Спенсер Трејси
Спенсер Трејси | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||
Пуно име | Спенсер Бонавенчер Трејси | ||||||||
Датум рођења | 5. април 1900. | ||||||||
Место рођења | Милвоки, Висконсин, САД | ||||||||
Датум смрти | 10. јул 1967.67 год.) ( | ||||||||
Место смрти | Лос Анђелес, Калифорнија, САД | ||||||||
Породица | |||||||||
Супружник | Луиз Тридвел (1923—1967) | ||||||||
Потпис | |||||||||
Веза до IMDb-а | |||||||||
|
Спенсер Трејси (енгл. Spencer Tracy; Милвоки, 5. април 1900 — Лос Анђелес, 10. јул 1967) је био амерички глумац. Двоструки је оскаровац (1937, 1938).
Током своје каријере, Трејси се појавио у 75 филмова и стекао репутацију међу вршњацима као један од највећих глумаца на екрану. Амерички филмски институт је 1999. Трејсија оценио као 9. највећу мушку звезду класичног холивудског биоскопа.[1]
Каријера
[уреди | уреди извор]Рођен је у Милвокију, Висконсин,[2] као други син Џона Едварда Трејсија, ирско-америчког католика и продавача камиона,[3] и Каролине Браун, протестанткиње. Крштен је као Спенцер Бонавентура Трејси.
Трејсијеви деда и баба с очеве стране, Џон Трејси и Мери Гухин, рођени су у Ирској. Порекло његове мајке потиче од Томаса Стебинса, који је емигрирао из Енглеске крајем тридесетих година 17. века. Трејси је похађао шест средњих школа,[4][5] почевши с Вауватосом 1915, а онда школу Светог Ивана за дечаке у Милвокију следеће године. Породица Трејси тада се преселила у Кансас Сити, Мисури. Очев посао није најбоље прошао у Кансас Ситију те се породица вратила у Милвоки шест месеци након одласка. Спенцер се уписао на Маркет академију, још једну језуитску школу, где је упознао колегу глумца Пата О’Брајана. Двојица су напустили школу у прољеће 1917. како би се пријавили у морнарицу, јер је Америка улазила у Први светски рат, али Трејси је остао у морнаричкој бази у Норфолку, Виргиниа током целог рата. Након тога је наставио своје средњошколско образовање у војној и морнаричкој академији у Лејк Џеневи, Висконсин, али је завршио школовање у другој школи у Милвокију у фебруару 1921.[6]
Након похађања колеџа Рипон гдје се појавио у главној улози у представи Истина, одлучио је да се посвети глуми.[7] Док је био на турнеји с глумачком дружином с Рипона, пријавио се и прихватио позив с Америчке академије драмских уметности у Њујорку. На Броадвеју се први пут појавио у улози робота у делу Карела Чапека, R.U.R. (1922),[8] након чега је следило још пет представа на Бродвеју у двадесетима. Године 1923, оженио се с колегиницом глумицом Луиз Тредвел. Добили су двоје дјеце, Џона и Луиз (Сузи).
Неколико је година наступао у репертоарном позоришту у Мичигану, Канада, и Охију. Коначно, 1930, појавио се на Бродвеју у хит представи, The Last Mile. Режисер Џон Форд видео је Трејсија у тој представи и ангажирао га за филм Up the River за Fox Pictures. Убрзо су се он и његова породица преселили у Холивуд, где је снимио преко 25 филмова у пет година.
Године 1935, потписао је за Метро Голдвин Мајера. Освојио је Оскара за најбољег глумца две године узастопно, за филмове Капетан Храброст (1937) и Град дечака (1938).
Био је номинован и за филмове Сан Франциско (1936), Младин отац (1950), Лош дан у Блак Року (1955), Старац и море (1958), Наследи ветар (1960), Нирнбершки процес (1962) и постхумно за Погоди ко долази на вечеру (1967). Трејси и Лоренс Оливије с девет номинација деле рекорд по броју номинација за Оскара.
Године 1941. је Трејси започео везу с Кетрин Хепберн, чија су се оштроумност и ирски нагласак Нове Енглеске врло уклапали с Трејсијевим радничким мачизмом. Иако се разишао са својом женом, Луиз, био је католик те се никад није развео. Он и Хепберн су заједно снимили девет филмова.
Седамнаест дана након завршетка снимања свог последњег филма, Погоди ко долази на вечеру, с Хепберн, умро је од срчаног удара у својој 67. години.
Готово четредсет година након његове смрти, Трејси се и даље сматра једним од најбољих глумаца својег времена. Могао је утелотворити јунака, негативца, или комичара и бити тако уверљив да публика помисли да је он уистину лик који глуми. Трејси је био један од најранијих холивудских „реалистичних” глумаца; његове изведбе не познају временске границе.
