Никодије Стефановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Никодије Стефановић
Датум рођења(1848-12-16)16. децембар 1848.
Место рођењаБеоград
Кнежевина Србија
Датум смрти23. јул 1918.(1918-07-23) (69 год.)
Место смртиКрф
Краљевина Грчка
ВојскаКраљевина Србија
Године службе18821918.
ЧинГенерал
Битке/ратовиПрви балкански рат
Други балкански рат
Први светски рат
ОдликовањаОрден белог орла
Орден Таковског крста

Никодије Стефановић (Београд, 16. децембар 1848Крф, 23. август 1918) је био српски генерал, који је учествовао у свим ратовима које је водила Кнежевина и Краљевина Србија. Био је председник Српског олимпијског комитета. У периоду од 1906. до 1907. био је председник Централног комитета Српске одбране надлежне за четничку акцију у Старој Србији и Македонији.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 16. децембра 1848. године у Београду. Студирао је Војну академију у Београду. у периоду од 1866. до 1871. и одмах након завршетка унапређен је у потпоручника. Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. као командант батерије у победоносној бици за Бабину главу. Са својом батеријом учествовао је и у бици на Ђунису. Након окончања рата био је командандир 1. батерије Дунавског артиљеријског пука.

Као државни питомац 1880. упућен је на специјализацију у Аустрију. Унапређен је 1881. у чин капетана. Од 1882. био је у штабу Дунавског артиљеријског пука, а 1884. прекомандован је на службу књиговође у артиљеријском одељењу министарства одбране.

Године 1885, постављен је за управника крагујевачке Тополивнице и унапређен у чин мајора. Учествовао је у Српско бугарском рату 1885. у артиљеријском одељењу Врховне команде. Након окончања Српско-бугарског рата био је управник одељења у Тополивници, а 1887. постављен је за референта артиљерије Тимочке дивизије, да би онда исте године био постављен за шефа ремонтног одсека артиљеријско-техничког одељења.

Године 1890, постављен је за првог команданта Артиљеријске подофицирске школе, а 1891. унапређен у чин потпуковника. Исте године постављен је за команданта Дунавског артиљеријског пука. Поново је од 1894. до 1896. био командант Артиљеријске подофицирске школе. У јесен 1896. постављен је за команданта Тимочког пољског артиљеријског пука, Постављен је 1897. Постављен је у чин пуковника. Од 1897. до 1900. био је начелник инвалидског одељења министарства одбране. Након тога постављен је за команданта Тимочке дивизијске области и онда за председника артиљеријског комитета. Пензионисан је 1902. године.

Крајем 1906. српска влада га је поставила за председника Централног комитета Српске одбране за помоћ Србима у четничкој акцији у Старој Србији и Македонији. Поново је активиран 1907. када је унапређен у чин генерала и када је постављен за инспектора артиљерије. 1909. је постављен за команданта Моравске дивизијске области, а онда је децембра 1909. по други пут био пензионисан. Српски олимпијски комитет основан је 23. фебруара 1910, а за првог председника Српског олимпијског комитета изабран је Никодије Стефановић.

Када је почео Први балкански рат поново је постављен за команданта Моравске дивизијске области. У Балканским ратовима и у Првом светском рату био је командант Моравске дивизије, све до повлачења на Крф. Постављен је за команданта свих српских трупа на Крфу.

Преминуо је 11/23. августа 1918. на Крфу.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
  • Велимир. Ј. Иветић, Политичка улога министара војних Краљевине Србије од 1903. до 1914. године (докторска дисертација), Факултет политичких наука, Београд, 2013.