Милијан Неоричић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
МИЛИЈАН НЕОРИЧИЋ
Milijan Neoričić 1.jpg
Милијан Неоричић
Датум рођења(1922-02-20)20. фебруар 1922.
Место рођењаГоробиље, код Пожеге
 Краљевина СХС
Датум смрти24. октобар 2014.(2014-10-24) (92 год.)
Место смртиБеоград
 Србија
Професијадруштвено-политички радник
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Чинпуковник у резерви
градоначелник Београда
Период19611964.
ПретходникМилош Минић
НаследникБранко Пешић
Одликовања
Орден заслуга за народ са златним венцем
Орден братства и јединста
Орден за храброст
Орден заслуга за народ са сребрним венцем
Партизанска споменица 1941.

Милијан Неоричић (Горобиље, код Пожеге, 20. фебруар 1922Београд, 24. октобар 2014), економиста, учесник Народноослободилачке борбе и друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије.

Биографија[уреди]

Рођен је 20. фебруара 1922. године у Горобиљу код Пожеге. Гимназију је завршио у Ужицу и студирао на Економском факултету у Београду.[1] Пре рата, био је припадник револуционарног омладинског покрета.

Народноослободилачком покрету се прикључио 1941. године. Исте године постао је члан Комунистичке партије Југославије. Био је борац Ужичког партизанског одреда, Друге пролетерске бригаде, затим члан Политичког одељења Четврте крајишке бригаде. Од октобра 1943, био је члан Централног комитета СКОЈ-а, а од маја 1944. члан Секретаријата Централног одбора УСАОЈ-а.

После рата, био је секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију и председник Централног већа Народне омладине Југославије. Одмах затим је завршио и Вишу политичку школу. Био је делегат на заседању Велике антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије, када је био изабран за посланика АСНОС-а. Неоричић је као своју викендицу 1951. узурпирао клупску зграду руског јахт клуба “Император Петар Велики”, првог једриличарског клуба у Србији, основаног 1928. Лепа дрвена зграда, са грађевинском дозволом, била је 50так метара низводно од ушћа Топчидерске реке.

Био је председник Градског одбора ССРН Србије Београд и председник Скупштине града Београда (градоначелник Београда; 19611964), председник Југословенског олимпијског комитета (1960–1964), члан Савезног одбора ССРН Југославије, члан Савезног извршног већа, савезни секретар за саобраћај и везе, председник Одбора за друштвеноекономске односе Већа и остало.

Биран је за члана Централног комитета СКЈ и Централног комитета СК Србије и за посланика Савезне скупштине СФРЈ у више сазива.

Имао је чин пуковника ЈНА у резерви.

Преминуо је 24. октобра 2014. године у Београду.

Носилац је Партизанске споменице 1941, Ордена заслуга за народ са златном и сребрном звездом, Ордена братства и јединства са златним венцем, Ордена за храброст и више других југословенских одликовања.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Седма сила“, Београд 1957. година.
  • Југословенски савременици: ко је ко у Југославији. „Хронометар“, Београд 1970. година.
  • Политика, 1. новембар 2014.
Претходник:
Ђурица Јојкић
градоначелник Београда
1961. - 1964.
Наследник:
Бранко Пешић