Финале УЕФА Лиге конференције 2022.

С Википедије, слободне енциклопедије
Финале УЕФА Лиге конференције 2022.
2022 UEFA Europa Conference League Final
Постер за финале
ДогађајУЕФА Лига конференције 2021/22.
Рома Фајенорд
Италија Холандија
1 0
Датум25. мај 2022. (2022-05-25)
СтадионЕр Албанија, Тирана
Играч утакмицеКрис Смолинг (Рома)
СудијаИштван Ковач (Румунија)
Посећеност19.597
Времесунчано
23 °C
влажност ваздуха: 51%
2023. →

Финале УЕФА Лиге конференције 2022. била је завршна утакмица Лиге конференције у сезони 2021/22, прве сезоне европског трећег по јачини клупског фудбалског такмичења које организује УЕФА и које је основано 2021. године. Финале се играло 25. маја 2022. године на Стадиону Ер Албанија у Тирани, главном граду Албаније, између италијанске Роме и холандског Фајенорда.[1][2]

Рома је изашла као победник утакмице (1 : 0) и први је првак Лиге конференције. Вучица је тако успела да освоји прво такмичење у својој историји које се одржава под окриљем УЕФА (Рома је освојила Куп сајамских градова 1960/61, али то такмичење није организовала УЕФА). Такође, први пут након дванаест година, клуб из Италије је освојио неко европско клупско такмичење.

Победник Лиге конференције остварује квалификацију у групну фазу Лиге Европе наредне сезоне. И један и други финалиста су се већ пласирали у групну фазу Лиге Европе 2022/23. путем остварених резултата у домаћим лигама.

Пут до финала[уреди | уреди извор]

За више информација погледајте: УЕФА Лига конференције 2021/22.

Напомена: Резултати финалиста су наведени на првом месту (Д — домаћин; Г — гост).

Италија Рома Фаза такмичења Холандија Фајенорд
Противник Укупно Први меч Други меч Квалификације Противник Укупно Први меч Други меч
— Друго коло квалификација Република Косово Дрита[а] 3 : 2 0 : 0 (Г) 3 : 2 (Д)
Треће коло квалификација Швајцарска Луцерн 6 : 0 3 : 0 (Г) 3 : 0 (Д)
Турска Трабзонспор 5 : 1 2 : 1 (Г) 3 : 0 (Д) Коло плеј-офа Шведска Елфсборг 6 : 3 5 : 0 (Д) 1 : 3 (Г)
Противник Резултат Групна фаза Противник Резултат
Бугарска ЦСКА Софија 5 : 1 (Д) Прво коло Израел Макаби Хаифа 0 : 0 (Г)
Украјина Зорја Луганск 3 : 0 (Г) Друго коло Чешка Славија Праг 2 : 1 (Д)
Норвешка Боде/Глимт 1 : 6 (Г) Треће коло Њемачка Унион Берлин 3 : 1 (Д)
Норвешка Боде/Глимт 2 : 2 (Д) Четврто коло Њемачка Унион Берлин 2 : 1 (Г)
Украјина Зорја Луганск 4 : 0 (Д) Пето коло Чешка Славија Праг 2 : 2 (Г)
Бугарска ЦСКА Софија 3 : 2 (Г) Шесто коло Израел Макаби Хаифа 2 : 1 (Д)
Првопласирани групе Ц
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Италија Рома 6 4 1 1 18 11 +7 13
Данска Боде/Глимт 6 3 3 0 14 5 +9 12
Украјина Зорја Луганск 6 2 1 3 5 11 −6 7
Бугарска ЦСКА Софија 6 0 1 5 3 13 −10 1
Поредак у групној фази Првопласирани групе Е
Клуб У П Н И ДГ ПГ ГР Б
Холандија Фајенорд 6 4 2 0 11 6 +5 14
Чешка Славија Праг 6 2 2 2 8 7 +1 8
Њемачка Унион Берлин 6 2 1 3 8 9 −1 7
Израел Макаби Хаифа 6 1 1 4 2 7 −5 4
Противник Укупно Први меч Други меч Елиминациона фаза Противник Укупно Први меч Други меч
— Бараж за осмину финала —
Холандија Витесе 2 : 1 1 : 0 (Г) 1 : 1 (Д) Осмина финала Србија Партизан 8 : 3 5 : 2 (Г) 3 : 1 (Д)
Норвешка Боде/Глимт 5 : 2 1 : 2 (Г) 4 : 0 (Д) Четвртфинале Чешка Славија Праг 6 : 4 3 : 3 (Д) 3 : 1 (Г)
Енглеска Лестер Сити 2 : 1 1 : 1 (Г) 1 : 0 (Д) Полуфинале Француска Олимпик Марсељ 3 : 2 3 : 2 (Д) 0 : 0 (Г)

