Совјет

Из Википедије, слободне енциклопедије

Совјет (рус. совет, савет) изворно је био раднички савет (радничко веће) у касним данима Царске Русије.

Касније су Совјети били представнички органи власти у Совјетској Русији и неким другим државама од 1917. до 1922. године, а од 1922. до 1991. у Совјетском Савезу.

Историјат[уреди]

Према званичној совјетској историографији, први Совјет био је основан током Руске револуције у мају 1905. године у Ивановско-Вознесенској области за време великог штрајка 40.000 радника.[1]

У својим мемоарима Волин (руски анархиста и револуционар Всеволод Михаилович Ејхенбаум) тврди да је лично присуствовао оснивању Совјета у Санкт Петербургу у јануару, 1905. године. Совјети су касније преобликовани од стране бољшевика, као основне организационе јединице друштва и државе.

Изворно, Совјети су били широк фронт директне демократије. Руски марксисти учинили су их инструментом борбе против државне власти Александра Керенског, тако да је између Фебруарске и Октобарске револуције Петроградски Совјет био најмоћнија политичка снага у земљи.

Поклич - Сва власт совјетима (рус. Вся власть советам) - био је борбени позив против Руске привремене владе коју је водио Александар Керенски. Овај поклич почели су да користе и неки други марксистичко-лењинистички покрети, као Комунистичка партија Кине у Кинеској Совјетској Републици пред Дуги марш.

По доласку бољшевика на власт, совјети су се проширили на свако орган који би било састављен од совјетских представника како по хијерархијској структури тако и по републичком принципу територијалне поделе земље. На врху те пирамиде совјетске власти био је Врховни Совјет (рус. Верховный Совет) који је основан новембра 1922. године.

Учвршћивањем совјетске власти и локални државни органи названи су совјети, са придевима који би означавали административни ниво, касније се усталило краћење тих назива, тако је: горсовјет (городские совјет, градски савет), рајсовјет (рајоније совјет: савет месне заједнице), селсовјет(селскиј совјет: сеоски савет).

Називи[уреди]

У појединим републикама Совјетског Савеза, совјет је носио другачије (национално) име.

Референце[уреди]

  1. Manfred Hildermeier:Die Russische Revolution 1905–1921 (Suhrkamp, Frankfurt am Main, 1989. pp. 54) ISBN 3-518-11534-0

Литература[уреди]