Тупољев АНТ-4

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Тупољев АНТ-4/Тупољев ТБ-1
ANT-4 in Ulyanovsk Aircraft Museum.JPG
Тупољев АНТ-4
Опште
Намена вишенаменски авион, бомбардер, транспортни авион
Посада 6
Земља порекла  СССР
Произвођач пројектант ОКБ Тупољев, произвођач: Фабрика авиона No22 „Горбунов“ (Москва)
Први лет 26.11.1925
Почетак производње 1928.
Уведен у употребу 1929.
Повучен из употребе 1948.
Статус неоперативан
Први корисник Совјетско ВВ и Аерофлот
Број примерака 218
Димензије
Дужина 18 m
Размах крила 28,7 m
Висина 5,1 m
Површина крила 120 m²
Маса
Празан 4.520 kg
Нормална полетна 6.810 kg
Макс. спољни терет 1.000 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 2 x Микулин М-17 V-12 течношћу хлађен мотор
Снага 2 x 510 kW
Перформансе
Брзина крстарења 156 km/h
Макс. брзина на Hopt 178 km/h
Тактички радијус кретања 1.000 km
Плафон лета 4.830 m
Брзина пењања 182 m/min

Тупољев АНТ-4 / Тупољев ТБ-1, (рус. Туполев АНТ-4 / ТБ-1), је био совјетски двомоторни бомбардер једнокрилац из периода 1920-их година до почетка Другог светског рата. Пројектовао га је ОКБ 156 Тупољев (Опитни конструкциони биро - Тупољев), био је први авион потпуно металне конструкције.

Пројектовање и развој[уреди]

Совјетски Савез је из Првог светског и Грађанског рата изашао са знатно редукованом поморском флотом. Пошто економска ситуација у земљи није дозвољавала да се изврши бржа обнова флоте, прибегавало се томе да се на сваки начин побољша заштита приобаља уз минимална улагања. Тако је у Лењинграду 1921. године основана организација ОТБ која се бавила тим проблемом измишљајући нове врсте наоружања која ће побољшати одбрану земље. Између осталог осмислили су „ваздушни“ торпедо и мине (поморско оружје које би се лансирало из авиона). Експериментисали су са лансирањем ових оружја са енглеских и немачких авиона, али нису били задовољни постигнутим резултатима. Покушали су са произвођачем авиона из Енглеске, да се по њиховом захтеву пројектује авион за ту намену, међутим ни цена пројекта ни време за реализацију нису били одговарајући. Због тога се ОТБ обраћа ЦАГИ-ју априла 1924., године са захтевом да се пројектује авион брзине 165 km/h и да пренесе објекте тежине 960 kg (један торпедо или две мине). Са тада расположивим моторима Бристол „Јупитер“ од 400 KS могао се према прорачуну добити двомоторни авион са брзином до 190 km/h, радијусом од 750 km и тежином наоружања 960 kg. Пошто се и Црвена армија појавила са захтевом за тешки бомбардер са допуштењем ОТБ-а извршено је спајање ова два пројекта и тако је настао пројектни задатак за авион АНТ-4. Прототип авиона АНТ-4 је направљен за 9 месеци и 11. августа 1925. године прототип је предат комисији која је одобрила тестирање прототипа након отклањања грешака и додатних прилагођавања тако да је први пробни лет обављен 26. новембра 1925. године. До 10. јула 1926. године обављена су сва фабричка и државна испитивања прототипа и авион предат ОТБ ради тестирања авиона са торпедима и минама. Овим није завршен развој овог авиона напротив радило се на уградњи других мотора у игри су били енглески Напер Лајон, амерички Либерти, француски Лорен-Дитрих и немачки БМВ-В. На крају се усталио мотор руске производње Микулин М-17 рађен по лиценци БМВ-а.

