Црква Светог Георгија у Гомиљанима

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Црква Св. Георгија (Ђурђевица)
Црква Светог Георгија
Црква св. Георгија (Ђурђевица), Гомиљани 01.jpg
Основни подаци
Статус национални споменик Босне и Херцеговине
Тип црква
Јурисдикција парохија требињска трећа
Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање око 1492.
Управник протојереј - ставрофор Момчило Пејичић
Посвећен Светом Георгију
Реоснован 2014.
Локација
Место Гомиљани
Држава  Република Српска
Координате 42°41′58.2″N 18°18′8.1″E / 42.699500° СГШ; 18.302250° ИГД / 42.699500; 18.302250
Црква Св. Георгија (Ђурђевица) на мапи Босне и Херцеговине
Црква Св. Георгија (Ђурђевица)
Црква Св. Георгија (Ђурђевица)
Црква Св. Георгија (Ђурђевица) на мапи Босне и Херцеговине

Црква Светог Георгија, позната и као Ђурђевица је храм Српске православне цркве који се налази на око два километра од Требиња у месту Гомиљани у Републици Српској. Припада епархији захумско-херцеговачкој, а 2005. године је проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине.

Опис културно-историјског споменика[уреди]

Црква Св. Георгија у Гомиљанима била је једнобродна грађевина, са издуженом правоугаоном основом. Била је прекривена полуобличастим сводом, док се са источне стране налазила апсида полукружног облика. У средини западног зида цркве налазио се улаз, док су уски правоугаони прозори са лучним сводом били смештени на северном и јужном зиду. Дрвени иконостас са дверима налазио се код источног зида. Црква је зидана од камена и то спољни зидови од крупнијих комада ређаних водоравно, док је унутрашњост имала структуру од ломљеног камена, повезаног кречним малтером. Двоводни кровни покривач био је такође урађен од камених плоча на дрвеној конструкцији која се ослањала полуоблицу каменог свода. Живопис у самом храму припада периоду с краја XV, односно почетком XVI века и сматра се да га је осликао домаћи уметник упознат са српском и дубровачком техником, али и да се ради о врло добром колористи и цртачу. Због девастираности објекта, немогуће је утврдити да ли је црква у потпуности била украшена ликовним садржајем, јер се остаци фрескака распознају у фрагментима.[1]

Историјат[уреди]

Црква датира с краја XV века, док се према натписима на зидинама у селу старост процењује на око 7000 година од постанка света, па се као година оснивања узима 1492. година од Исусовог рођења. Поред цркве, 1956. је пронађен камени епитаф са ћириличним натписом који се односи на Ивана Пржовића. Верује се да је у питању угледни требињски трговац који се помиње у изворима с почетка XVIII века. О некадашњој цркви сведоче остаци зидина, а претпоставља се да се објекат урушио током 60-их година XX века, јер технички снимак начињен 1960. године од стране Земаљског завода за заштиту споменика културе и природних реткости Народне Републике Босне и Херцеговине сведочи о грађевини у добром стању, док фотографије начињене десет година касније приказују евидентно оштећен објекат. Претпоставља се да су урушавању цркве допринели снажни земљотреси са епицентрима у Скопљу 1963. и Бањој Луци 1969. године.[2]

Ђурђевица је 2003. проглашена националним спомеником Босне и Херцеговине. Почетком друге декаде XXI века, започета је рестаурација овог здања,[3] а објекат је завршен и освештан 7. септембра 2014. године. Ктиторство новом храму пружио је Данило Пујо.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ „Nacionalni spomenici”. kons.gov.ba. Приступљено 17. новембар 2017. 
  2. ^ Crkva sv. Georgija (Đurđevica) u Gomiljanima, područje i ostaci historijskog spomenika. kons.gov.ba (на језику: босански). Архивирано из оригинала на датум 24. март 2016. Приступљено 8. март 2003. 
  3. ^ Рајковић, Александра (22. март 2010). „Нови сјај старој Ђурђевици”. Глас Српске. Приступљено 17. новембар 2017. 
  4. ^ Бесједа Епископа Григорија (7. септембар 2014). „Освештан храм Св. Георгија у Гомиљанима”. Епархија захумско-херцеговачка и приморска. Приступљено 17. новембар 2017. 

Литература[уреди]

  • 1933, Скарић, Владислав, Требиње у 18. вијеку, Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини XЛВ-1933, свеска за хисторију и етнографију, Сарајево, 1933, pp. 39-70
  • 1960, Технички снимак постојећег стања објекта Цркве, Земаљски завод за заштиту споменика културе и природних ријеткости Народне Републике Босне и Херцеговине
  • 1966, Кораћ, Војислав Ј, Требиње, историјски преглед, И, Период до доласка Турака, Завичајни музеј Требиње, Требиње, 1966.
  • 1970, Рјешење Завода за заштиту културно-хисторијског и природног наслијеђа Босне и Херцеговине бр. 02-УП-И-108-2/70 од 19. новембра 1970. године
  • 1971, Кајмаковић, Здравко, Зидно сликарство у Босни и Херцеговини
  • 1971, Веселин Маслеша, Сарајево
  • Радмило B. Пекић, Глигор M. Самарџић, ХРИШЋАНСКИ – ПРАВОСЛАВНИ СПОМЕНИЦИ ТРАВУНИЈЕ У ИСТОРИОГРАФИЈИ И САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ, Међународни научни скуп „Наука и савремени универзитет“ (15-16. Новембар 2013), Ниш 2013, 166-167 (Књига сажетака). ISBN 978-86-7379-303-0.

Спољашње везе[уреди]