Саборна црква Успења Пресвете Богородице у Пироту

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Саборна црква Успења Пресвете Богородице
Razglednica iz Pirota, Saborna crkva.jpg
Саборна црква на разгледници
Основни подаци
Оснивање1870.
СједиштеПирот
Званични веб-сајт
Број
Епархијанишка

Саборна црква Успења Пресвете Богородице у Пироту је православни храм у Пироту у насељу Тијабара. Градња је почела 1868. године а завршена 1870. године. На том месту је раније била Стара православна црква из 1834. године. Ову цркву је градио тзв. мајстор Андреја Дамјановић[1]. Основа Цркве јесте тробродно базиликално решење са тремом. Грађена је у романтичарском стилу али има и барокне, византијске и романске мотиве.

Према натпису са плоче изнад улазних врата, храм је изграђен добровољним прилозима „благочестивих, православних хришћана Пирота и околине, залагањем господина Живка Антића- Свињара”. За разлику од Старе цркве у Пазару, која је због ограничења прописаних од стране турских власти укопана у земљу, храм посвећен Успењу Пресвете Богородице се слободно уздиже у висине славећи име Божје и своје Заштитнице.

Већ наредне године осликана је ктиторска икона Богородица Портаитиса, дар Терзијског еснафа, рад Николаја Иванова, сликара чувене сликарске Самоковске школе. Сарадња са овом школом се наставља и 1872. године, када је у дуборезу израђен предивни иконостас, рад још једног Самоковског уметника, Стојче Фанкова (1810-1894). Са помагањем изградње храма настављено је и касније, у виду новчане помоћи за одржавање цркве или пак даривањем потребних предмета за несметано богослужење и уређење цркве. Богородица Млекопитатељница украс Тијабарске цркве, дар је обитељи Светог Јована Златоустог са Свете горе Атонске. Живописана је и освећена 1914. године, за време настојатеља Кирила. Велика реконструкција Храма је почета 2013. године а завршена 2015. године.

Слава овог Храма је 28. августа када је уједно и слава града Пирота.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Крум Томовски, Мајстор Андреја Дамјанов, Скопље 1996

Литература[уреди | уреди извор]

  • Богдан Несторовић, Архитектура Србије у 14. веку, Арт прес, Ниш, 2006