Тривалија
| Тривалија | ||||
|---|---|---|---|---|
 Тривалија 1992. године | ||||
| Музички рад | ||||
| Активни период | 1986—1994 | |||
| Оснивање | Ниш  СФРЈ | |||
| Жанр | ||||
| Издавачка кућа | Black Rider Studentkult-SKC Niš Happy House, DOM | |||
| Чланови | ||||
| Бивши чланови | Владимир Жикић Бобан Стојиљковић Срђан Јовановић Иван Марковић Милош Вукотић Милош Медић Пеша Аврамовић Иван Литовски | |||
| Остало | ||||
| Повезани чланци | Arnold Layne & Alhemija, Headhunters, Ружне религиозне лутке | |||
| Дискографија | ||||
| ||||
Тривалија је био југословенски и српски готик рок бенд из Ниша. Основан је 1986. године, а постојао је до 1994. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
1986—1989[уреди | уреди извор]
Бенд је формиран током лета 1986. године у Нишу од стране вокалисте Владимира Жикића, текстописца Бобана Стојиљковића Боцка и гитаристе Срђана Јовановића Ђиђе. Бенд је назван по племену Трибали које је постојало на простору данашње јужне Србије и западног дела Бугарске.[1] Чланови бенда написали су велики број текстова, а наредне године снимили дебитантски ЕП We Always, у којем се помињу мотиви религије, митологије, тајних друштва, а у песмама преовлађују мотиви филмске музике. Поред снимљених песама на живим наступима, бенд је такође снимао обраде песама од стране музичара који су на њих утицали.[1]
До 1989. године бенд је ретко наступао због Стојиљковићеве војне обавезе, а по повратку бенд је снимио нови материјал са комбинацијом готик рока, дарквејв и индустријске музике, као и са елементима византијске музике. ЕП Православиа изашао је на компакт дискети. Песме Попеченије, Правитељсвујси совјет серби и Причеш нису укључивале бубњеве, а бенд је користио ритам машину, у студију али и на уживо наступима. Материјал је представљен уживо у облику представе, са сценским декорацијама, видео и светлосним ефектима. Током касне 1989. године, Јовановић је напустио бенд, а заменио га је Иван Марковић Парсифал.[2]
1990—1994[уреди | уреди извор]
Године 1990. у новом саставу, бенд је снимио неколико нових песама, а оне су се нашле на компилацијском албуму Тело и душа у ограниченом издању од 50 копија, од стране независне издавачке куће Black Rider.[3] За исту издавачку кућу објавили су прва два студијска албума. Током исте године бенд је у студију Naissus снимио песме Ружа и крст, У соби и Бледе руке волим много.[4] ЕП Dat Rosa Mel Apibus објављен је у марту 1991. године. Бенд је након објављивања ЕП наступао као предрупа бендовима Електрични оргазам, КУД Идијоти, У шкрипцу, а након тога нови члан групе постао је Милош Вукотић (гитара, вокал, клавијатуре).[1]
Током октобра и новембра 1991. године у студију Кеш снимљен је нови материјал за албум Црна вода, инспирисан романима Бескрајна прича и Свети грал. Албум је објављен за Happy House records, а на њему су гостовали гитаристи Дејан Шишњиц и Горан Савић, док је продукцију радио Дејан Глозић. Поред новух песама укључујући песму Сион инспирисану романом Свети грал, на албуму су се нашле и песме Ружа и крст и песма У соби.
Свој први спот бенд је снимио за Афирматор 2 емисију. После издавања албума наступили су два пута у београдском клубу Бункер и одржали неколико локалних наступа у Нишу, укључујући и наступ у култном М пабу, 21. маја 1992. године, што је уједно био њихов први солистичке концерт, а изводили су песме бендова Рамонс, The Sisters of Mercy и Крафтверк.[1]
Студијски албум Headhunter издат је 1992. године и по први пут је представио песме бенда које употпуности садрже текстове на енглескм језику. Албум је рађен под утицајем музике бендова Skinny Puppy, Front Line Assembly, Klinik и Front 242. Издат је под окриљем издавачке куће ДОМ, коју је држао Предраг Цветичанин, оснивач групе Добри Исак.[1] Након изласка албума бенду се придружио Иван Литовски као нови гитариста, а 1992. године бенд је објавио компилацијски албум Body Collection. Албум је представио нове верзије песама Headhuter, обраду песме Das model и два снимка са њиховог наступа из М паба.[1] Након изласка компилације, почетком 1994. године бенд се распустио.
Године 1996. бенд је наступио на концету одржаном у клубу Медицинског факултета у Нишу и објављен на уживо албуму Halloween nights. Након распуштања бенда, Жикић је наставио да ради под Трилавија именом, објављујући албум Instant God, на којој се нашла песма Fisherman, а након тога и он се повукао са сцене.[1]
Дискографија[уреди | уреди извор]
Студијски албуми[уреди | уреди извор]
- Црна вода (1991)
- The Headhunter (1992)
- Instant God (1996)
Компилације[уреди | уреди извор]
- Тело и душа (1990)
- Body Collection (1992)
ЕП[уреди | уреди извор]
- We Always... (1987)
- Православиа (1989)
- Dat Rosa Mel Apibus (1991)
Уживо албуми[уреди | уреди извор]
- Halloween Nights (1996)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е Trivalia biography at niscafe.com Архивирано 2011-07-14 на сајту Wayback Machine
- ^ Muzika devedesetih: Trilavijamuzika90.com
- ^ Telo i duša at Discogs
- ^ TRIVALIA - Telo i duša (1987-1990)
Литература[уреди | уреди извор]
- Janjatović, Petar (2007). EX YU ROCK enciklopedija 1960-2006. Beograd: Čigoja štampa. ISBN 978-86-905317-1-4.
- Enciklopedija niškog Rock 'n' Rolla 1962 - 2000, Stanojević Vladan. ISBN 978-86-902517-1-1.
