Химна Фарских Острва

С Википедије, слободне енциклопедије
„Најлепша земљо моја”
фарски: Mítt alfagra land
Оригинални рукопис из 1906.
Држава Фарска Острва
Језикфарски
ТекстописацСимун ав Скарди
КомпозиторПетур Алберг

Државна химна Фарских Острва носи назив „Најлепша земљо моја” (фарски: Mítt alfagra land). Текст је 1906. године саставио Симун ав Скарди, а музику је компоновао Петур Алберг.

Текст[уреди | уреди извор]

Mítt alfagra land
Фарски оригинал Данска верзија Српски превод
Mítt alfagra land
Tú alfagra land mítt, mín dýrasta ogn!
á vetri so randhvítt, á sumri við logn,
tú tekur meg at tær so tætt í tín favn.
Tit oyggjar so mætar, Guð signi tað navn,
sum menn tykkum góvu, tá teir tykkum sóu.
Ja, Guð signi Føroyar, mítt land!
Hin roðin, sum skínur á sumri í líð,
hin ódnin, sum týnir mangt lív vetrartíð,
og myrkrið, sum fjalir mær bjartasta mál,
og ljósið, sum spælir mær sigur í sál:
alt streingir, ið tóna, sum vága og vóna,
at eg verji Føroyar, mítt land.
Eg nígi tí niður í bøn til tín, Guð:
Hin heilagi friður mær falli í lut!
Lat sál mína tváa sær í tíni dýrd!
So torir hon vága - av Gudi væl skírd -
at bera tað merkið, sum eyðkennir verkið,
ið varðveitir Føroyar, mítt land!
Min Skønneste Land
O, Færø så fager, min dyreste skat!
Når vinterstorm brager, i lun sommernat
du drager derude mig hjem i din favn.
I øer så prude, Gud signe det navn,
som fædrene gav jer, da de fandt bag hav jer.
Ja, Gud signe Færø, mit land.
Hin solglans, som svæver om sommergrøn lid,
og stormen, som kræver mangt liv vintertid,
og mørket, som dølger mig fjeldryg og tind,
og lyset, som bølger og hvisker i sind:
Alt strenge, som klinger og lønligt mig tvinger
at værge dig, Færø, mit land.
Mit knæ vil jeg bøje i bøn til dig, Gud:
Din fred, o du høje, lad bringe mig bud!
Min sjæl vil sig sænke i dit nådebad,
så tør den vel tænke – frimodig og glad –.
at frembære mærket, som vidner om værket,
der tjerner dig, Færø, mit land!
Моја најлепша земља
Земљо моја, најдивнија, најдражи поседе,
Пригрљујеш ме, позиваш у наручје;
мирна у лето, снегом прекривена у зиму,
изванредна острва, од Бога вољена.
Име које су ти људи дали кад су те открили,
Бог те благословио, Фарска моја земљо.
Блештав сјај, који лети планинске врхове чини изузетним;
Силни ветар који зими баца људе у очајање;
Олуја која животе односи, запоседнутост душе,
Праве дивну музику која уједињује.
Они ме испуњавају надом, вером и инспирацијом,
Да те штитим, Фарска земљо моја.
И због тога, клањам се теби, Боже, у молитви,
Да наша поља буду у миру, спаси нас, Боже,
Очисти наше душе; слава Теби; Благослови,
Заставу коју подижем и попусти стрес.
Мој задатак, високо уздигнут,
Да те штитим, Фарска земљо моја.

Литература[уреди | уреди извор]

  • W.B. Lockwood: An Introduction to Modern Faroese, Tórshavn 1977 [1]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]