Саборна црква у Урошевцу
| Саборна црква Светог цара Уроша у Урошевцу | |
|---|---|
 Саборни храм Светог Уроша (лево) | |
| Опште информације | |
| Место | Урошевац |
| Општина | Урошевац |
| Држава |  Србија |
  Саборна црква у Урошевцу Саборна црква у Урошевцу на карти Косова и Метохије | |
| Врста споменика | православна црква |
| Време настанка | 1933. |
| Степен заштите | Споменик културе |
| Власник | СПЦ |
| Надлежна установа за заштиту | Центар за очување културне баштине на Косову и Метохији Лепосавић |
Саборна црква Светог цара Уроша налази се у центру Урошевца и припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве.
Слава цркве је Усековање главе Св. Јована Крститеља које се обележава 11. септембра, Ктиторска слава се обележава 15. децембра. Центар је парохије урошевачке.
Архитектура цркве
[уреди | уреди извор]Саборна црква у Урошевцу, посвећена Светом Цару Урошу, подигнута је 1933. године, према пројекту архитекте Јосифа Михаиловића из Скопља. Саграђена је као петокуполна грађевина триконхалне основе, изведена је у комбинацији бетона, камена и опеке, а потом омалтерисана. Као узор за компоновање разуђеног горњег дела храма са куполама послужила је црква манастира Грачанице. Декорацију чине шаховска поља са крстовима, флорални мотиви и опека у кровном венцу. Главна купола почива на четири слободна стуба. Сводови травеја су полуобличасти, а над припратом је подигнута галерија.
Живопис је осликао Јанко Кузмановић из Галичника, од 1932. до 1936. године, који је заједно са Викторијом Пузановом из Косовске Митровице, аутором престоних икона и аутор сликане декорације богато резбарене иконостасне преграде.
Збирка икона, припада периоду српског средњовековног иконописа, укључујући и икону Свете Тројице, коју је осликао зограф Јосиф Радевић из Лазаропоља 1896. године. Црква је имала заветне дарове из 1909. године кадионицу и неколико звона која су донирале жене Крагујевца 1912. Иконостас је из 19. века, израђен у дуборезу, и дар је српског краља Александра I Карађорђевића.[1]
Паљење цркве 1999. године
[уреди | уреди извор]Црква је опљачкана потом запаљена од стране албанских екстремиста након доласка америчких снага КФОР-а у Урошевац, крајем јуна 1999. године, да би се 2004. године поновио напад. Црква је поново нападнута 2013. године и оскрнављена графитима.[2][3][4]
На цркву су Албанци 2004. године пуцали из разних типова муниције, запалили су цркву изнутра као и улазна врата. Због оштећења на цркви фасада цркве се обрушила 2015. године и тек наредне 2016 је фасада обновљена уз помоћ Европске уније.
Године 2013. је обновљен парохијски дом у цркви од стране Епархије рашко-призренске и Министарства за заједнице и повратак.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Храм Св Цар Урош”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2017. г. Приступљено 27. 2. 2014.
- ^ Oskrnavljena crkva u Uroševcu
- ^ „Информативна служба Српске православне цркве, 16.12.2003. године НА АЛБАНСКЕ ГРАНАТЕ БАЧЕНЕ НА ЦРКВУ СВЕТОГ ЦАРА УРОША У УРОШЕВЦУ ОДГОВОРЕНО СВЕТОМ ЛИТУРГИЈОМ”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2014. г. Приступљено 27. 2. 2014.
- ^ Растко/Распето Косово-Катедрална црква Св. Уроша у Урошевцу
- ^ marko (2013-04-04). „Урошевац – Епархија Рашко-призренска започела изградњу новог парохијског дома” Епархија Рашко-призренска српске православне цркве (на језику: српски). Приступљено 2025-11-08.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Црква Светог Краља Уроша — Споменици културе у Србији”. САНУ.
- Дан ветерана /Списак уништених и оскрнављених цркава на Косову и Метохији (Јун-Октобар 1999)
42° 22′ 13″ С; 21° 09′ 01″ И / 42.370277777° С; 21.150277777° И