Христос Спаситељ (Рио де Жанеиро)

Координате: 22° 57′ 7″ S 43° 12′ 38″ W / 22.95194° ЈГШ; 43.21056° ЗГД / -22.95194; -43.21056
С Википедије, слободне енциклопедије
Христос Спаситељ
Christ the Redeemer - Cristo Redentor.jpg
Координате22° 57′ 7″ S 43° 12′ 38″ W / 22.95194° ЈГШ; 43.21056° ЗГД / -22.95194; -43.21056
ЛокацијаКорковадо,
Рио де Жанеиро, Бразил
АуторСпоменик је дизајнирао вајар Паул Ландовски, а изградио инжењер Хеитор да Силва Коста у сарадњи са Албертом Каквотом. Лице је креирао вајар Георг Леонида
Ширина28 m (92 ft)
Висина30 m (98 ft), 38 m (125 ft) with its pedestal
Крај градњеПосвећено 13. октобра 1931. године
ПосвећењеОсвећен 12.10.2006
Седам светских чуда новог света 7 јул 2007

Христос Спаситељ (порт. Cristo Redentor) је скулптура која се налази на брду Корковаду (порт. Corcovado) поред Рио де Жанеира, у Бразилу и представља Исуса Христа. Налази се на 709 метара надморске висине. Скулптура је висока 38 метара, од чега 8 метара је само постоље.[1][2] Радови су трајали пет година, а свечано је откривена 12. октобра 1931. Израђен је од армираног бетона и стеатита.[3][4][5]

Скулптура Христа Спаситеља у Рио де Жанеиру, Бразил

Идеја о градњи религиозног споменика се први пут појавила 1859. године. Предлог су дали отац Педро Марија Бос и принцеза Изабела. Идеја је опет узета у разматрање 1921. године, када се приближавала стогодишњица независности.

Први камен темељац је постављен 4. априла 1922, а радови су почели 1926. Међу многима који су учествовали у изградњи овог споменика, могу се поменути Еитор да Силва Коста (порт. Heitor da Silva Costa), аутор пројекта, уметник Карлос Освалд (порт. Carlos Oswald), аутор коначног дизајна споменика, и француски вајар Пол Ландовски (франц. Paul Landowski), извршилац радова.

Христос Спаситељ на мапи Бразила
Христос Спаситељ
Христос Спаситељ
Христос Спаситељ на карти Бразила

Статуа тежи 635 метричких тона (625 дугих, 700 кратких тона) и налази се на врху планине Корковадо у Националном парку Тижука са погледом на град Рио де Жанеиро. Симбол хришћанства широм света, статуа је такође постала културна икона и Рио де Жанеира и Бразила и проглашена је за једно од нових седам светских чуда.[6]

Историја[уреди | уреди извор]

Поглед на Корковадо пре изградње, 19. век
Статуа је осветљена бојама заставе Бразила

Винцентијански свештеник Педро Марија Бос је први пут предложио постављање хришћанског споменика на планини Корковадо средином 1850-их у част принцезе Изабеле, регента Бразила и ћерке цара Педра II, али пројекат није одобрен.[1] Године 1889, земља је постала република, а због одвајања цркве и државе предложена статуа је одбачена.[7]

Католички круг у Рију дао је други предлог за значајну статуу на планини 1920. године.[8] Група је организовала догађај под називом Semana do Monumento („Недеља споменика“) како би привукла донације и прикупила потписе за подршку изградњи статуе. Организација је била мотивисана оним што су у друштву доживљавали као „безбожност“. Донације су углавном долазиле од бразилских католика.[3]

Локални инжењер Хеитор да Силва Коста и уметник Карлос Освалд дизајнирали су статуу.[9] Француски вајар Пол Ландовски је направио дело.[10]

Године 1922. Ландовски је изнајмио колегу париског румунског вајара Георгија Леонида, који је студирао скулптуру на Конзерваторијуму лепих уметности у Букурешту и Италији.[11]

Група инжењера и техничара проучавала је прилоге Ландовског и сматрала су да је за статуу у облику крста прикладнија конструкција од армираног бетона (коју је дизајнирао Алберт Каквот) уместо челика. Бетон који чини базу је испоручен из Лимхамна, Шведска.[12][13] Спољни слојеви су од стеатита, изабрани због својих квалитета трајности и лакоће употребе.[4] Изградња је трајала девет година, од 1922. до 1931, и коштала је еквивалент од 250.000 долара (еквивалентно 3.500.000 долара године 2018), а споменик је отворен 12. октобра 1931. године.[4][5] Током церемоније отварања, статуа је требало да буде осветљена батеријом рефлектора које је даљински укључио италијански изумитељ краткоталасног радија Гуљелмо Маркони, стационираног на удаљености од 9.200 km (5.700 mi) у Риму, али су због лошег времена светла била активирана на лицу места.[8]

