Стеван Бешевић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Стеван Бешевић
Датум рођења(1868-08-23)23. август 1868.
Место рођењаСремска Митровица
 Аусро-Угарска
Датум смрти6. новембар 1942.(1942-11-06) (74 год.)
Место смртиБеоград
 Југославија

Стеван Бешевић (Сремска Митровица, 23. август 1868Београд, 6. новембар 1942) је био судијски чиновник, адвокат, новинар, уредник сатиричног листа Врач погађач и илустрованих дечјих новина Наш лист, конструктор и градитељ летећих модела.

Песник[уреди]

Сарађивао је у разним часописима. Писао је песме. „Као песник нема снажжнијих акцената у изразу ни дуббине у емоцији. Његова поезија је више дескриптивна, одише нећим старинским и конвенционалним. Има нешто успелих песама за децу, али те дечје и хумористично-сатиричние песме (око 1.000) — у доба Змаја или одма после њега — немају много духа и оштрине.“ [1]

Конструктор[уреди]

Прве моделе авиона израдио је у загребу и демонстрирао их 1910. године. Касније је наставио рад у Београду, а то демострирао 1911. године, где је највише пажње побудио лет модела хеликоптера. После Првог светског рата наставио је са новим моделима једнокрилаца, двокрилаца па и вишекрилаца, а циљ му је био проверавање замисли о усавршавању авиона, те је стекао признања за неколико патената из аеро-наутике. Његови модели су за погон користили гумену траку.

Библиографија[уреди]

  • Стручак цвијећа у спомен открића споменика неумрлом српском пјесника Ивану Гундулићу, Сплит 1893;
  • Нове пјесме, Сплит 1894;
  • Пјесме III, Сплит 1894;
  • Побратими, родољубива драма, Дубровник 1895;
  • Слобода и живот, Споменица Светозару Милетићу, Загреб 1896;
  • Моји записници, слике и успомене, Загреб 1897;
  • Од шале до сатире, сатиричне песме, Загреб 1900;
  • Са старих жица, Београд 1931;
  • У граду жалости, Београд 1940.

Извор[уреди]

  1. ^ Текст Уроша Џонића, управника Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980

Литература[уреди]

  • Текст Зденка Јуреше, наставника летења, Загреб у Енциклопедији физичке културе ЈЛЗ Загрем, књика друга стр.526.