Тупољев Ту-14

С Википедије, слободне енциклопедије
Тупољев Ту-14
Самолёт Ту-14.JPG
Тупољев Ту-14
Опште
Намена торпедни бомбардер
Посада 3
Земља порекла  СССР
Произвођач Пројектант: ОКБ-156 Тупољев, Произвођач: Завод No39 из Иркутска[1]
Први лет 1947.
Почетак производње 1950.
Уведен у употребу 1951.
Повучен из употребе 1959.
Статус неоперативан
Први корисник Поморска авијација Совјетског Савеза
Број примерака 86
Димензије
Дужина 21,95 m
Размах крила 21,67 m
Висина 5,69 m
Површина крила 67,36 m²
Маса
Празан 14.930 kg
Нормална полетна 20.930 kg
Макс. тежина при узлетању 25.930 kg
Макс. спољни терет 3.000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × ВЦ-1
Потисак ТММ 2 × 27,00 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 845 km/h
Макс. брзина на H=0 800 km/h
Тактички радијус кретања 1.200 km
Долет 2.930 km
Плафон лета 11.300 m
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство

Тупољев Ту-14, (рус. Туполев Ту-14; НАТО назив Bosun) је двомоторни средње-тешки торпедни бомбардер на млазни погон руског пројектанта авиона Тупољева. Поред бомбардера из овог типа авиона је развијен и извиђач. Први лет прототипа био је 29. јануара 1947. године.

Пројектовање и развој[уреди | уреди извор]

Одмах након завршетка рата у ОКБ 156 Тупољев (Опитни Конструкциони Биро - Тупољев) је почео интензиван рад на стварању првог совјетског бомбардера на млазни погон. У том периоду је направљен читав низ пројеката Ту-72; 73; 74; 78 и 79.[2] Овако велико лутање је углавном била последица немања адекватних млазних мотора и примена потпуно нових техничких решења за која су неопходна истраживања. Остварено решење је био пројект Ту-77 касније прекрштен на Ту-12. Следећи пројект је био Ту-81 касније назван Ту-14 а ући ће у употребу у Совјетско поморско ваздухопловство као торпедни бомбардер. Главни пројектант овог авиона је био Сергеј Јегер[3], рад на пројекту је почео још 1944. године а прототип завршен 1948. године. Први пробни лет је обављен 13. октобра 1949. године а тестирање окончано у јесен 1950. године. На овако дуготрајно доношење одлуке поред проблема са моторима утицало је и то што су у утакмици за серијску производњу а тиме и за наоружавање у игри била два такмаца Ту-14 и Ил-28. На основу резултата приказаних у наредној табели (Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон) изабран је Ил-28 као бољи авион (подебљана слова означавају боље карактеристике).

Након овакве одлуке Министарског савета, ОКБ 156 Тупољев је направио варијанту авиона Ту-14Т торпедни бомбардер и минополоагач намењен поморском ваздухопловству и тај модел је прихваћен за наоружавање и серијску производњу.

Карактеристике тактичких бомбардера на млазни погон[уреди | уреди извор]

Карактеристика Тупољев Ту-12 (Ту-77) Тупољев Ту-14 (Ту-81) Иљушин Ил-28
Датум првог лета 27. јула 1947. 13. октобра 1949. 8. маја 1948.
Дужина 16,45 m 21,95 m 17,65 m
Висина 4,13 m 5,69 m 6,70 m
Размах крила 18,86 m 21,67 m 21,45 m
Површина крила 48,30 m2 67,36 m2 60,80 m2
Маса празног авиона 8.993 kg 14.930 kg 12.890 kg
Максимална маса 15.720 kg 25.930 kg 23.200 kg
Врста мотора турбомлазни турбомлазни турбомлазни
Мотори 2 × RR Nene 2 × БК-1 2 × БК-1
Снага 2 × 22 kN 2 × 27 kN 2 × 27 kN
Максимална брзина 783 km/h 845 km/h 906 km/h
Плафон лета 11.370 m 11.300 m 12.500 m
Радијус 1.000 km 1.200 km 1.200 km
Брзина пењања 625 m/min m/min 900 m/min
Маса бомби / торпеда 3.000 kg 3.000 kg 3.000 kg

Технички опис авиона Тупољев Ту-14[уреди | уреди извор]