Технички опис[уреди]

Авион Тупољев АНТ-4 је нискокрилни једнокрилац потпуно металне конструкције (носећа структура од челичних профила и цеви а оплата од таласастог алуминијумског лима, оплата од таласастог лима даје додатну торзиону крутост авиону), са два клипно елисна мотора, који су постављени на крилима авиона. Сваки мотор има дрвене двокраке елисе са фиксним кораком. На АНТ-4 су уграђени мотори Микулин М-17 снаге 500 kW/680 KS, линијски мотори V распореда хлађени течношћу. Авион има фиксни (неувлачећи) стајни трап са по једним точком (димензија 1250 x 250 mm) са сваке стране смештана испод крила авиона, трећа ослона тачка је дрљача који се налази на репу авиона. Уместо точкова зими су се на ноге стајних трапова монтирале скије. Авиони АНТ-4 који су служили у поморском ваздухопловству су уместо трапова имали уграђене пловке. Труп авиона је правоугаоног попречног пресека. Авион је опремљен дуплим командама, а пилоти су седели један поред другог у отвореном кокпиту. Стрелци су такође стајали у отвореним турелама један у носу авиона а друга двојица између кабине пилота и репа авиона. Авион је тако конструисан да се може лако раставити у подсклопове (труп, крила, реп) и превозити железницом.

Варијанте[уреди]

  • АНТ-7/Р-6 - верзија авиона АНТ-4 са мотором BMW VI снаге 544kW, полетео 11. септембра 1929. године, производња од 1930—1934. направљено 435 примерака,
  • АНТ-7/КР-6 - верзија авиона АНТ-4 са мотором BMW VI снаге 544kW, извиђач далеког долета,
  • АНТ-7/ПС-7 - путничка верзија авиона АНТ-4 са мотором BMW VI снаге 544kW,
  • АНТ-7/МР-6 - хидро авион АНТ-4 са мотором BMW VI снаге 544kW,
  • АНТ-7/ПС-7с - верзија авиона АНТ-4 са мотором BMW VI снаге 544kW намењена поларном саобраћају.

Наоружање[уреди]

  • Стрељачко: 6 митраљеза 7.62 mm ПБ-1 у паровима на позицијама: нос, и по два на леђима.
  • Бомбе: до 1.000 kg ношене на носачима у трупу авиона.

Оперативно коришћење[уреди]

АНТ-4 је био легендарни авион, по много чему је био први: био је први совјетски пројект бомбардера који је ушао у серијску производњу, био је први совјетски бомбардер једнокрилац, затим први совјетски бомбардер потпуно металне конструкције, био је родоначелник читаве серије вишемоторних бомбардера настале под воћством А. Н. Тупољева, његовом појавом почиње формирање стратешке авијације Совјетског Савеза. Када се свему томе дода, да је у служби био преко 20 година говори о квалитету овог авиона у сваком погледу.

Авион Тупољев АНТ-4/ТБ-1 је произвођен серијски од 1929 до 1932. године. У том периоду је произведено укупно 212 примерака ових авиона. Авиони овог типа су коришћени као бомбардери, бомбардери торпедоносци, у поморском ваздухопловству за патролирање и спашавање (ови авиони су били опремљени пловцима уместо точкова), коришћени су и за извиђање и фотоснимања. Ислужени авиони овог типа су коришћени у Аерофлоту за превоз путника и терета (то је био први совјетски карго авион). Последњи авион овог типа повучен је из употребе 1948. године. Авион се због својих квалитета у погледу поузданости и издржљивости често користио у арктичком ваздухопловству за ту сврху је уместо точкова на стајном трапу имао монтиране скије.

