Сунцокрети

Из Википедије, слободне енциклопедије
За другу употребу, погледајте страницу Сунцокрети (филм).
Сунцокрети
Tournesols
Vincent Willem van Gogh 127.jpg
Уметник Винсент ван Гог
Година 1888.
Правац Постимпресионизам
Сликарска техника Уље на платну
Дименензије 92,1 × 73 cm
Место Национална галерија

Сунцокрети (франц. Tournesols) су тема две серије слика мртве природе холандског сликара Винсента ван Гога. Прва серија слика, насликана у Паризу 1887, представља на земљу положене сунцокрете, за разлику од друге серије, настале у Арлу годину дана касније, која представља букет сунцокрета у вази. Две слике из париског периода купио је Ван Гогов пријатељ - уметник Пол Гоген. Око осам месеци касније, Сунцокрети су постали декорација једне од соба Жуте куће, собе у којој је Гоген требало да одседне.

Париски Сунцокрети[уреди]

Ван Гог је две године живео са својим братом Теом у Паризу, 1886-1888. године. О Ван Гоговим активностима из тог времена се мало зна, осим да је у том периоду променио технику којом је стварао слике мртве природе. Упознао је кључне уметнике импресионизма, поентилизма и других покрета у уметности и оно што је од њих научио уносио је у своја дела. Расположење у његовим делима се знатно мења, експериментише са бојом, светлошћу и новим техникама.

Две слике сунцокрета из овог периода Ван Гоговог стваралаштва поседовао је Пол Гоген.


Сунцокрети из Арла[уреди]

Током свог боравка у Арлу, Ван Гог је позвао Гогена да му се придружи, како би ту заједно основали атеље. У писму брату Теу, Ван Гог је написао: Сада кад се надам да ћу живети са Гогеном у нашем атељеу, желим да направим декорације за атеље. Ништа осим великог цвећа.[1]


Сунцокрети и пријатељство[уреди]

Ван Гог је стварање започео у касно лето 1888. године и наставио је и током наредне. Једна слика је служила као декорација Гогенове собе. Слике приказују сунцокрете у свим фазама живота, од пуног цвата до увенућа. Због употребе спектра жуте боје, слике су сматране иновативним. У писмима које је писао брату, Ван Гог открива суштину и Гогенову очараност Сунцокретима.[2]

Сунцокрети и контроверза[уреди]

31. марта 1987. јапански магнат Јасуо Гото је на аукцији у Лондону купио Ван Гогово дело Мртва природа: Ваза са петнаест сунцокрета за 39.921.750 долара, највећу количину новца издвојену за једно уметничко дело у том тренутку.[3] Након куповине дела, подигла се прашина око тога да ли је купљено дело оригинал или фалсификат.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]