Ова страница је закључана од даљих измена анонимних корисника и новајлија због сумњивог доприноса истих, који треба да се расправи на страници за разговор

Филип Цептер

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Филип Цептер
Пуно име Милан Јанковић
Датум рођења (1950-11-23)23. новембар 1950.(67 год.)
Место рођења Koзарска Дубица
 Југославија

Филип Цептер (Велико Градиште, 23. новембар 1950), рођен као Милан Јанковић. По завршетку гимназије у Козарској Дубици, дипломирао је на Економском факултету у Београду. Имао је 29 година када је отишао у Беч ради усавршавања немачког језика, али је убрзо донео одлуку да остане у Аустрији. Године 1986. основао је властито предузеће под именом Цептер (Zepter - скиптар, жезло) која је убрзо постала синоним за добро посуђе. Успон и ширење делатности предузећа одвијали су се фантастичном брзином - од посуђа, медицинских апарата и апарата за домаћинство, козметике до луксузних производа. Цептер је данас присутан на свим континентима, у више од 40 земаља, и има више од 140 000 запослених. Вредност компаније којом управља Филип Цептер процењује се на 9 милијарди долара.

Носилац је високог признања Витез рада, за допринос индустријском прогресу Италије. Једно небеско тело носи његово име. Патријарх московски и целе Русије Алексије II одао му је лично признање и захвалност, a папа Јован Павле II благословио је производе компаније Цептер. Поред хуманитарних активности, подршке младим талентима и развоју културе у отаџбини, познат је и као велики пријатељ спорта. Спонзор је највећих спортских манифестација у свету. Бивши је председник Олимпијског комитета СЦГ. Ту функцију је обављао у краћем временском периоду 2005. године.

Ожењен је Мадленом која је 1999. године основала прву приватну оперу Мадленианум у Земуну и која је добротвор бројних културних и хуманитарних акција. Са кћерком Емом живе у Монаку и Београду.

2011. године Филип и Мадлена Цептер су сматрани најбогатијим Србима у дијаспори.[1] Према подацима за 2016. годину његово богатство је процењено на пет милијарди долара.[2]

Види још

Референце

Спољашње везе