Црква Преображења Господњег у Требињу

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Црква Преображења Господњег
Црква Преображења Господњег.jpg
Црква Преображења Господњег
Опште информације
МестоТребиње
ОпштинаТребиње
Држава Република Српска
Врста споменикацрква
Време настанка1888.
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуРепублички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске

Саборни храм Светог Преображења Господњег налази се у центру Требиња, у парку Јована Дучића.

Историјат[уреди | уреди извор]

Овај храм је грађен од 1888. до 1908. године. Иконостас у цркви Св. Преображења радио је познати црногорски умјетник Марко Греговић, а помагао му је требињац Атанасије Поповић, каснији академски сликар. Храм је детаљно реновиран 1957. и 2008. године, када је позлаћени крст подигнут на 38 метара високи звоник. Крст је изливен је у Индустрији алата „Требиње“, а позлату је урадио мајстор Алексеј Иванчев из Новог Сада. Живопис је започет 2009. године. Наос и припрату је живописала екипа из Београда под вођством фрескописца Александра Живадиновића. Приликом реновирања уклоњен је стари иконостас, урађен нови под, а у дворишту је уређен парк са језерцетом и мостом те садржајима за најмлађе. Поред цркве налази се епархијски дом са библиотеком, гдје је 1908. основана Српска школа. У саставу храма дјелује хор Светог Василија Острошког и фолклорно друштво.[1]

Стил градње и фрескопис[уреди | уреди извор]

Саборни храм у себи садржи више архитектонских стилова. Могу се препознати утицаји романског, готског и византијског стила при чему романски и готски доминирају над византијским.

Храм је необичан по томе што су на његовим зидовима поред светитеља осликане и знамените личности српске повести: песници Петар II Петровић Његош, Алекса Шантић, Јован Дучић; научници Никола Тесла, Михајло Пупин, Милутин Миланковић; војводе Живојин Мишић и Степа Степановић; владари Карађорђе, Милош Обилић, кнез Лазар.

Види још[уреди | уреди извор]

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашњост цркве
Унутрашњост цркве

Референце[уреди | уреди извор]