Саборна црква у Лесковцу
| Саборна црква у Лесковцу | |
|---|---|
 Саборна црква у Лесковцу | |
| Опште информације | |
| Место | Лесковац |
| Општина | Лесковац |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | Споменик културе |
| Време настанка | од 1922. до 1931. |
| Власник | Република Србија |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Саборна црква Свете Тројице је саборни храм који припада Епархији нишкој и налази се у центру Лесковца. Представља један од најзначајнијих сегмената градитељског наслеђа Лесковца, а данас је под заштитом државе као споменик културе.[1]
Цркву је у Министарству грађевина пројектовао руски архитекта Василиј Михаилович Андосов. Иницијатива за подизање храма покренута је на Видовдан 1919. Радови на изградњи започети су у септембру 1922, а освећење темеља извршено је 15. октобра 1922. Храм је завршен 1931. и његовом свечаном освећењу у недељу, 20. септембра, присуствовао је краљ Југославије Александар I Карађорђевић. Цркву је у маниру петроградске школе, а под утицајем Васњецова, фрескама и иконама оплеменио Андреј Биценко.[2][3]
У црквеној крипти чувају се мошти народног трибуна Ђорђа Цекића Лешњака, који је био један од вођа Топличког устанка. Црква се налази у централном простору дворишта захваћеног улицама 7. јула и учитеља Јосифа, у непосредној близини старе цркве Свете Богородице (Оџаклије). Тиме цео црквени комплекс поприма карактер споменичке целине.[3]
Архитектонске карактеристике[уреди | уреди извор]
Основа храма је приближно квадратног облика, решен по систему развијеног равнокраког уписаног крста са пет купола. Централно решење, са доминантним витким кубетом над средишњим делом наоса и четири мања на угловима, посебно долазе до изражаја у спољњем изгледу храма. То у самој маси већ остварује одређену асоцијацију на српске средњовековне споменике тако да храм у себи носи основне карактеристике са обележјем српско-византијске архитектуре.[3] Храм карактерише богата декорација портала и бифоре под лучним забатима. Принцип поштовања строге симетрије спроведен у спољашњој композицији, примењен је и на њену унутрашњост.
Иако је често описиван као копија цркве манастира Грачанице, заједничко са овом велелепном Милутиновом задужбином само је у примени петокуполног система и и доминантној улози главног кубета.
Црква Св. Тројице може се окарактерисати као спој моравске декоративности и китњастости, косовско-метохијске елевације са пет кубета и најмање присутних рашких елемената у пластици и облику портала.[2]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Фотографија изградње Саборне цркве из 1931. године -
Црква Оџаклија (лево), Црква Свете Тројице (у средини) и звоник (десно) -
Фреске изнад улаза у цркву -
Фреске изнад улаза у цркву -
Главни улаз у цркву -
Црква Свете Тројице ноћу -
Црква Свете Тројице (лево) и звоник (десно) -
Црква Свете Тројице (лево) и звоник (десно) -
Двориште цркве -
Поглед на цркву са улице
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „СК 874: Саборна црква Св. Тројице, Лесковац”. heritage.gov.rs. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ а б „Православна Епархија нишка: Саборни храм Свете Тројице у Лесковцу”. eparhijaniska.rs. Архивирано из оригинала 19. 07. 2018. г. Приступљено 19. 7. 2018.
- ^ а б в Војиновић 1985, стр. 325.
Литература[уреди | уреди извор]
- Војиновић, Милорад (1985). „Архитектонско наслеђе Лесковца (1878. до 1940. год.)” (PDF). Лесковачки зборник. 25: 321—333. ISSN 0459-1070.
- Кадијевић, Александар; Марковић, Срђан (1996). Градитељство Лесковца и околине између два светска рата. Лесковац: Народни музеј Лесковац.
