Тупољев Ту-70

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тупољев Ту-70

Тупољев Ту-70
Тупољев Ту-70

Општи подаци
Намена путнички авион
Посада 6 чланова
Број путника 72
Порекло  СССР
Произвођач Тупољев
Пробни лет 27. новембар 1946.
Повучен из употребе 1954.
Статус прототип
Број примерака 1
Димензије
Дужина 35,4 m
Распон крила 44,5 m
Површина крила 166,00 m²
Маса
Празан 38.290 kg
Нормална полетна 51.400 kg
Максимална 60.000 kg
Погон
Мотори клипни
Број мотора четири
Физичке особине
Клипноелисни мотор 4 x АШ-73ТК
Снага КЕМ-а 4 x 1.800 kW
Снага КЕМ-а у кс 4 x 2.400 кс
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 568 km/h
Долет 5.000 km
Плафон лета 11.000 m
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Тупољев Ту-70, (рус. Туполев Ту-70), је четворомоторни путнички авион на клипно елисни погон руског произвођача Тупољев намењен за дуголинијском авио саобраћају. Развијен је на основу бомбардера Ту-4, а први лет прототипа био је 27. новембар 1946. године.[1][2][3]

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро — Тупољев) је на бази стратешког бомбардера Ту-4 и његове транспортне варијанте Ту-4Т развио путнички авион који је од бамбардера задржао крила, моторе и реп, стајни трап, али му је у труп за смештена кабина под притиском са 72 путничка места и промењен му је изглед носа авиона. Готово 75% агрегата са бомбардера је коришћено за градњу овог авиона. Прототип је први пут полетео 27. новембар 1946. године. На четвртом пробном лету је оштећен приликом принудног слетања. Поново је оспособљен и враћен у функцију обављена су успешно, сва предвиђена испитивања и извршена је припрема за серијску производњу, до које није дошло због производње војних авиона. Поред тога Аерофлот није био спреман да прихвати авион овога типа. До 1954. године авион је служио за војне и експерименталне потребе када је искључен из употребе.[1]

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-70 је потпуно металне конструкције, нискококрилац са четири клипно елисна ваздухом хлађена радијална мотора АШ-73ТК који су постављени по два на свако крило. Сваки мотор има металне елисе са четири пераја и променљивим кораком. Авион има стајни трап система трицикл, предња носна нога има два точка са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по 2 точка са нископритисним гумама. Авион има укупно 6 точкова који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега се могу сместити 72 седишта са пролазом кроз средину авиона. Изнад глава путника направљене су полице за смештај приручног пртљага и гардеробе.[1]

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-70 је произведен у једном примерку и до његове оперативне употребе није дошло. Имао је посаду од 6 чланова и седишта за 72 путника. Коришћен је као војни транспортни авион. Од њега је направљена ВИП варијанта са 48 седишта са луксузно урађеним ентеријером намењена највишем руководству Совјетског Савеза. Из употребе је искључен 1954. године.[2]

Земље које користе или су користиле овај авион[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 1,2 „Тупољев Ту-70”. Приступљено 20. 12. 2010. 
  2. 2,0 2,1 „Ту-70” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 18. 12. 2010. 
  3. ^ „Tupolev Tu-70 (1946)” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 18. 12. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (1999). The Encyclopedia of Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). San Diego: Thunder Bay Press. ISBN 978-15-7145-183-5. 
  • Aboulafia, Richard (1996). Jane's Civil Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0711-024-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Stroud, John (1968). Soviet Transport Aircraft since 1945. (на језику: (језик: енглески)). London: Putnam. ISBN 978-0-370-00126-5. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]