Филмографија
[уреди | уреди извор]Улоге Спенсера Трејсија
| ||||
Година |
Српски назив |
Изворни назив |
Улога |
Напомена
|
---|---|---|---|---|
1932. | 20 000 година у Синг Сингу | [9][10] | ||
1933. | Моћ и слава | |||
1936. | Бијес | |||
1936. | Сан Францисцо | |||
1937. | Капетан Храброст | |||
1938. | Пробни пилот | |||
1938. | Град дечака | |||
1939. | Станли и Ливингстон | |||
1940. | Северозападни пролаз | |||
1940. | Петролеј | |||
1941. | Доктор Џекил и мистер Хајд | |||
1942. | Жена године | |||
1942. | Кварт Тортиља | |||
1944. | Тридесет секунди изнад Токија | |||
1949. | Едwард, мој син | |||
1949. | Адамово ребро | |||
1949. | Малезија | |||
1950. | Младин отац | |||
1951. | Народ против О’Харе | |||
1952. | Пат и Мајк | |||
1953. | Глумица | |||
1955. | Лош дан у Блак Року | |||
1956. | Планина | |||
1958. | Старац и море | The Old Man and the Sea | ||
1960. | Наследи ветар | Inherit the Wind | [11][12][13] | |
1961. | Нирнбершки процес | Judgment at Nuremberg | [14][15][16] | |
1962. | Како је освојен Запад | How the West Was Won | ||
1967. | Погоди ко долази на вечеру | Guess Who's Coming to Dinner | [17][18][19][20] |
Процена и наслеђе
[уреди | уреди извор]У 21. веку, Трејси је широј публици био најпознатији по повезаности са Кетрин Хепберн.[22][23] Он и даље прима похвале филмских научника: критичар Леонард Малтин назива Трејсија „једним од најбољих глумаца 20. века“,[24] док филмски историчар Џенин Бејсингер његову каријеру описује као „златни запис о филмским достигнућима“.[23] Чарлс Матјус, пишући за Вашингтон пост, тврди да „Трејси заслужује да буде запамћен, као мајстор глумачке технике“.[22]
Награда за изврсност у филмској глуми додељује се у Трејсијево име на Калифорнијском универзитету у Лос Ангелесу. Међу бившим добитницима УЦЛА награде Спенсер Трејси су Џејмс Стјуарт, Мајкл Даглас, Дензел Вошингтон, Том Хенкс, Ентони Хопкинс, Кирк Даглас и Морган Фриман.[25]
Хепберн је водила документарни филм Пи-Би-Еса из 1986. године под називом Спенсер Трејсијево наслеђе.[26][27] Тај филм обухвата исечке из Трејсијевих филмова, као и архивске снимке иза кулиса и кућне филмове из Трејсијевог приватног живота и каријере, као и недавно снимљене интервјуе са многим његовим бившим колегама,[27] и са његовом ћерком Сузи Трејси.[26] Трејси је 2009. године пружио инспирацију за лик Карла у Пиксаровом Оскаром награђеном филму До неба. Режисер Пит Доктер објаснио је да постоји „нешто слатко у вези с тим мрзовољним старцима“.[28] Године 2014, најављен је филм о Трејсијевој вези са Кетрин Хепберн.[29]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „AFI's 100 Years ... 100 Stars”. American Film Institute. 16. 6. 1999. Архивирано из оригинала 13. 1. 2013. г. Приступљено 20. 2. 2012.
- ^ „Los Angeles Times Hollywood Star Walk – Spencer Tracy”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 7. 5. 2016. г. Приступљено 20. 4. 2017.
- ^ Curtis 2011, стр. 27
- ^ Curtis 2011, стр. 31
- ^ Curtis 2011, стр. 36
- ^ Curtis 2011, стр. 73
- ^ „Spencer Tracy”. Ripon College. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 30. 11. 2011.
- ^ Curtis 2011, стр. 72
- ^ Warner Bros financial information in The William Shaefer Ledger. See Appendix 1, Historical Journal of Film, Radio and Television, (1995) 15:sup1, 1-31 p 13 DOI: 10.1080/01439689508604551
- ^ „20,000 Years in Sing Sing”. www.tcm.com. Приступљено 7. 5. 2023.
- ^ Curtis, James (2011). Spencer Tracy: A Biography. Alfred Knopf. стр. 769. ISBN 978-0-307-26289-9.
- ^ „Inherit the Wind Comes to Hollywood”. University of Virginia. Архивирано из оригинала 8. 12. 2009. г. Приступљено 3. 5. 2009.
- ^ Blankenship, Bill (2. 3. 2001). „Inherit the controversy”. The Topeka Capital-Journal. Архивирано из оригинала 13. 11. 2014. г. Приступљено 15. 5. 2014.
- ^ Scott, John L. (14. 12. 1961). „West Berlin Reaction on 'Nuremberg' Awaited”. Los Angeles Times: Part IV, p. 7.
