Мачу Пикчу

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мачу Пикчу
80 - Machu Picchu - Juin 2009 - edit.jpg
Светска баштина Унеска
Званично име Историјско светилиште Мачу Пикчу
Место Aguas Calientes, Cusco Región, Urubamba Province, Перу Уреди на Википодацима
Координате 13°09′47″ ЈГШ; 72°32′44″ ЗГД / 13.163055555556° ЈГШ; 72.545555555556° ЗГД / -13.163055555556; -72.545555555556
Критеријум светска баштина,културна и историјска: i, iii, vii, ix
Референца 274
Упис 1983. (7. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/274

Мачу Пикчу (шп. Machu Picchu) је свети град Инка који се налази на највишем делу источних Анда, на источним падинама планинског ланца Урубамба, на висини од 2.350 метара надморске висине. Мачу Пикчу је вероватно изграђен око 1300. године, али је остао сакривен све до 1911. године кад га је открио Американац Хајрам Бингам.

Мачу Пикчу сведочи о времену величанственог царства Инка. Након освајања територија, моћна војска Инка саградила је канале за наводњавање и системе поплочених путева, а грађевинари су саградили тврђаве, храмове и монументалне камене зграде.

Данас археолози тврде да Мачу Пикчу није био град у класичном смислу јер нису пронађени остаци бирократске управе, трговине или војних утрврђења. Највероватније је грађен као царски посед и религијско уточиште или као тајни церемонијални град.

Остаци Мачу Пикчуа одају царски стил Инка какав се може наћи и на другим местима некад највеће државе америчког континента пре доласка Европљана. Но необичан је по околини: смештен је усред бујне вегетације коју наводњава река. Град има око две стотине грађевина смештених по терасама и распоређених око великог средишњег трга. Град је подељен на уске и издужене четврти које максимално искоришћавају простор. Постоје и терасе изван насељеног дела које имају канале за наводњавање. На висини у средишту града налази се гранитни монолит, који је можда био жртвеник, карактеристичан за Инке, а можда и опсерваторија. Зидине Мачу Пикчуа изграђене су од оријашких блокова камена. Податак је још фасцинантнији јер се зна да Инке нису познавале точак ни гвоздено оруђе, а анализом је утврђено да су блокови савршено изрезани у каменоломима и да су се завршни радови обављали на самом градилишту.

Град који је 400 година био заборављен у андској прашуми, чини се да је био напуштен још и пре него што су царство Инка покорили Шпанци. Према једној теорији, становнике је покосио сифилис који је стигао из Европе, а остало је учинио грађански рат.

Дана 7. јула 2007. године проглашен је за једно од нових седам светских чуда.