Чукотко-камчатски језици

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Географска распрострањеност чукотско-камчатских језика, у 17. веку (шрафирана светлоцрвена и тамноцрвена) и у 20. веку (тамноцрвена)

Чукотско-камчатски језици је језичка породица присутна на крајњем североистоку Сибира.

Понекад се ова породица језика типолошки и географски класификује као део палеосибирске групе језика. Ова класификација је свеобухватна и обухвата све језике којима се говорило у Сибиру пре ширења тунгуских и туркијских језика.

Језици[уреди | уреди извор]

Чукотско-камчатски језици се деле на две подгрупе, на чукотску и камчатску:[1] Чукотски или чукотско-корјачки језици (северни огранак):

Камчатски или ителменски језици (јужни огранак):

Сви језици ове породице су угрожени. У најбољем положају је Чукчијски.

Везе са другим језицима[уреди | уреди извор]

Нема конкретних доказа да су чукотско-камчатски језици генетски повезани са неким другим језиком или неком другом језичком породицом. Ова породица се неретко сматра делом тзв. палеосибирске језичке породице; међутим, термин палеосибирски језици заправо представља општи термин за бројне језике тог подручја за које није утврђено порекло, а за које се претпоставља да су до ширења туркијских и тунгуских језика чинили најраспрострањеније језике Сибира.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Glottolog 2.7. "Chukotko-Kamchatkan"

Литература[уреди | уреди извор]

  • Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, eds. (2016). "Chukotko-Kamchatkan". Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.