has been asserted that the original meaning was in fact in reference to talismanic magic, and that this was lost in translation from Arabic to Latin (source: Mandosio 2005). Otherwise, the word telesmus was also understood to mean "perfection", as can be seen in Isaac Newton's translation, or "treasure", or other things.
  31. ^ Linden 2003, стр. 27.
  32. ^ Debus 2004, стр. 415.
  33. ^ Debus 2004, стр. 415.

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смарагдна_плоча&oldid=27699333”