Хајнрих Корнелијус Агрипа

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хајнрих Корнелијус Агрипа
Heinrich Cornelius Agrippa von Nettesheim.png
Хајнрих Корнелијус Агрипа фон Нетесхајм
Датум рођења 14. септембар 1486.
Место рођења Келн
Датум смрти 18. фебруар 1535.
Место смрти Гренобл

Хајнрих Корнелијус Агрипа фон Нетесхајм (Келн, 14. септембра 1486. - Гренобл, 18. фебруара 1535.), је био немачки кабалиста, окултиста, астролог, алхемичар, лекар, дипломата и филозоф. У својим делима жестоко је критиковао схоластику и црквене догме, због чега је проглашен јеретиком, а књиге су му забрањене.

Биографија[уреди]

Потомак је древне племићке породице из Нетсхајма у данашњој Белгији. Родио се у Келну где је 1499. године дипломирао на тамошњем универзитету. Сматра се да је вероватно током студирања развио интересовање за окултизам. После студија, започео је војну каријеру у служби немачко-римског цара Максимилијана I Хабзбуршког (1486—1519), стекавши витешки чин због заслуга у борби. Око 1505. путовао је у Француску где је неко време био студент Јохана фон Тритхајма, окултног аутора, кога је упознао у Паризу око 1507. године и уз којег је Агрипа развио интерес за окултне науке и магију чему је посветио већи део живота. У Паризу се, између осталог бавио алхемијским експериментима, а верује се и да је тамо основао прво од бројних тајних друштава какве је касније утемељио широм Европе. Неко време провео је и у Шпанији да би 1509. године предавао на универзитету Доле у Француској где су га монаси прогласили као јеретика због предавања Ројхлиновог дела Де Вербо Мирифицо, због чега се врато војној каријери и отпутовао на дипломатску мисију у Енглеску. До 1510. године завршио је прву верзију свог најзначајнијег дела Окултна филозофија, које је од тада тајно кружило у рукописном облику, да би било објављено тек двадесет година касније у битно проширеном издању.

Током боравка у Италији 1511—1518. године у служби цара, упознао се с хуманистичком културом која је била под јаким утицајем неоплатонистичких, херметичких и кабалистичких радова.

Године 1518. вратио се на север Европе и настанио се у Мецу, где је радио као правни саветник. Ту се наставио бавити алхемијским истраживањима. Касније је отишао у Женеву (1521—1523) па у Фрајбург (1523—1524) где је радио као лекар. Године 1524. отишао је у Лион како би прихватио службу лекарског помоћника Луизе Савојске, мајке француског краља Франсоа I-вог. У Француској је остао до 1528. године, када се одселио у Антверпен, где му је следеће године преминула супруга. У Холандији је стекао наклоност регенткиње Маргарете Аустријске која га је именовала царским архиваром и историчарем. Као историчар, написао је неколико краћих радова укључујући посвету крунисању Карла петог за римско-немачког цара (1530.) и говор поводом смрти Маргарете Аустријске.

Године 1532. ушао је у службу код Хермана фон Виеда, надбискупа Келна, у чијој је служби остао две године, након чега се одселио у Бон.

Агрипа је био оштар противник службене науке тога доба, што је изразио у делу "О испразности и несигурности науке и уметности" из 1530. У неким моментима прелази границу доброга укуса, наиме руга се тадашњим научним постигнућима. Упркос томе, и сам упада у противречност, будући да истовремено настоји пропагирати претпоставке о мистичној страни природе, древним херметичким знањима и окултноме. То је посебно присутно у његовом делу Окултна филозофија у коме на темељу истраживања кабале, гностицизма и херметичких списа развија теорију о трима светова и о "Духу Свемира“. Његово филозофско учење типичан је пример ренесансне мистике.

Током свог луталачког живота, путујући по Немачкој, Француској и Италији радио је као лекар, теолог и војник.

Приватни живот[уреди]

Женио се двапут. Прва супруга, родом из Павије, умрла је 1521. године и с њом је имао једног сина. С другом женом, родом из Женеве, имао је троје деце, двојицу синова и једну кћи.

Агрипина Окултна филозофија[уреди]

Прву верзију свог капиталног дела Окултна филозофија у три књиге написао је још 1510. када је имао двадесет и четири године. Отада је дело кружило у рукопису, стекавши велики углед делом захваљујући тајанствености којом је било обавијено. Рукопис је штампан у проширеном издању тек 1533. године.

То дело представља енциклопедијски преглед и егзегезу езотеријске и посебно херметичке мисли у којем је Агрипа настојао обухватити све оно што је у његово време било познато о херметизму и магији.

Дело се састоји од три књиге. У првој књизи Агрипа образлаже оно што назива Природном Магијом и ту расправља о четири елемента (земља, ваздух, вода и ватра), те о дивинацији, о планетама и њиховим херметичким кореспондентима. Друга књига бави се Небеском Магијом која укључује гематрију, бројеве, кабалу, пентаграме, геомантијске облике, анђеоско писмо, астрологију, талисмане, магијске квадрате и планетарне печате. Трећа књига посвећена је Обредној или Божанској Магији која обухвата платонизам, кабалистику, зле духове и демоне, божанска имена и печате духова.

Агрипа у легенди[уреди]

Агрипа се доста трудио створити ауру тајновитости око себе и свог деловања па су о њему, још за његова живота, кружиле, разне фантастичне приче. Могао се видети у пратњи црног пса за ког су празноверни људи веровали да је демон. Такође, пренеле су се приче да је у крчмама плаћао новцем који би се, након његова одласка, претварао у безвредне материјале. Наводно је поседовао магичну куглу којом је могао видети временски и просторно удаљене догађаје. Иако се већина ових прича, без проблема може разоткрити као шарлатанство и превара, о чему постоје докази, несумњиво је да је Агрипа оставио трага у развитку и систематизацији херметичке мисли ондашњега времена и допринео даљњем ширењу окултистичких традиција.

Занимљивости[уреди]

  • Изузев три књиге "Окултне филозофије", Агрипи се приписује ауторство и над четвртом, штампаном 1559. која садржи текстове црне магије. Агрипин ученик и познати демонолог Јохан Вејер (1515—1565) одбацује наводно Агрипино ауторство те књиге.
  • У компјутерској игри "Amnesia: The Dark Descent", он је још наводно био жив а година је била 1839. Радио је као саветник рада антагониста, мистериозног Александра Брененбурга.

Дела[уреди]

  • De incertitudine et vanitate scientiarum atque artium declamatio invectiva (О испразности и несигурности науке и уметности), 1527.
  • Declamatio de nobilitate et praecellentia foeminei sexus (Рецитат о племенитости и одличности женског рода) 1529.
  • De occulta philosophia libri tres (Окултна филозофија I-III) (1531—1533.)

Види још[уреди]

Литература[уреди]