Спенсер Трејси

С Википедије, слободне енциклопедије
Спенсер Трејси
Spencer Tracy in Dr. Jekyll and Mr. Hyde trailer(2).jpg
Спенсер Трејси у филму Доктор Џекил и мистер Хајд
Пуно имеСпенсер Бонавенчер Трејси
Датум рођења(1900-04-05)5. април 1900.
Место рођењаМилвоки
Висконсин, САД
Датум смрти10. јул 1967.(1967-07-10) (67 год.)
Место смртиЛос Анђелес
Калифорнија, САД
СупружникЛуиз Тридвел (1923—1967)
Веза до IMDb-а

Спенсер Трејси (енгл. Spencer Tracy; Милвоки, 5. април 1900Лос Анђелес, 10. јул 1967) је био амерички глумац. Двоструки је оскаровац (1937, 1938).

Током своје каријере, Трејси се појавио у 75 филмова и стекао репутацију међу вршњацима као један од највећих глумаца на екрану. Амерички филмски институт је 1999. Трејсија оценио као 9. највећу мушку звезду класичног холивудског биоскопа.[1]

Каријера[уреди | уреди извор]

Рођен је у Милвокију, Висконсин,[2] као други син Џона Едварда Трејсија, ирско- америчког католика и продавача камиона,[3] и Каролине Браун, протестанткиње. Крштен је као Спенцер Бонавентура Трејси.

Трејсијеви деда и баба с очеве стране, Џон Трејси и Мери Гухин, рођени су у Ирској. Порекло његове мајке потиче од Томаса Стебинса, који је емигрирао из Енглеске крајем тридесетих година 17. века. Трејси је похађао шест средњих школа,[4][5] почевши с Вауватосом 1915., а онда школу Светог Ивана за дечаке у Милвокију следеће године. Породица Трејси тада се преселила у Кансас Сити, Мисури. Очев посао није најбоље прошао у Кансас Ситију те се породица вратила у Милвоки шест месеци након одласка. Спенцер се уписао на Маркет академију, још једну језуитску школу, где је упознао колегу глумца Пата О'Брајана. Двојица су напустили школу у прољеће 1917. како би се пријавили у морнарицу, јер је Америка улазила у Први светски рат, али Трејси је остао у морнаричкој бази у Норфолку, Виргиниа током целог рата. Након тога је наставио своје средњошколско образовање у војној и морнаричкој академији у Лејк Џеневи, Висконсин, али је завршио школовање у другој школи у Милвокију у фебруару 1921.[6]

Након похађања колеџа Рипон гдје се појавио у главној улози у представи Истина, одлучио је да се посвети глуми.[7] Док је био на турнеји с глумачком дружином с Рипона, пријавио се и прихватио позив с Америчке академије драмских уметности у Њујорку. На Броадвеју се први пут појавио у улози робота у делу Карела Чапека, R.U.R. (1922),[8] након чега је следило још пет представа на Бродвеју у двадесетима. Године 1923, оженио се с колегиницом глумицом Луиз Тредвел. Добили су двоје дјеце, Џона и Луиз (Сузи).

Неколико је година наступао у репертоарном позоришту у Мичигану, Канада, и Охију. Коначно, 1930, појавио се на Бродвеју у хит представи, The Last Mile. Режисер Џон Форд видео је Трејсија у тој представи и ангажирао га за филм Up the River за Fox Pictures. Убрзо су се он и његова породица преселили у Холивуд, где је снимио преко 25 филмова у пет година.

Године 1935, потписао је за Метро Голдвин Мајера. Освојио је Оскара за најбољег глумца две године узастопно, за филмове Капетан Храброст (1937) и Град дечака (1938).

Био је номинован и за филмове Сан Франциско (1936), Младин отац (1950), Лош дан у Блак Року (1955), Старац и море (1958), Наследи ветар (1960), Нирнбершки процес (1962) и постхумно за Погоди ко долази на вечеру (1967). Трејси и Лоренс Оливије с девет номинација деле рекорд по броју номинација за Оскара.

Трејси и Хепберн у траилеру за филм Адамово ребро (1949.)

Године 1941. је Трејси започео везу с Кетрин Хепберн, чија су се оштроумност и ирски нагласак Нове Енглеске врло уклапали с Трејсијевим радничким мачизмом. Иако се разишао са својом женом, Луиз, био је католик те се никад није развео. Он и Хепбурн су заједно снимили девет филмова.

Седамнаест дана након завршетка снимања свог последњег филма, Погоди ко долази на вечеру, с Хепбурн, умро је од срчаног удара у својој 67. години.

Готово четредсет година након његове смрти, Трејси се и даље сматра једним од најбољих глумаца својег времена. Могао је утелотворити јунака, негативца, или комичара и бити тако уверљив да публика помисли да је он уистину лик који глуми. Трејси је био један од најранијих холивудских „реалистичних” глумаца; његове изведбе не познају временске границе.

