Црква Пресвете Богородице у Јајцу
| Црква Пресвете Богородице | |
|---|---|
| Основни подаци | |
| Статус | отворен |
| Тип | црква |
| Јурисдикција | Српска православна црква |
| Епархија | Епархија бањалучка |
| Оснивање | 1935. год. |
| Посвећен | Богородици |
| Архитектура | |
| Ниво значаја | Национални споменик Босне и Херцеговине |
| Реконструисан | 2018. |
| Локација | |
| Место | Јајце |
| Држава |  Босна и Херцеговина |
| Координате | 44° 20′ 22.262″ N 17° 16′ 13.855″ E / 44.33951722° С; 17.27051528° И |
  Црква Пресвете Богородице Црква Пресвете Богородице на карти Босне и Херцеговине | |
Црква Успења Пресвете Богородице је српска православна црква која се налази у Јајцу, а припада Епархији бањалучкој.
Саграђена је 1935. године, а у потпуности срушена минирањем током Рата у Босни и Херцеговини, а обновљена 2018. године. Националним спомеником Босне и Херцеговине цркве је проглашена на седници одржаној од 20. до 26. јануара 2004. године.
Историјат[уреди | уреди извор]
Изградња цркве завршена је крајем 1935. године. Трошкови изградње износили су 500.000 динара. Године 1939. набављена су четири нова звона у Земуну, тежине 1600 кг. Једно од ових звона било је поклон припадника римокатоличке вероисповести у Јајцу. Током Другог светског рата, 1941. године, у цркви су усташе побиле више стотина Срба. Црква је у потпуности срушена минирањем у току рата 1992—1995. године. Остао је сачуван само звоник и део подне конструкције. Део грађевинског материјала од кога је црква била саграђена још увек се налази у црквеном дворишту.[1] Током 2018. године, на темељима срушене, почела је изградња нове цркве.[1][2]
Опис порушене цркве[уреди | уреди извор]
Пројект цркве је урадио архитекта Милош Милорадовић из Сарајева. У архитектонском смислу представља типичан сакрални објекат урађен у духу историцизма. Просторни склоп и декоративни елементи указују да се градитељ определио за српско-византијски стил, омиљен код једног броја српских архитеката у трећој и четвртој деценији 20. века.[1] Тако у основи објект показује угледање на сведени тип рашке грађевине, док у реализацији фасада следи токове моравске школе градитељства.
У архитектонској пластици појављују се разнородне форме – рашког, моравског, али и украса који произилази из еклектичког академизма, што представља распон од произвољног опонашања, делимичног или потпуног подражавања старих споменика, преко академских компилација, до стваралачких, имагинацијом надграђених решења.[1]
Црква је једнобродна, са олтаром, припратом и петостраном олтарском апсидом, која је са унутрашње стране полуокружна. Црква је без куполе, а њена основа је димензија 20,50 х 12,00 м.[1]
Највеће богатство ове цркве представљао је ручно рађени иконостас који је урадио мајстор Хајрудин Кршлак, столар из Јајца. Иконостас, сав у дуборезу, био је богато украшен мотивима народне уметности Јања. Слике које су биле урађене на иконостасу су дело македонског сликара Лазара Личинског из Скопља и настале су 1935. године.[1][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ „Crkva Presvete Bogorodice” (PDF). Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. Приступљено 15. 10. 2018.[мртва веза]
- ^ „Osvećenje temelja crkve u Jajcu”. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. 2. 10. 2018.
- ^ „Nisu zaboravili zavičaj: Molitva ispred devastirane srpske crkve u Jajcu”. 29. 8. 2016.
Литература[уреди | уреди извор]
- Светлана Ракић, Иконе Босне и Херцеговине (16-19 вијек), Београд 1989.
- М. Шупут - Српска архитектура у доба турске власти, Београд, 1984.
- Хазим Еминефендић - Јајце 1878 – 1941, Сарајево, 1989.
- Александар Кадијевић - Један вијек тражења националног стила у српској архитектури (средина XIX – средина XX века), Грађевинска књига Београд, 1997.
