Natrijum acetat

Из Википедије, слободне енциклопедије
Natrijum acetat
Natrijum acetat
Ball-and-stick model of the acetate anion
Natrijum katjon
Nazivi
IUPAC naziv
Natrijum acetat
Sistemski IUPAC naziv
Natrijum etanolat
Identifikacija
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.004.386
E-brojevi E262 (konzervansi)
RTECS AJ4300010 (anhidrat)
AJ4580000
Svojstva
C2H3NaO2
Molarna masa 82.0338 g/mol (anhidrat)
136.08 g/mol (trihidrat)
Agregatno stanje beo prah
Gustina 1.528 g/cm3
1.45 g/cm3 (trihidrat)
Tačka topljenja 324 °C (anhidrat)
58 °C (trihidrat)
Tačka ključanja 881.4 °C (anhidrat)
122 °C (trihidrat)
36.2 g/100 ml (0°C)
46.4 g/100 mL (20°C)
139 g/100 mL (60°C)
170.15 g/100 mL (100°C)
Rastvorljivost rastvorna u etanolu (5.3 g/100 mL (trihidrat)
Baznost (pKb) 9.25
Indeks refrakcije (nD) 1.464
Struktura
Kristalna rešetka/struktura monoklonalna
Opasnosti
Opasnost u toku rada Iritant
Bezbednost prilikom rukovanja Spoljašnji MSDS
Tačka paljenja 250 °C
607 °C (1.125 °F; 880 K)
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Natrijum acetat je bezbojna so natrijuma sa sirćetnom kiselinom. Dobija se putem reakcije natrijum hidroksida, natrijum karbonata ili natrijum hidrogen karbonata sa sirćetnom kiselinom. Ova so ima slab sirćetni miris.[3]

Osobine[уреди]

Iz vodenog rastvora natrijum acetat kristalizira sa 3 mola kristalne vode: Na(CH3COO) • 3 H2O. Ovaj trihidrat formira velike bezbojne kristale.[4] Dobro je rastvorljiv u vodi (612 g/l pri 20 °C). Raspada se na 58 °C. Na višim temperaturama isparava kristalna voda, te nastaje bezvodni natrijum acetat Na(CH3COO). Ova bezvodna so je takođe bezbojna. Ona je veoma higroskopna, te lako vezuje vlagu iz vazduha. Nešto slabije je rastvorljiva u vodi (365 g/l pri 20 °C).[5] Smješa natrijum acetata i sirćetne kiseline se koristi kao pufer, što znači da njena pH vrednost ostaje gotovo ista nakon dodavanja (manjih količina) baza ili kiselina.[6] Natrijum acetat se slabo rastvara u alkoholima.

Upotreba[уреди]

Natrijum acetat kao dodatak hrani nosi oznaku E262. Koristi se kao regulator kiselina, i kao sredstvo za konzerviranje voća i povrća, zatim za konzerviranje peciva, ribe, salate, majoneza i drugih namirnica.

Vidi još[уреди]

Reference[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  4. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  6. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). „Chapter 2. Drug design and relationship of functional groups to pharmacologic activity; Physicochemical properties of drugs acid/base properties”. Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781744431. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]