Социологија архитектуре

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Социологија архитектуре је социолошко проучавање изграђене средине и улога архитеката у модерном друштву.

Архитектура се може посматрати из естетског, инжењерског и друштвеног аспекта. Изграђену средину чине дизајниран простор и свакодневне људске активности, две ствари које су повезане и не могу једна без друге. На нама је да разумемо овај међусобни однос и објаснимо га. Друштвених установа има много и оне захтевају функционални простор из ког људи могу да извуку неку корист. Начин пројектовања грађевина који испуњава потребе друштвених установа и уопште потребе друштва представља усаглашеност друштвених аспеката у архитектури.

Социологија културе[уреди]

Архитектура је визуелна форма ("гешталт") друштва. У оквиру тога, различити типови градње (архитектура потрошње, мобилности, политике и религије, као и фабрика, затвора, биоскопа, итд.) би могли да постану предмет архитектонске социологије. На пример: како специфична архитектура исказује структуру и принципе датог друштва.

Класична социологија архитектуре[уреди]

Социолошка анализа архитектуре може се пронаћи код класичних аутора социологије- Марсел Маус (енг. Marcel Mauss), Волтер Бенџамин (енг. Walter Benjamin), Норберт Елијас, Мајкл Фокалт (енг. Michel Foucault), Ернст Блох, Зигфрид Крацауер (нем. Siegfried Kracauer), Пјер Бурдије, Маурис Халбвац (енг. Maurice Halbwachs), Карел Тајг (енг. Karel Teige) и остали.

Социологија архитектонских артефаката[уреди]

Социологија технологије нуди приступ (архитектонским) артефактима. Ова социологија се претежно интересује за ствари техничке природе; уметност није срж ове дисциплине. Перспектива архитектуре артефакта би била питање 'интеракције' архитектуре и предмета: како одређена архитектура сугерише начине, покрете, перцепцију.

Урбана социологија и социологија простора[уреди]

Термин друштвени простор користили су Пјер Бурдије и други (за разлику од архитектуре и изграђене средине) у више апстрактном смислу: као друштвено конституисане просторне структуре. Џорџ Симел је основао социологију простора и посматрао је архитектуру друштва.

Симел је открио и урбану социологију у питању специфичних начина живота у великим градовима (Велики градови и духовни живот, 1903). Урбана социологија се примарно бави друштвеним структурама унутар града: њихова гледишта су на пример, процеси сегрегације, урбанизације и пад градова. Сада је фокус истраживања на разликама међу градовима, што је више повезано са социологијом архитектуре. Роналд Даус представља нове концепте у овој области, проучавајући историју већих европских градова.

Референце[уреди]

  • Paul Jones, The Sociology of Architecture: Constructing Identities, Liverpool University Press 2010 (in print).
  • Heike Delitz, Gebaute Gesellschaft. Architektur als Medium des Sozialen, Frankfurt/M., New York 2010.
  • Heike Delitz, Architektursoziologie. Reihe Einsichten. Themen der Soziologie, Bielefeld 2009.
  • Joachim Fischer/Heike Delitz (eds.), Die Architektur der Gesellschaft. Theorien für die Architektursoziologie, Bielefeld: transcript 2009.
  • Olivier Chadoin, Etre architecte : les vertus de l'indétermination - de la sociologie d'une profession à la sociologie du travail professionnel, Presses Universitaires de Limoges, 2007.
  • Heike Delitz, Die Architektur der Gesellschaft. Architektur und Architekturtheorie im Blick der Soziologie, in: Wolkenkuckucksheim - Cloud-Cuckoo-Land - Vozdushnyi zamok. Internationale ZS für Theorie und Wissenschaft der Architektur, 10. Jg. H. 1 (Sept. 2006): »From Outer Space: Architekturtheorie außerhalb der Disziplin« (https://web.archive.org/web/20070610121835/http://www.tu-cottbus.de/BTU/Fak2/TheoArch/wolke/deu/Themen/051/Delitz/delitz.htm).
  • Herbert Schubert, Empirische Architektursoziologie, in: Die alte Stadt 1/2005, 1-27
  • Joachim Fischer/ Michael Makropoulos (Hg.), Potsdamer Platz. Soziologische Theorien zu einem Ort der Moderne, München 2004
  • Schäfers, Bernhard (2003). Architektursoziologie. Opladen (Leske + Budrich). ISBN 978-3-8252-8254-7. 
  • Gieryn, Thomas: What Buildings do, in: Theory and Society 31 (2002), 35-74
  • Ankerl, Guy (1983). Experimental Sociology of Architecture. A Guide to Theory, Research and Literature. The Hagu], Paris, New York: Mouton de Gruyter Publ. ISBN 978-90-279-3219-8. 
  • Anthony D. King (ed.), Buildings and Society: Essays on the Social Development of the Built Environment, London 1980
  • Robert Gutman, "Architecture from the Outside In: Selected Essays by Robert Gutman (ed. Dana Cuff, John Wriedt), Princeton Architectural Press, 2010. "People and Buildings" (ed. Robert Gutman, Nathan Glazer), Transaction Publishers, 2009. "Architectural Practice: A Critical View," Princeton Architectural Press; 5th edition, 1997.
  • www.architektur-soziologie.de task force Sociology of architecture in the German Sociological Association
  • Espaces et Sociétés « Sociologie et architecture : matériau pour une comparaison européenne », Olivier Chadoin et Viviane Claude (Coord), n°142, juin 2010.
  • Chadoin Olivier, « Le sociologue chez les architectes – Matériau pour une sociologie de la sociologie en situation ancillaire », Sociétés contemporaines, n°3/75, 2009.
  • Chadoin Olivier, Grudet Isabelle (Dir.), La sociologie de l’architecture : un domaine de savoir en construction ?, publication en 2014 aux Presses Universitaires de Rennes, coll. « Le Sens Social »