Зеба

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Зеба
Chaffinch (Fringilla coelebs).jpg
Мужјак подврсте F. c. coelebs (Хесен)
Fulda Buchfinkweibchen Juni 2012.JPG
Женка подврсте F. c. coelebs (Хесен)
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
F. coelebs
Биномијално име
Fringilla coelebs
Linnaeus, 1758
Rangemap-pinson.PNG
Ареал зебе
     „Coelebs група подврста” станарица      „Coelebs група подврста” селица лети      „Coelebs група подврста” селица зими      „Coelebs група подврста” подручја где је пренета
     „Canariensis група подврста”      „Spondiogenys група подврста”

Зеба (лат. Fringilla coelebs) је врста птице певачице из рода зеба (Fringilla) и породице зеба (Fringillidae). Насељава већи део Европе, део западне Азије и Северне Африке.

Подврсте[уреди]

Описан је велики број подврста зебе, на основу разлике у боји перја одраслих мужјака. Подврсте могу бити груписане у три групе: „coelebs група подврста” која насељава Европу и Азију, „spondiogenys група подврста” која насељава Северну Африку и „canariensis група подврста” која насељава Канарска острва.[2] Подврсте са острва Мадеира и Азорских острва се налазе или у „canariensis групи подврста”[3] или у „spondiogenys групи подврста”.[2]

На основу анализа ДНК може се закључити да су „coelebs група подврста” и „spondiogenys група подврста” у ближем сродству једна са другом, него што је било која од њих са „canariensis групом подврста”.[4][5]

Coelebs група подврста[уреди]

  • Coelebs група подврста”:
Мужјак подврсте F. c. coelebs

Canariensis група подврста[уреди]

  • Canariensis група подврста”:
Мужјак подврсте F. c. palmae

Spondiogenys група подврста[уреди]

  • Spondiogenys група подврста”:
Мужјак подврсте F. c. africana
    • F. c. africana (Мароко, северозападни Тунис, североисточна Либија)
    • F. c. spodiogenys - атласка зеба (источни Тунис и северозападна Либија)

Опис[уреди]

Зеба достиже дужину тела од 14,5 cm, распон крила од 24,5–28,5 cm и тежину од 18–29 g.[3] Одрасли мужјак подврсте F. c. coelebs има црно чело; плавосиво теме, потиљак и задњу страну врата; доњи део леђа је маслинастозелене боје; Горњи део леђа, груди, грло и образи су смеђе боје; трбух је беличасто смеђ; централни пар репних пера је тамно сив, док су остала репна пера црне боје, са изузетком два спољна пера која су беле боје; оба крила су црнобела, са жућкастим врхом.[3]

Мужјаци две северноафричке подврсте F. c. africana и F. c. spodiogenys имају црно чело; плавосиво теме, потиљак, образе и задњу страну врата; беле обрве; светла маслинасто зелена леђа и светло розе грло, груди и трбух.

Мужјаци канарских подврста F. c. canariensis и F. c. palmae имају плаво теме, потиљак, задњи део врата и горњи део леђа; мужјаци подврста F. c. maderensis са острва Мадеире и F. c. moreletti са Азорских острва су по изгледу слични мужјацима подврсте F. c. canariensis али имају жутозеленкасту линију на превоју између врата и леђа.[6]

Мужјак подврсте F. c. maderensis

Женка има много монотоније перје од мужјака. Глава и већина горњих делова тела су различитих нијанси сивосмеђе. Доњи делови тела су светлије боје. Доњи део леђа је маслинасто зелене. Крила и реп су слични крилима мужјака. Младунци су по изгледу слични женки.[7]

Распрострањеност и станиште[уреди]

Зеба се гнезди у шумовитим подручјима у којима се температура у јулу месецу креће између 12 и 30 °C.[8] Област у којима се гнезди обухвата северозападну Африку, већи део Европе и део Азије са умереном климом све до реке Ангаре и јужног краја Бајкалског језера. На Макаронезијским острвима у Атлантском океану: Азорским острвима, Канарским острвима и острву Мадеира гнезди неколико подврста зебе.[2] Са Британских острва зеба је пренета у неколико бивших британских прекоморских територија у другој половини 19. века. На Новом Зеланду зеба је населила и Северно и Јужно острво до 1900. и данас претставља једну од најраспрострањенијих врста птица певачица на овим острвима.[9][10] У Јужноафричкој републици постоји веома мала гнездећа колонија зеба у предграђима Кејп Тауна, Констанција, Хут Беј и Кампс Беј.[11]

Зеба је у областима које имају умерену климу станарица, селица је у областима са хладнијом климом, које зими напушта и сели се на југ. Ван сезоне парења зеба формира јата.

Угроженост[уреди]

Зеба има велики ареал, који по проценама обухвата површину од 7 милиона km² и велику популацију која се процењује на 130–240 милиона гнездећих парова у Европи. Када се укључе птице које се гнезде у Азији укупна популација зебе се процењује на између 530 милиона и 1,4 милијарди јединки. Непостоји доказ о било каквом значајном смањењу броја зеба, због чега ову врсту Међународна унија за заштиту природе класификује као врсту за коју постоји мали ризик од изумирања.[12]

Подврсте које су ендеми Макаронезијских острва у Атлантском океану угрожава губитак станишта, нарочито подврсту F. c. ombriosa која насељава канарско острво Јеро, и чији је број гнездећих парова процењен на између 1.000 и 5.000.[13]

Извори[уреди]

  1. ^ BirdLife International (2018). Fringilla coelebs. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 10. 9. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 Clement, P. „Common Chaffinch (Fringilla coelebs)”.
  3. 3,0 3,1 3,2 Cramp (1994), стр. 448.
  4. ^ Marshall, H. Dawn; Baker, Allan J. (1998). „Rates and patterns of mitochondrial DNA sequence evolution in Fringilline finches (Fringilla spp.) and the Greenfinch (Carduelis chloris)”.
  5. ^ Marshall, H. Dawn; Baker, Allan J. (1999). „Colonization history of Atlantic island Common Chaffinches (Fringilla coelebs) revealed by mitochondrial DNA”.
  6. ^ Cramp (1994), стр. 472-473.
  7. ^ Cramp (1994), стр. 449.
  8. ^ Cramp (1994), стр. 450.
  9. ^ Baker, Allan J.; Peck, Mark K.; Goldsmith, Margaret A. (1990). „Genetic and morphometric differentiation in introduced populations of Common Chaffinches (Fringilla coelebs) in New Zealand”.
  10. ^ Higgins, P.J.; Peter, J.M.; Cowling, S.J., ур. (2006). „Fringilla coelebs Common Chaffinch”. „Handbook of Australian, New Zealand and Antarctic Birds”. Volume 7: „Boatbill to Starlings”. стр. 1305–1315 (1308).
  11. ^ Brooke, R.K. (1997). „Chaffinch, Gryskoppie Fringilla coelebs”. Ур.: Harrison, J.A.; et al. „Atlas of South African Birds”, Volume 2: „Passerines”. Johannesburg: BirdLife South Africa. стр. 648.
  12. ^ „Eurasian Chaffinch Fringilla coelebs. Species factsheet. BirdLife International. Приступљено 6. 9. 2013. 
  13. ^ „Chaffinch (Hierro subspecies) Fringilla coelebs ombriosa. European Commission, Environment. Приступљено 7. 9. 2013. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]