- ^ Box Office Information for Judgment at Nuremberg. Архивирано 2011-11-28 на сајту Wayback Machine The Numbers. Retrieved April 14, 2012.
- ^ „Playhouse 90 – Season 3, Episode 28: Judgment at Nuremberg – TV.com”. TV.com. CBS Interactive. Архивирано из оригинала 2016-03-07. г. Приступљено 2015-06-07.
- ^ Craddock, Jim, ур. (2004). VideoHound's Golden Movie Retriever 2005: The Complete Guide to Movies on Videocassette and DVD. Detroit: Gale. стр. 355. ISBN 978-0-7876-7470-0.
- ^ „2017 National Film Registry Is More Than a 'Field of Dreams'”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 13. 12. 2017. г. Приступљено 13. 12. 2017.
- ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 2020-10-13.
- ^ Whitburn, Joel (2001). Joel Whitburn's Top Pop Albums 1955–2001. Menomonee Falls, Wisconsin: Record Research. стр. 1018. ISBN 978-0-89820-147-5.
- ^ „Spencer Tracy | Hollywood Walk of Fame”. www.walkoffame.com. Архивирано из оригинала 5. 10. 2016. г. Приступљено 2016-08-27.
- ^ а б Matthews, Charles (21. 10. 2011). „"Spencer Tracy: A Life" by James Curtis”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 14. 5. 2015. г. Приступљено 10. 12. 2011.
- ^ а б Basinger, Jeanine (29. 10. 2011). „Book Review: Spencer Tracy. 'Hollywood's Favorite Actor'”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г.
- ^ Maltin, Leonard (9. 11. 2011). „Spencer Tracy: A Biography – Book review”. Leonard Maltin's Movie Crazy. Indiewire. Архивирано из оригинала 3. 4. 2012. г. Приступљено 4. 3. 2012.
- ^ „Morgan gets UCLA's Spencer Tracy Award”. The Gadsden Times. Associated Press. 22. 2. 2006. Приступљено 12. 2. 2012.
- ^ а б Kramer and Heeley (2015).
- ^ а б „The Spencer Tracy Legacy (1986)”. Movies & TV Dept. The New York Times. 2016. Архивирано из оригинала 7. 3. 2016. г. Приступљено 4. 3. 2012.
- ^ James Keast (6. 2. 2009). „Pixar Reveals Early Look At Up”. Exclaim!. Архивирано из оригинала 17. 7. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2011.
- ^ McNary, Dave (14. 2. 2014). „Katharine Hepburn-Spencer Tracy Movie in Development”. Variety. Архивирано из оригинала 24. 8. 2014. г. Приступљено 25. 1. 2015.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bacall, Lauren (2005). By Myself and Then Some. It Books. ISBN 0-06-075535-0.
- Berg, Scott A. (2004). Kate Remembered: Katharine Hepburn, a Personal Biography. Pocket. ISBN 0-7434-1563-9.
- Deschner, Donald (1972). The Films of Spencer Tracy. Secaucus, New Jersey: The Citadel Press. ISBN 0-8065-0272-X.
- Hepburn, Katharine (1991). Me: Stories of My Life. Alfred A. Knopf. ISBN 0-679-40051-6.
- Higham, Charles (2004) [1975]. Kate: The Life of Katharine Hepburn. New York City, NY: W. W. Norton. ISBN 0-393-32598-9.
- Kanin, Garson (1971). Tracy and Hepburn: An Intimate Memoir. New York: Viking. ISBN 0-670-72293-6.
- Kramer, Joan; Heeley, David (2015). In the Company of Legends. New York: Beaufort Books. ISBN 978-0-825-30742-3.
- Swindell, Larry (1973) [1969]. Spencer Tracy. London: Coronet Books. ISBN 0-340-16951-6.
- Wise, James (1997). Stars in Blue: Movie Actors in America's Sea Services. Annapolis, MD: Naval Institute Press. ISBN 1-55750-937-9
- Chang, David A. "Spencer Tracy's Boyhood: Truth, Fiction, and Hollywood Dreams," Wisconsin Magazine of History, vol. 84, no. 1 (Autumn 2000)
- „AFI's 100 Years ... 100 Laughs”. American Film Institute. Архивирано из оригинала 16. 11. 2015. г. Приступљено 9. 10. 2011.
- „AFI's 100 Years ... 100 Movies”. American Film Institute. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 9. 10. 2011.
- „AFI's 100 Years ... 100 CHEERS”. American Film Institute. Архивирано из оригинала 13. 1. 2012. г. Приступљено 12. 2. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Спенсер Трејси на сајту IMDb
- Спенсер Трејси на сајту Internet Broadway Database (језик: енглески)
- Spencer Tracy на сајту IMDb
- Спенсер Трејси на сајту TCMDb (језик: енглески)
- Profile at Turner Classic Movies
- Genealogical Profile at TraceyClann