Споменик природе Арборетум Шумарског факултета

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Споменик природе Арборетум Шумарског факултета
Sumarski Fakultet Bg arboretum.jpg
Опште информације
МестоБеоград
ОпштинаЧукарица
Држава Србија
Координате44°49′00″ СГШ; 20°28′00″ ИГД / 44.816667° СГШ; 20.466667° ИГД / 44.816667; 20.466667
Година заштите2011
Степен заштитеIII
Површина6.7 ha
СтаратељУниверзитет у Београду Шумарски факултет[1]
[[1] Званични веб-сајт]
Ариши (Larix decidua) у Арборетуму
Арборетум у јесен

Споменик природе Арборетум Шумарског факултета представља зелену површину специфичне намене, са изузетном ботаничком и пејзажно-архитектонском вредношћу. То је споменик природе флористичког карактера, подигнут на ободу ужег градског језгра.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Арборетум Шумарског факултета у Београду формиран је у периоду између 1956. и 1959. године после пресељења Шумарског факултета из зграде Пољопривредног факултета у Земуну у садашњу зграду на Бановом брду. Арборетум је основао професор Дендрологије са фитоценологијом на тадашњој Катедри Гајења шума Одсека за шумарство Бранислав Јовановић, са својим сарадницима. Професор Јовановић био је управник Арборетума све до пензионисања 1984. године.[2]

Карактеристике терена[уреди | уреди извор]

Арборетум је формиран на простору окућнице Факултета, на некадашњем станишту мешовитих аутохтоних шума сладуна и цера. Смештен је на северозападној падини Кошутњака, изнад леве обале Топчидерске реке, на надморској висини 110-125 м. Заузима површину од око 6,7 хектара.[1] Просторно и функционално је повезан са системом градског зеленила.[3]

Концепт арборетума[уреди | уреди извор]

Арборетум је конципиран и подигнут као наставно средство, пре свега за савлађивање тадашњег наставног програма Дендрологије са фитоценологијом, а касније и програма Декоративне дендрологије. Касније у њему почиње да се изводи и практична и теренска настава из Генетике са оплемењивањем биљака, Ботанике са анатомијом дрвета, Шумских култура и плантажа, Семенарства, расадничарства и пошумљавања, Гајења шума, Цвећарства, Уређивања и гајења паркова, Производње садног материјала и бројних других наставних дисциплина, какве су Геодезија, Шумска транспортна средства, Наука о прирасту и др.[2] Његов географски положај, еколошке карактеристике заступљених представника дрвенастих и жбунастих врста, концепција поља, парцела, априлака, стаза, алеја и парковског мобилијара, обезбеђују обиље грађе за стварање научних и стручних студија.[1]

Флористички садржај[уреди | уреди извор]

Флористичка разноврсност Арборетума огледа у великој заступљености егзота, аутохтоних и алохтоних дрвенастих и жбунастих врста. Биљни фонд обухвата око 2оо дрвенастих врста, подврста, хибрида и култивара, представљених са око 1.500 појединачних примерака. Разноврстан биофонд, систематски распоређен на повезаним целинама, чини овај Споменик природе изузетно атрактивним.[1]

Према систематској припадности, у Арборетуму је заступљено 218 лишћарских врста (Angiospermae) и 24 четинарске врсте (Gymnospermae). Према пореклу, овде расте укупно 77 аутохтоних (домаћих) врста дрвећа и жбуња и 146 алохтоне (увезене) врсте. Као дендролошки раритети или импозантни примерци истичу се између осталих:[4]

Алпинум

У оквиру Арборетума налази се и алпинум, на две парцеле површине 55,5 и 62,5 m2 који представља јединствену геолошку, ботаничку и дендролошку колекцију, са више од 40 врста декоративних лишћара и четинара, употпуњену са преко 80 врста перена.[3]

Као непосредна последица развоја Арборетума на површини окућнице Факултета формиран је и расадник са стаклеником, површине 200 м2, и Дунемановим лејама за узгој садног материјала и цветних култура на отвореном простору, намењеног како потребама наставе и научно-истраживачког рада, тако и комерцијалном пласману.[4]

Заштита[уреди | уреди извор]

Због своје јединствене, ботанички разноврсне збирке дендрофлоре на отвореном простору, а такође и ради очувања и унапређења генофонда аутохтоне, алохтоне и егзотне дендрофлоре, као и ретких, ендемичних и реликтних врста, намењених научно-истраживачком раду и образовању, Арборетум Шумарског факултета проглашен је за Споменик природе. Заштићен је на основу Закона о заштити природе јула месеца 2011. године. Заштићено подручје сврстано је у III категорију, као заштићено подручје од локалног значаја, са установљеним режимом заштите II степена. Управљање заштићеним подручјем поверено је Шумарском факултету Универзитета у Београду.[3]

Функцие Арборетума[уреди | уреди извор]

Осим што има своју специфичну, научно-истраживачку функцију, Арборетум шумарског факултета чини и део система градског зеленила, па је изражен и његов естетски, еколошки и санитарно-хигијенски значај за непосредну околину. осим тога, током низа година у рад на његовом одржању и унапређењу укључиване су генерације студената и наставника Факултета, али и ђака основних и средњих школа са подручја општине и шире, као и чланова бројних удружења грађана. У арборетуму се организује и програм „хортикултурне терапије”, намењен особама са посебним потребама. Такође се у Арборетуму одвијају бројне едукативне активности друштвено одговорних компанија и организација, чиме се ради на развијању културе волонтерског рада и еколошке свести корисника овог простора.[4]

Сарадња са локалном заједницом[уреди | уреди извор]

На простору Арборетума дужи низ година одвија се инклузивна практична настава и различите ваннаставне хортикултурне активности у сврху обуке за поједине образовне профиле, али и активности ради постизања специфичних терапеутских циљева или рехабилитације особа са посебним потребама. Овај програм инклузивне практичне наставе похађају ђаци Средње занатске школе и полазници Центра за децу и омладину ометену у развоју Чукарица. Специфичан вид активности у Арборетуму представља и практична настава студената Високе здравствене школе из Земуна, у склопу предмета Здравствени туризам и Велнес програми.[5]

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Арборетум”. Званична презентација. Универзитет у Београду Шумарски факултет. Приступљено 19. 5. 2018. 
  2. 2,0 2,1 „Историјат”. Званична презентација. Универзитет у Београду Шумарски факултет. Приступљено 19. 5. 2018. 
  3. 3,0 3,1 3,2 План управљања Споменика природе "Арборетум Шумарског факултета" (PDF). Београд: Универзитет у Београду Шумарски факултет. 2011. Приступљено 19. 5. 2018. 
  4. 4,0 4,1 4,2 „Арборетум Шумарског факултета у Београду”. Званична презентација. Градска општина Чукарица. Приступљено 19. 5. 2018. 
  5. ^ Vukin, Marina; Kalember, Marko (25. 4. 2016). „Primer dobre inkluzivne prakse u spomeniku prirode “Arboretum Šumarskog fakulteta” u Beogradu”. Medical Spa Asocijacija. Приступљено 19. 5. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]