Тупољев Ту-12

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Тупољев Ту-12
Tupolev Tu-12 top-view silhouette.png
Опште
Намена тактички бомбардер
Посада 4
Земља порекла  СССР
Произвођач Пројектант: ОКБ-156 Тупољев, Произвођач: Завод No23
Први лет 27. јула 1947.
Почетак производње прототип
Уведен у употребу није уведен у употребу
Статус неоперативан
Први корисник Војно ваздухопловство Совјетског Савеза
Број примерака 5 + 1 прототипови
Димензије
Дужина 16,45 m
Размах крила 18,86 m
Висина 4,20 m
Површина крила 48,80 m²
Маса
Празан 8.993 kg
Макс. тежина при узлетању 15.720 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × РР-Нене 1 (Rolls-Royce Nene)
Потисак ТММ 2 × 22,00 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 783 km/h
Тактички радијус кретања 1.000 km
Долет 2.200 km
Плафон лета 11.370 m
Брзина пењања 625 m/min
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Тупољев Ту-12, (рус. Туполев Ту-12; НАТО назив ) је двомоторни средњи бомбардер на млазни погон руског пројектанта авиона Тупољева развијен на бази авиона Ту-2. Направљено је само 6 прототипова ових авиона. Први лет прототипа био је 27. јула 1947. године. Био је један из серије пројеката изградње првих авиона на млазни погон у Совјетском Савезу.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Непосредно после рата СССР је знатно заостајао за Немцима и Британцима у примени млазних мотора па се на основу заробљених немачких авиона и млазних мотора интензивно радило на примени ових техничких достигнућа. Од Енглеза је купљено неколико млазних мотора Ролс-Ројс у покушају да се што пре произведе млазни авион анализом свих елемената дошло се до закључка да је најлакше у један Ту-2 средњи бомбардер који се добро показао уграде ови мотори. Пројект је добио ознаку Ту-77[1][2] и поверен је пројектном бироу ОКБ 156 Тупољев. Да би се ово учинило, потребно је било направити следеће измене на стандардном Ту-2:

  • заменити стандардне клипне радијалне моторе АШ-82ФН млазним моторима Ролс-Ројс,
  • диедарски угао крила са 6о смањити на 3о,
  • извршити потребно продужавање трупа авиона,
  • прерадити стајни трап тако да трећа ослона тачка уместо на репу авиона буде на носу (кљуну) авиона,
  • извршити репројектовање резервоара са бензина на керозин и повећати их,
  • ојачати крила и реп авиона,
  • прилагодити контролни и управљачки систем млазним моторима и
  • дислоцирати топове из крила авиона.

Прототип авиона је завршен у јулу месецу а први пут је полетео 27. јула 1947. године. Након фабричког испитивања авион је предат Институту војног ваздухопловства на даље тестирање. Ова тестирања са побољшањима трајала су до фебруара месеца 1948. године а авион је добио ознаку Ту-12. На основу резултата испитивања овог авиона постављене су смернице за наредне пројекте сличних авиона. Самим тим што је то био први Тупољев авион на млазни погон (није доживео серијску производњу и масовну примену) улога овог авиона је била немерљива.

Технички опис[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-12 је потпуно металне конструкције, високо средњокрилац са два Ролс-Роисова мотора који су постављени по један испод сваког крила. Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња нога има један точак и у току лета се увлачи у труп авиона, друге две ноге представљају и основне, имају по један точак са гумом ниског притиска који се увлачи у простор иза носача мотора. Авион има укупно 3 точка који му омогућавају безбедно слетање и на лоше припремљеним пистама. Труп авиона је округлог попречног пресека и у њега се могу сместити 3 бомбе по 1.000 kg. На репу авион има два вертикална кормила правца која се налазе на крајевима хоризонталних стабилизатора.[3]

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

До оперативног коришћења Ту-12 (у смислу војне употребе) ових авиона није дошло. Поред прототипа направљеног у ОКБ Тупољеву направљена је једна серија од 5 примерака ових авиона у фабрици авиона No23. Пошто су то били међу првим авионима на млазни погон направљени у Совјетском Савезу коришћени су да би се инжењери и пилоти што више приближили и упознали са техником која је представљала будућност у авијацији.

Наоружање[уреди | уреди извор]

  • Стрељачко: 1 х НС-23 топа 23 mm. и 2 х митраљеза УБ 12,3mm
  • Бомбе или торпеда: 1.000 до 3.000 kg у трупу.

Земље које су користиле авион Ту-12[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Туполев Ту-12”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tupolev Tu-14 (Tu-81) - maritime reconnaissance, torpedo bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Туполев Ту-2”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David; Lake,, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Podvig, Pavel (1998). Russian Strategic Nuclear Weapons (на језику: (језик: руски)). Moscow: Izdat. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Herbert, Leonard (2001). Le Tupolev Tu-2 (на језику: (језик: француски)). Paris: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-116-4. 
  • Kopenhagen, Wilfried (1989). Sowjetische Bombenflugzeuge (на језику: (језик: немачки)). Berlin: transpress-Verlag. ISBN 978-3-344-00391-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. 
  • „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала на датум 11. 03. 2011. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала на датум 5. 06. 2011. Приступљено 30. 12. 2010. 
  • „Ту-12” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 1. 2011. 
  • „Tupolev Tu-14 (Tu-81) 1947” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 11. 1. 2011. 
  • „Tu-2 aircraft family A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Ту-2 (Монино)” (на језику: (језик: енглески)). scalemodels.ru. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-2” (на језику: (језик: енглески)). www.shanaberger.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2010. Приступљено 23. 12. 2010.