Султанија Ајше (ћерка Мурата III)
| Султанија Ајше | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1568. |
| Место рођења | Маниса, Османско царство |
| Датум смрти | 15. мај 1605. (36/37 год.) |
| Место смрти | Истанбул, Османско царство |
| Гроб | Аја Софија |
| Породица | |
| Супружник |
|
| Потомство | син и ћерка |
| Родитељи | Султан Мурат III Султанија Сафије |
| Династија | Османска династија |
| султанија Османског царства | |
Султанија Ајше (тур. Ayşe Sultan; 1568, Маниса — 15. мај 1605, Истанбул) била је султанија Османског царства и ћерка султана Мурата III и султаније Сафије. Њен брат био је султан Мехмед III.[1][2]
Биографија[уреди | уреди извор]
Ајше је била ћерка Мурата III и његове омиљене жене, Сафије. Иако је Мурат III имао преко стотину деце, са Сафије је имао још два сина и неколико ћерки. Најстарији од њих били су Мехмед III, који је касније постао и султан и Хумашах, која је била најстарија ћерка Мурата . Имала је млађе сестре султаније Фатму и Михримах. Извештај из 1584. наводи да је Ајше имала 16 година и да је обећана Ибрахим-паши.
Још 1583. године, амбасадори су забележили да султанија Нурбану жели да другу најстарију ћерку свог сина уда за Капичибаши Махмут-бега. Након смрти мајке султана Мурата, под утицајем султаније Сафије, Мурат је верио своју ћерку Ајше 1584. године за Ибрахим-пашу, а Махмут-бега је оженио у децембру 1584. године султанијом Хатиџе, ћерком Ајше Хумашах.
Била је удата за Ибрахим-пашу Дамада, који је у периоду 1599—1601. године обављао функцију великог везира. Познато је да је с њим имала једног сина и једну ћерку, али њихова имена нигде нису записана.[3][2] Након Ибрахим-пашине смрти 1601. године, удала се за управника провинције у Египту, Јемишки Хасан-пашу. И он је као супруг најстарије султанове сестре, постао нови велики везир.
Мехмед III је наредне године наредио да Хасан-паша буде погубљен. Ајше је послала писмо својој мајци, султанији Сафије, и брату, у коме је тражила опрост за свог супруга. На то јој је Мехмед III одговорио да ће га и она пратити у смрти, ако буде наставила да инсистира.[4] Хасан-паша је погубљен 18. октобра 1603. Ајше се 1604. удала за Гузелџе Махмуд-пашу (умро 1606), који је био супруг султаније Нергисшах.[5][6]
Ајше је важила за веома образовану султанију. Познато је да је поседовала превод књиге „Уздизање благодатних звезда и извора суверености” (тур. Matali' us-sa'ade ve menabi' us-siyade).[7]
Умрла је 15. мај 1605. и сахрањена је у маузолеју свог брата, султана Мехмеда III, у Аја Софији.[6]
Хуманитарни рад[уреди | уреди извор]
Ајше је била добро позната по свом хуманитарном раду. У свом тестаменту, тражила је да се њено богатство подели сиромашнима, гладнима и болеснима. Један део новца наменила је и светим градовима, Меки, Медини и Јерусалиму.[8][9]
У популарној култури[уреди | уреди извор]
Лик султаније Фахрије, који у популарној ТВ серији Величанствени век: Косем већим делом је заснован на историјском лику султаније Ајше.[10] У стварности, султанија Фахрије није била ћерка Сафије султаније, већ непознате конкубине. С друге стране, осим имена, разликују се и по години смрти, пошто је Ајше умрла 1605, док је Фахрије по историји умрла 1656. године. У серији је према томе, највероватније дошло до замене Ајшине судбине са судбином једне од најмлађих ћерки Мурата III.[11]
Породично стабло[уреди | уреди извор]
| 6. Сулејман Величанствени | ||||||||||||||||
| 4. Селим II | ||||||||||||||||
| 7. Хасеки Хурем Султанија | ||||||||||||||||
| 2. Мурат III | ||||||||||||||||
| 5. Султанија Нурбану | ||||||||||||||||
| 1. Султанија Ајше | ||||||||||||||||
| 3. Султанија Сафије | ||||||||||||||||
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Peirce 1993, p. 95.
- ^ а б Uluçay 2011, p. 74.
- ^ Peirce 1993, p. 123.
- ^ Çeliktemel 2012, p. 72.
- ^ Tezcan, Baki (новембар 2001). Searching for Osman: A reassessment of the deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). стр. 328 n. 18.
- ^ а б Uluçay 2011, p. 75.
- ^ Fetvacı, Emine (2013). Picturing History at the Ottoman Court. Indiana University Press. стр. 36. ISBN 978-0-253-00678-3.
- ^ Narodna biblioteka "Sv. sv. Kiril i Metodiĭ. Orientalski otdel, International Centre for Minority Studies and Intercultural Relations, Research Centre for Islamic History, Art, and Culture (2003). Inventory of Ottoman Turkish documents about Waqf preserved in the Oriental Department at the St. St. Cyril and Methodius National Library: Registers. Narodna biblioteka "Sv. sv. Kiril i Metodiĭ. стр. 215.
- ^ Peirce 1993, p. 202.
- ^ „Hümaşah Sultan kimdir?”. hurriyet. 11. март 2016. Приступљено 28. април 2021.
- ^ Öztuna, Yılmaz. Osmanlı devleti tarihi Архивирано 2017-08-01 на сајту Wayback Machine. — Faisal Finans Kurumu, 1986.
Литература[уреди | уреди извор]
- Tezcan, Baki (новембар 2001). Searching for Osman: A reassessment of the deposition of the Ottoman Sultan Osman II (1618-1622). стр. 328 n. 18.
