Милица Бешевић

С Википедије, слободне енциклопедије
Милица Бешевић
Милица Бешевић
Лични подаци
Датум рођења(1896-02-03)3. фебруар 1896.
Место рођењаСплит, Аустроугарска
Датум смрти6. април 1941.(1941-04-06) (45 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Југославија
ОбразовањеШкола за умјетност и обрт у Загребу, Уметничка школа у Београду
Занимањесликарка, сценографкиња
Породица
ПородицаСтеван Бешевић (отац), Никола Бешевић (брат)
Уметнички рад
Период1922 — 1941
Утицаји одУрош Предић

Милица Бешевић (Сплит, 3. фебруар 1896 — Београд, 6. април 1941) била је српска академска сликарка, сценограф, илустратор, конзерватор и рестауратор слика. Део њене заоставштине налази се у легату породице Бешевић у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” у Београду.

Биографија[уреди | уреди извор]

Милица Бешевић рођена је 3. фебруара 1896. године у Сплиту, од оца Стевана, адвоката и новинара, и мајке Олге, у веома бројној уметничкој породици. Њен отац Стеван превео је породицу за Београд 1911. године, пре почетка Првог светског рата, како би избегао ратовање у аустроугарској униформи против Србије.[1][2]

Прве сликарске потезе учила је током рата у Београду, у атељеу сликара Уроша Предића, где је њена сестра Вукосава била модел. Брат Никола такође је постао академски сликар. Након Првог светског рата Бешевићева је завршила загребачку Школу за умјетност и обрт, као и београдску Уметничку школу.[3] Први пут је самостално излагала по дипломирању, 1922. године, на Петој југословенској изложби. Провела је извесно време (1926) у Паризу, где је највише боравила у атељеу руског уметника Чухајева. У Француској је открила свет боја које су је надахнуле да их користи у ликовном изражавању. Један критичар примећује (1934): Гђица Милица Бешевић слика широко, смело и са пуно ведрине.[4] Одржала је више самосталних изложби, 1931. године у Београду, износећи пред публику серију пејзажа, потом 1932. године у родном Сплиту, а 1934. године поново у Београду.[5][2] Исте 1934. године, априла месеца, са братом Николом преноси изложбу у бугарску престоницу Софију.[6]

Милица у свом атељеу

Имала је атеље у Призренској улици број 3, на четвртом спрату, у Београду, некадашњој Цариградској улици. Њено стваралаштво било је под великим Предићевим утицајем и премда је показивала дар да импресионистички доживи сликарски мотив, није припадала ниједној уметничкој групи. Мотиве за сликање налазила је у Паризу и на мору свог завичаја, где је редовно одлазила. Највише се међу њеним делима истичу пејзажи.[2]

Милица са оцем Стеваном Бешевићем.

Заједно са колегом Пашком Вучетићем радила је као сликар конзерватор београдског Народног музеја, у коме су копирали српске средњевековне фреске (она - из манастира Каленића и Мораче), за прву њихову изложбу.[7] Била је прва жена сценограф Народног позоришта у Београду, од 1936. до 1941. године, где је поставила 18 пројеката и важила за прву даму ауторски засноване сценографије.[8] Радила је као илустратор Политике, где је својим цртежима илуминирала божићне додатке. Њена пленеристичка ведута - уље на платну, „Предео с мора” (1934), део је Уметничке збирке Политике.

Милица се није никад удавала. Трагично је погинула 6. априла 1941. године у стану својих родитеља, за време нацистичког бомбардовања Београда, када су изгубљени и многи њени радови.[9] Тада је погинула и њена мајка Олга, а тешко су рањени отац Стеван и сестра Вукосава.[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Портрет сестре Вуке Бешевић, насликала Милица Бешевић [11]
    Портрет сестре Вуке Бешевић, насликала Милица Бешевић [11]
  • Иво Бешевић као дечак, слика Милице Бешевић [11]
    Иво Бешевић као дечак, слика Милице Бешевић [11]
  • Мртва природа, 1939.
    Мртва природа, 1939.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Bešević-Boreli, Ivanka. (1998). Radost boja : život i delo Nikole Beševića. Narodni muzej. стр. 14—15. OCLC 47804928. 
  2. ^ а б в Bogunović, Slobodan-Giša; Богуновић, Слободан-Гиша,. Ljudi Politike : leksikon saradnika (1904-1941). Beograd. стр. 44—45. ISBN 978-86-7607-148-7. OCLC 1159703986. 
  3. ^ "Време", Београд 3. мај 1940.
  4. ^ "Живот и рад", Београд 20/1934.
  5. ^ "Правда", Београд 11. јул 1937.
  6. ^ "Правда", Београд 23. април 1934.
  7. ^ "Зборник Народног музеја", Београд 11/1983.
  8. ^ Боривоје С. Стојковић: "Историја српског позоришта од средњег века до модерног добва", Београд 1979.
  9. ^ Драгољуб Јовановић: "Људи, људи...", Београд 1975.
  10. ^ Bešević-Boreli, Ivanka. (1998). Radost boja : život i delo Nikole Beševića. Narodni muzej. стр. 192. OCLC 47804928. 
  11. ^ а б Слика се данас налази у Удружењу „Адлигат” у Београду.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Милица_Бешевић&oldid=26939527”