Чукотко-камчатски језици

Из Википедије, слободне енциклопедије
Географска распрострањеност чукотско-камчатских језика, у 17. веку (шрафирана светло црвена и тамно црвена) и у 20. веку (тамно црвена)

Чукотско-камчатски језици је језичка породица присутна на крајњем североистоку Сибира.

Понекад се ова породица језика типолошки и географски класификује као део палеосибирске групе језика. Ова класификација је свеобухватна и обухвата све језике којима се говорило у Сибиру пре ширења тунгуских и туркијских језика.

Језици[уреди]

Чукотско-камчатски језици се деле на две подгрупе, на чукотску и камчатску:[1] Чукотски језици (северни огранак):

  • Чукчи
  • Корјак
  • Алутор
  • Керек

Камчатски језици (јужни огранак):

  • Ителмен

Сви језици ове породице су угрожени. У најбољем положају је Чукчи.

Везе са другим језицима[уреди]

Нема конкретних доказа да су чукотско-камчатски језици генетски повезани са неким другим језиком или неком другом језичком породицом. Ова породица се неретко сматра делом тзв. палеосибирске језичке породице; међутим, термин палеосибирски језици заправо представља општи термин за бројне језике тог подручја за које није утврђено порекло, а за које се претпоставља да су до ширења туркијских и тунгуских језика чинили најраспрострањеније језике Сибира.

Референце[уреди]

  1. Glottolog 2.7. "Chukotko-Kamchatkan" [1]

Литература[уреди]

  • Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, eds. (2016). "Chukotko-Kamchatkan". Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. [2]