Птолемејско краљевство
Птолемејско краљевство (грч. Πτολεμαϊκὴ βασιλεία)[1] је хеленистичка држава која се обухватала територију данашњег Египта, а на врхунцу моћи и Левант, делове данашње Либије, Мале Азије, Арабије и Грчке. Име је добила по Птолемеју, македонском генералу у војсци Александра Великог који је именован гувернером Египта недуго након Александрове смрти. Користећи ратове дијадоха, Птолемеј је стекао de facto независност и проширио територије под својом влашћу пре него што се године 305. п. н. е. прогласио краљем, односно наследником древних египатских фараона. Птолемеј и његови наследници из династије Птолемејида су Египат учинили политички најстабилнијом и једном од најбогатијих хеленистичких држава, а главни град Александрија је постала највећи град античког света и главно средиште античке, односно западне културе. Каснији владари су из ове династије су постајали све слабији и слабији док последња краљица Клеопатра VII својим самоубиством 30. п. н. е. није омогућила Римљанима да преузму власт и Египат учине властитом провинцијом.
Овај чланак је део серије о историји Египта |
Историја Египта |
---|
![]() |
Праисторија |
Референце[уреди]
- ^ Диодор са Сицилије, Bibliotheca historica, 18.21.9
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Птолемејско краљевство на Викимедијиној остави. |