Утакмица[уреди | уреди извор]

Детаљи[уреди | уреди извор]

„Домаћин” (из административних разлога) изабран је додатним жребом који се одржао након жребова за четвртфинале и полуфинале такмичења.

Рома Италија1 : 0Холандија Фајенорд
 Извештај
Гледалаца: 19.597[8]
Рома
Фајенорд
Г 1 Португалија Руи Патрисио Жути картон 84’
О 23 Италија Ђанлука Манчини
О 6 Енглеска Крис Смолинг
О 3 Бразил Рожер Ибањез
С 77 Јерменија Хенрих Мхитарјан Изашао из игре — замењен 17’
С 4 Италија Брајан Кристанте
С 2 Холандија Рик Карсдорп Изашао из игре — замењен 89’
С 59 Пољска Никола Залевски Жути картон 66’ Изашао из игре — замењен 67’
С 22 Италија Николо Цаниоло Изашао из игре — замењен 67’
С 7 Италија Лоренцо Пелегрини (к) Жути картон 37’
Н 9 Енглеска Тами Абрахам Изашао из игре — замењен 89’
Замене:
Г 87 Бразил Данијел Фузато
О 5 Уругвај Матијас Виња Ушао у игру 89’
О 15 Енглеска Ејнсли Мејтланд-Најлс
О 24 Албанија Мараш Кумбула
О 37 Италија Леонардо Спинацола Жути картон 90+4’ Ушао у игру 67’
С 17 Француска Жордан Верту Ушао у игру 67’
С 27 Португалија Сержио Оливеира Ушао у игру 17’
С 52 Италија Едоардо Бове
Н 11 Шпанија Карлес Перез
Н 14 Узбекистан Елдор Шомуродов Ушао у игру 89’
Н 64 Гана Феликс Афена-Гјан
Н 92 Италија Стефан ел Шарави
Тренер:[б]
Португалија Жозе Морињо
Г 1 Холандија Јустин Бијлов (к)
О 3 Холандија Лутсхарел Гертројда
О 18 Аустрија Гернот Траунер Жути картон 25’ Изашао из игре — замењен 74’
О 4 Аргентина Маркос Сенеси
О 5 Холандија Тирел Маласија Изашао из игре — замењен 88’
С 26 Холандија Гус Тил Изашао из игре — замењен 59’
С 17 Норвешка Фредрик Оврснес
С 10 Турска Оркун Кокчу Изашао из игре — замењен 88’
Н 14 Енглеска Рис Нелсон Изашао из игре — замењен 74’
Н 33 Нигерија Сирил Десерс
Н 7 Колумбија Луис Синистера
Замене:
Г 16 Румунија Валентин Кожокару
Г 21 Израел Офир Марцијано
Г 30 Холандија Тхијс Јансен
О 2 Норвешка Маркус Холмгрен Педерсен Ушао у игру 74’
О 13 Холандија Филип Сандлер
О 25 Холандија Рамон Хендрикс
О 32 Холандија Дензел Хал
С 6 Холандија Јорит Хендрикс
С 28 Холандија Јенс Торнстра Ушао у игру 59’
Н 9 Иран Алиреза Џаханбакш Ушао у игру 88’
Н 11 Холандија Брајан Линсен Ушао у игру 74’
Н 23 Шведска Патрик Волемарк Ушао у игру 88’
Тренер:
Холандија Арне Слот