Авион Тупољев Ту-14Т је потпуно металне конструкције, средњи вискококрилац са два млазна мотора који су постављени испод крила. Крила су права у односу на труп авиона и трапезастог су облика. Мотори су турбомлазни ВК-1, снаге 27,00kN. Труп авиона је кружног попречног пресека у чијој унутрашњости се налази простор за смештај посаде и товара бомби Авион има увлачећи стајни трап система трицикл, предња носна нога има један точак са гумама ниског притиска а задње ноге које представљају и основне, се налазе испод крила авиона и свака има по један точак са нископритисним гумама. У току лета предња нога се увлачи у труп авиона а задње ноге у простор иза мотора. Авион има укупно 3 точка који му омогућавају безбедно слетање. Хоризонтална репна пераја су стреластог облика а испод прилично великог репног вертикалног стабилизатора и кормила правца налази се кабина задњег стрелца. Нос авиона је затупаст и застакљен и у њему се налази кабина навигатора тј. нишанџије а изнад њега кабина пилота. Кабина пилота и навигатора представљају једну целину и била је под притиском, као и кабина задњег стрелца која се налазила на репу авиона. Између ове две кабине налазио се простор за бомбе и резервоари за гориво направљени од меке гуме. У случају хаварије пилот се катапултира изнад авиона а навигатор и задњи стрелац испод..[1]

Варијанте авиона Тупољев Ту-14[уреди | уреди извор]

  • Ту-14 "73" - први прототип са три турбомлазна мотора Ролс Роис,
  • Ту-14 "73Р“ ("74") - извиђачки авиона модификација пројекта Ту-14 "73",
  • Ту-14 "78" - модификација пројекта "73" са три турбомлазна мотора руске производње,
  • Ту-14Т "81" - бомбардер, торпедни авион, са два мотора руске производње ВЦ-1,
  • Ту-82 - пројект авиона Ту-14 са стреластим крилима,
  • Ту-14Р "89" - извиђачки авион на бази Ту-14Т,

Оперативно коришћење[уреди | уреди извор]

Авион Ту-14Т је направљен у 147 примерака у фабрици авиона у Иркутску у периоду од 1951 до 1953. године.[1] Ушао је у употребу 1951. године и служио је за напад на пловне објекте торпедима и бомбама, за полагање мина као и за патролирање, извиђање и снимањ.

Наоружање[уреди | уреди извор]

  • Стрељачко: 4 х НП-23 топа 23 mm).
  • Бомбе или торпеда: 1.000 до 3.000 kg у трупу.

Земље које су користиле авион Ту-14[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Туполев Ту-14”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Tupolev Tu-14 (Tu-81) - maritime reconnaissance, torpedo bomber”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Donald, David; Lake,, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Donald, David; Lake, Jon; (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gordon, Yefim; Rigament, Vladimir; (2005). OKB Tupolev: History of the Design Bureau and its Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Hinckley, England: Midland Publishing. ISBN 978-1-85780-214-6. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Duffy, Paul; Kandalov, Andrei; (1996). Tupolev: The Man and His Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Shrewsbury UK: Airlife Publishing. ISBN 978-1-85310-728-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob; Chant, Christopher; (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Podvig, Pavel (1998). Russian Strategic Nuclear Weapons (на језику: (језик: руски)). Moscow: Izdat. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Herbert, Leonard (2001). Le Tupolev Tu-2 (на језику: (језик: француски)). Paris: Editions Heimdal. ISBN 978-2-84048-116-4. 
  • Kopenhagen, Wilfried (1989). Sowjetische Bombenflugzeuge (на језику: (језик: немачки)). Berlin: transpress-Verlag. ISBN 978-3-344-00391-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • „Zvanični sajt Tupoljeva” (на језику: (језик: руски)). www.tupolev.ru. Приступљено 8. 12. 2010. 
  • „Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.tupolev.co.tv. Архивирано из оригинала на датум 11. 03. 2011. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Tupolev Andrej Nikolajevich” (на језику: (језик: енглески)). www.aviation.ru. Архивирано из оригинала на датум 5. 06. 2011. Приступљено 30. 12. 2010. 
  • „Ту-14” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 11. 1. 2011. 
  • „Tupolev Tu-14 (Tu-81) 1947” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 11. 1. 2011. 
  • „Tu-2 aircraft family A.N.Tupolev” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Ту-2 (Монино)” (на језику: (језик: енглески)). scalemodels.ru. Приступљено 22. 12. 2010. 
  • „Tupolev Tu-2” (на језику: (језик: енглески)). www.shanaberger.com. Архивирано из оригинала на датум 20. 12. 2010. Приступљено 23. 12. 2010.