Филмографија[уреди | уреди извор]

Улоге Спенсера Трејсија
Година
Српски назив
Изворни назив
Улога
Напомена
1932. 20 000 година у Синг Сингу
1933. Моћ и слава
1936. Бијес
1936. Сан Францисцо
1937. Капетан Храброст
1938. Пробни пилот
1938. Град дечака
1939. Станли и Ливингстон
1940. Северозападни пролаз
1940. Петролеј
1941. Доктор Џекил и мистер Хајд
1942. Жена године
1942. Кварт Тортиља
1944. Тридесет секунди изнад Токија
1949. Едwард, мој син
1949. Адамово ребро
1949. Малезија
1950. Младин отац
1951. Народ против О'Харе
1952. Пат и Мајк
1953. Глумица
1955. Лош дан у Блак Року
1956. Планина
1958. Старац и море
1960. Наследи ветар
1961. Нирнбершки процес
1962. Како је освојен Запад
1967. Погоди ко долази на вечеру

Процена и наслеђе[уреди | уреди извор]

У 21. веку, Трејси је широј публици био најпознатији по повезаности са Кетрин Хепберн.[10][11] Он и даље прима похвале филмских научника: критичар Леонард Малтин назива Трејсија „једним од најбољих глумаца 20. века“,[12] док филмски историчар Џенин Бејсингер његову каријеру описује као „златни запис о филмским достигнућима“.[11] Чарлс Матјус, пишући за Вашингтон пост, тврди да „Трејси заслужује да буде запамћен, као мајстор глумачке технике“.[10]

Награда за изврсност у филмској глуми додељује се у Трејсијево име на Калифорнијском универзитету у Лос Ангелесу. Међу бившим добитницима УЦЛА награде Спенсер Трејси су Џејмс Стјуарт, Мајкл Даглас, Дензел Вошингтон, Том Хенкс, Ентони Хопкинс, Кирк Даглас и Морган Фриман.[13]

Хепбурн је водила документарни филм Пи-Би-Еса из 1986. године под називом Спенсер Трејсијево наслеђе.[14][15] Тај филм обухвата исечке из Трејсијевих филмова, као и архивске снимке иза кулиса и кућне филмове из Трејсијевог приватног живота и каријере, као и недавно снимљене интервјуе са многим његовим бившим колегама,[15] и са његовом ћерком Сузи Трејси.[14] Трејси је 2009. године пружио инспирацију за лик Карла у Пиксаровом Оскаром награђеном филму До неба. Режисер Пит Доктер објаснио је да постоји „нешто слатко у вези с тим мрзовољним старцима“.[16] Године 2014, најављен је филм о Трејсијевој вези са Кетрин Хепберн.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „AFI's 100 Years ... 100 Stars”. American Film Institute. 16. 6. 1999. Архивирано из оригинала на датум 13. 1. 2013. Приступљено 20. 2. 2012. 
  2. ^ „Los Angeles Times Hollywood Star Walk – Spencer Tracy”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2016. Приступљено 20. 4. 2017. 
  3. ^ Curtis (2011) p. 27.
  4. ^ Curtis (2011) p. 31.
  5. ^ Curtis (2011) p. 36.
  6. ^ Curtis (2011) p. 73.
  7. ^ „Spencer Tracy”. Ripon College. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2011. Приступљено 30. 11. 2011. 
  8. ^ Curtis (2011) p. 72.
  9. ^ „Spencer Tracy | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Архивирано из оригинала на датум 5. 10. 2016. Приступљено 2016-08-27. 
  10. ^ а б Matthews, Charles (21. 10. 2011). „"Spencer Tracy: A Life" by James Curtis”. The Washington Post. Архивирано из оригинала на датум 14. 5. 2015. Приступљено 10. 12. 2011. 
  11. ^ а б Basinger, Jeanine (29. 10. 2011). „Book Review: Spencer Tracy. 'Hollywood's Favorite Actor'. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2016. 
  12. ^ Maltin, Leonard (9. 11. 2011). „Spencer Tracy: A Biography – Book review”. Leonard Maltin's Movie Crazy. Indiewire. Архивирано из оригинала на датум 3. 4. 2012. Приступљено 4. 3. 2012. 
  13. ^ „Morgan gets UCLA's Spencer Tracy Award”. The Gadsden Times. Associated Press. 22. 2. 2006. Приступљено 12. 2. 2012. 
  14. ^ а б Kramer and Heeley (2015).
  15. ^ а б „The Spencer Tracy Legacy (1986)”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2016. Архивирано из оригинала на датум 7. 3. 2016. Приступљено 4. 3. 2012. 
  16. ^ James Keast (6. 2. 2009). „Pixar Reveals Early Look At Up”. Exclaim!. Архивирано из оригинала на датум 17. 7. 2015. Приступљено 16. 10. 2011. 
  17. ^ McNary, Dave (14. 2. 2014). „Katharine Hepburn-Spencer Tracy Movie in Development”. Variety. Архивирано из оригинала на датум 24. 8. 2014. Приступљено 25. 1. 2015. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]