Први авион овог типа је био ненаоружан тј. направљен је као цивилни авион намењен пропагандним летовима. Назван је „Земља Совјета“, (рус. "Страна Советов") и планирано је да се са њиме направи пропагандни лет од Москве до Њујорка. Идеја је потекла од пилота Шестакова који је 1927. године авионом АНТ-3 обавио лет на релацији Москва-Токио-Москва. Када се стекло уверење да је авион АНТ-4 поуздан да би се са њим могао обавити и интерконтинентални лет кренуло се на остварење овог подухвата. Постојале су три могуће маршруте за обављање овог лета: 1. преко Северног пола је најкраћа износи 9.600 km али ју је немогуће савладати без успутних слетања, 2.преко Атлантика дужине од 13.000 до 14.000 km такође се не може прелетети без успутних слетања и 3. такозвана Пацифичка рута која би ишла из Москве преко Сибира и Далеког истока, Алеутских острва, Аљаске, Портланда, Сан Франциска, Чикага до Њујорка, која је дуга преко 20.000 km али омогућава успутна слетања, добар део маршруте кроз Совјетски Савез се поклапао са маршрутом лета Москва-Токио обављен 1927. године, што је олакшавало овај део лета.

Одлучено је да се лети трећом маршрутом, из Москве се кренуло 23. августа 1929. године а у Њујорк се стигло 1. новембра 1929. године, авион је прелетео укупно 21.242 km после 141 h 45 min проведених у ваздуху. Посаду су сачињавали С. Шестаков (пилот), Ф. Болотов (копилот), Б. Стерлигов и Д. Фуфаев навигатори.[1][2] Био је то велики успех Совјетског ваздухопловства и његов допринос развоју светске авијатике.

За овај авион је везан још један догађај, спасавање експедиције и посаде ледоломца „Чељускин“, наиме 5. марта 1934. године авионом Тупољев АНТ-4, пилот А. Љапидевски слетео је на ледену санту поред импровизованог логора научно-истраживачке експедиције и чланова посаде ледоломца „Чељускин“, који су, морали да напусте брод. Велика хладноћа је оковала брод ледом који је ломио његов труп и у тој сутуацији, спашавање је могло да се изведе једино авионом. Са аеродрома на копну удаљеног готово 1.000 km, пилоти су успели да са 109 летова у току 2 месеца евакуишу све чланове експедиције, научну опрему и документацију. Цео свет је са пажњом пратио акцију спашавања, а 7 пилота је за показану храброст, хуманост и пожртвовање, добило звање хероја Совјетског Савеза.[3]

Сачувани примерци авиона АНТ-4[уреди]

Поштанска марка са мотивима спашавања чељускиноваца

Један авион Тупољев АНТ-4 бившег Авиаартика је сачуван и налази се у Музеју цивилног ваздухопловства у Уљановску.

Земље које су користиле овај авион[уреди]

Ловци И-4 на крилима авиона АНТ-4

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ АНТ-4 Страна Советов
  2. ^ „КРАСНЫЕ КРЫЛЬЯ"
  3. ^ Јанић, Ч., Век авијације - [илустрована хронологија] pp. 84

Литература[уреди]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (на језику: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (на језику: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Gordon, Yefim (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. стр. 70—79. ISBN 978-1-85780-214-6.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-1-894102-24-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (на језику: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). „ANT-40,SB”. Tupolev Aircraft since 1922 (на језику: (на језику: енглески)). London: Naval Institute Press. стр. 89. ISBN 978-1-55750-882-9. 
  • Duffy, Paul (1996). „ANT-4/TB-1”. Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (на језику: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. стр. 36—40. ISBN 978-1-85310-728-3.  Непознати параметар |coauthors= игнорисан [|author= се препоручује] (помоћ)
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 

Спољашње везе[уреди]

  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (на језику: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • „ТБ-1” (на језику: (на језику: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • „АНТ-4 Страна Советов” (на језику: (на језику: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • „Tupolev ANT-4/TB-1 (1925)” (на језику: (на језику: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • Красные криылья" (на језику: (на језику: руски)). avia.clar.ru. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • „ANT-4/TB-1” (на језику: (на језику: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала на датум 5. 06. 2011. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • „Б. Саукке „Неизвестный Туполев (на језику: (на језику: руски)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала на датум 11. 04. 2009. Приступљено 4. 1. 2011. 
  • „Tupolew ANT-4” (на језику: (на језику: немачки)). Приступљено 7. 9. 2012.