Играч утакмице:
Енглеска Крис Смолинг (Рома)[9]

Помоћне судије:[10]
Румунија Василе Маринеску
Румунија Овидиу Артене
Четврти судија:[10]
Швајцарска Сандро Шерер
ВАР:[10]
Њемачка Марко Фриц
Помоћне судије за ВАР-ом:[10]
Њемачка Кристијан Дингерт
Њемачка Бастијан Данкерт

Правила:[11]

  • Регуларни део утакмице траје 90 минута;
  • Уколико је резултат нерешен, играју се продужеци у трајању од 30 минута;
  • Уколико је резултат и даље нерешен, изводе се једанаестерци;
  • Сваки тим има дванаест играча на клупи;
  • Дозвољено је укупно извршити пет измена, с тим да се у продужецима може извршити и шеста измена.[в]

Статистика[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Представници албанске мањине у Србији једнострано су прогласили независност 2008. године на простору Аутономне покрајине Косово и Метохија и формирали Републику Косово, противно Уставу Србије и Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација. На Конгресу Европског фудбалског савеза (УЕФА) 3. маја 2016. године, тајним гласањем је одлучено да Фудбалски савез Републике Косово постане члан УЕФА, чиме је прекршен Статут ове организације према коме будући члан мора бити из земље признате од стране Уједињених нација (УН).[3][4] Пријемом у УЕФА формално су испуњени услови за чланство у Међународни фудбалски савез (ФИФА),[5] што се и десило 13. маја 2016. године на његовом Конгресу у Мексико Ситију.[6][7]
  2. ^ Помоћном тренеру Роме, Салватореу Фотију, показан је жути картон у 59. минуту утакмице.
  3. ^ Сваки тим има само три шансе да изврши измене, с четвртом шансом у продужецима, с тим да се не рачунају измене које су обављене током полувремена, пре почетка продужетка и током паузе између два продужетка.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „UEFA Europa Conference League: all you need to know”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 2. 12. 2020. Приступљено 21. 5. 2022. 
  2. ^ „Tirana to host first UEFA Europa Conference League Final”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 3. 12. 2020. Приступљено 21. 5. 2022. 
  3. ^ „БРУКА Косово примљено у УЕФА невероватним кршењем Статута!”. sport.blic.rs. 
  4. ^ „Косово ипак примљено у УЕФА”. b92.net. 
  5. ^ „Косово данас постаје члан ФИФА?”. reprezentacija.rs. 
  6. ^ „Косово после УЕФА, примљено и у ФИФА”. rs.sputniknews.com. 
  7. ^ „Косово примљено у ФИФА”. politika.rs. 
  8. ^ „Full Time Summary Final – Roma v Feyenoord” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 25. 5. 2022. Приступљено 25. 5. 2022. 
  9. ^ „Smalling named official UEFA Europa Conference League final Laufenn Player of the Match”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 25. 5. 2022. Приступљено 25. 5. 2022. 
  10. ^ а б в г „Referee teams appointed for 2022 UEFA club competition finals”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 11. 5. 2022. Приступљено 21. 5. 2022. 
  11. ^ „Regulations of the UEFA Europa Conference League, 2021/22 Season”. UEFA.com. Union of European Football Associations. 2021. Приступљено 21. 5. 2022. 
  12. ^ а б в „Team statistics” (PDF). UEFA.com. Union of European Football Associations. 25. 5. 2022. Приступљено 25. 5. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_УЕФА_Лиге_конференције_2022.&oldid=27036074”