У октобру 2006. године, на 75. годишњицу завршетка статуе, кардинал Еузебио Оскар Шајд, надбискуп Рија, осветио је капелу, названу по бразилској светици заштитници — Госпи од указања — испод статуе, дозвољавајући католицима да тамо одржавају крштења и венчања.[5]

Гром је ударио у статуу током силовите грмљавине 10. фебруара 2008. године, наневши одређена оштећења прстима, глави и обрвама. Државна влада Рио де Жанеира покренула је рестаурацију за замену неких спољних слојева камена од стеатита и поправку громобрана на статуи. Гром ју је поново оштетио 17. јануара 2014. године, деформишући прст на десној руци.[14][15][16]

Године 2010, почела је масовна рестаурација статуе. Радови су укључивали чишћење, замену малтера и стеатита на спољашњости, рестаурацију гвожђа у унутрашњој конструкцији и хидроизолацију споменика. Вандали су напали статуу током реновирања, прскајући боју дуж руке. Градоначелник Едуардо Паес назвао је тај чин „злочином против нације”. Кривци су се касније извинили и представили полицији.[17][18][19]

У контексту уобичајене прославе гола бразилског нападача Роналда са обе испружене руке, компанија за производњу гума Пирели је 1998. године објавила рекламу у којој је он заменио статуу док је био у Интер Милану.[20] Реклама је била контроверзна у погледу односа са католичком црквом.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Murray, Lorraine. „Christ the Redeemer (last updated 13 January 2014)”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 11. 7. 2014. 
  2. ^ Giumbelli, Emerson (2014). Símbolos Religiosos em Controvérsia (на језику: португалски). São Paulo. 244. ISBN 978-85-7816-137-8. 
  3. ^ а б „Christ the Redeemer”. Time. 26. 10. 1931. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 11. 7. 2007. 
  4. ^ а б в „Brazil: Crocovado mountain – Statue of Christ”. Travel Channel. Архивирано из оригинала на датум 16. 5. 2007. Приступљено 7. 7. 2007. 
  5. ^ а б в „Sanctuary Status for Rio landmark”. BBC News. 13. 10. 2006. Приступљено 7. 7. 2007. 
  6. ^ „The New Seven Wonders of the World”. Hindustan Times. 8. 7. 2007. Архивирано из оригинала на датум 30. 9. 2007. Приступљено 11. 7. 2007. 
  7. ^ „Cristo Corcovado by Sergi Lla on Prezi”. Prezi.com. Приступљено 15. 10. 2015. 
  8. ^ а б „Cristo Redentor – Histórico da Construção” (на језику: португалски). Архивирано из оригинала на датум 13. 3. 2009. 
  9. ^ „Arms Wide Open” (на језику: енглески). bbc. Приступљено 2021-05-22. 
  10. ^ „(Français) Paul Landowski - L'officiel sculpteur du Christ rédempteur” (на језику: енглески). Приступљено 2020-02-02. 
  11. ^ „Cristo Redentor: santuário carioca que virou símbolo da cidade no mundo” (на језику: португалски). Prefeitura da Cidade do Rio de Janeiro. 20. 10. 2014. 
  12. ^ „Skanska: Vi är oskyldiga till underverket”. 
  13. ^ „Öppna Kristusarmar som har haft skiftande betydelse - Kultur - Kristi…”. Архивирано из оригинала на датум 24. 6. 2014. 
  14. ^ „Cristo Redentor vai passar por restauração até junho ("Christ the Redeemer under restoration 'til June")”. Estadão. 
  15. ^ Moratelli, Valmir. „Cristo Redentor, castigado por raios, passa por ampla reforma (Christ the Redeemer, punished by lightnings, go by ample refit)”. Último Segundo. Архивирано из оригинала на датум 4. 4. 2010. Приступљено 13. 4. 2010. 
  16. ^ „Lightning breaks finger off Rio's Christ”. The Age. јануар 2014. 
  17. ^ „Vandals cover Rio's Christ statue with graffiti”. Reuters. 16. 4. 2010. 
  18. ^ Tabak, Bernardo. „Estátua do Cristo Redentor é alvo de pichação”. Globo. 
  19. ^ Infosur hoy: Christ the Redeemer to get new outfit Архивирано јул 14, 2014 на сајту Wayback Machine
  20. ^ „Pirelli e le metamorfosi della pubblicità”. Corriere Della Sera. Приступљено 19. 9. 2018. 
  21. ^ Squires, Nick (2014-06-09). „World Cup 2014: Brazil furious over Christ the Redeemer statue in Rio de Janeiro in Italian football colours”. Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 2019-09-06. Приступљено 2020-10-20. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]